Izvor: Sportski Žurnal, 23.Jul.2013, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećković: Igrao bih za moju Zvezdu
Nije redak slučaj da se u našim najvećim klubovima napravi loša procena i da mladi igrači koji nisu dobili priliku da zaigraju za matični klub ,,eksplodiraju” van granica Srbije i dokazu da su mogli da pruže mnogo u voljenom timu. Nenad Srećković, talentovani ofanzivac, koji je kroz celu omladinsku školu bio kapiten generacije rođene 1988. godine, pravi je primer kako zbog nestručnosti pojedinaca dečački snovi mogu da ostanu nedosanjani.
– U Zvezdi sam odrastao i proveo 12 godina, a prošao sam i sve selekcije reprezentacije Srbije. Debitovao sam za prvi tim i veoma mi je žao što nisam uspeo da ostavim dublji trag u klubu koji sam smatrao drugom kućom. Mogu slobodno da kažem da mi to nije dozvoljeno od strane pojedinih ljudi iz kluba.
Iako je brzonogi krilni igrač morao da ide težim putem, uspeo je da dokaže da vredi.
– U Napretku iz Kruševca sam proveo 2 godine na pozajmici i tamo doživeo najlepše trenutke u karijeri. Veliku podršku sam imao od Dragiše Binića i zahvalan sam mu što mi je omogućio da se dokažem. Iz Crvene Zvezde sam otišao u Holandiju u De Grafšap, a nakon toga sam igrao za Fredrikštat. Poslednji klub mi je bio Beršot. Potpisao sam u martu 2013. godine, a posle 2 meseca klub je bankrotirao zbog finansijskih problema, tako da su svi igrači slobodni u izboru nove sredine.
Na pitanje da li bi ponovo obukao crveno-beli dres Srećković kaže:
– Vežu me prelepe uspomene za Crvenu zvezdu za koju sam emotivno vezan. Ne znam koliko je to moguće, imam nekoliko zanimljivih ponuda iz inostranstva koje razmatram, jer ne želim da srljam. Igranje za druge klubove se razlikuje od igranja za Zvezdu, jer je doživljavam kao svoju porodicu. Moju generaciju je kao trener je vodio Zvonko Radić koji nas je vaspitavao kako treba da se odnosimo i poštujemo dres Zvezde, u nas je usadio ljubav prema klubu i pobednički mentalitet. Sa druge strane nikada nisam dobio pravu šansu.
Momak koji je u De Grafšapu bio izglasan za trećeg omiljenog igrača po odluci navijača, a nekoliko puta bio igrač utakmice i kola, nikada nije dizao ruke od najveće želje.
– Nikada nisam dobio šansu na svojoj poziciji levog krila, odigrao sam 2 utakmice kao levi bek. Uglavnom sam sedeo na tribinama. Na pripremama u Ivanjici sam bio jedan od boljih, svi su me hvalili, ali me nisu pustili da igram. Selektor Dujković me je zvao u mladu reprezentaciju za utakmicu protiv Danske. Iskoristio sam tu šansu, postigao sam gol i svi su bili oduševljeni mojom partijom, samo ljudi iz Zvezde nisu obraćali pažnju na mene. Šta da kažem kada smo Abubakar, Tričkovski, Vranješ i ja igrali 2 na 2 sa strane, dok je ostatak tima trenirao na terenu. Bilo je ponižavajuće. San mi je bio da ceo život igram u dresu Crvene Zvezde, ali mi je to bilo uskraćeno.
Da li taj san i dalje postoji?
– Naravno. Zvezda je jedna i jedina, a pojedinci dolaze i odlaze. Voleo bih da se dokažem u Srbiji, u mojoj Crvenoj zvezdi – zaključio je Nenad Srećković.
NEMA SREĆKA, NEMA TITULE
Saigrači su mu dali nadimak Srećko, a interesantno je da je debitovao za prvi tim kada je šef struke bio Boško Đurovski, a Zvezda je te godine poslednji put osvojila titulu.
Nastavak na Sportski Žurnal...
