Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalista za šampionate
Nema sumnje da je velemajstor Miloš Perunović (23) postao specijalista za državne šampionate. U prošlonedeljnom tromeču za prvog prvaka Srbije savladao je branioca titule Branka Damljanovića sa 1,5:0,5, a Mihajla Stojanovića sa 2:0. Prvom titulom državnog prvaka okitio se pre dve godine na Kopaoniku, a prošle godine u Pančevu je bio treći na poslednjem prvenstvu SCG.
Ogromni potencijal najavio je kao kadetski vicešampion Evrope, 1995. i sveta, 1996, oba puta do 12 godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sa 18 je prvi put bio seniorski prvak Srbije, kada je to bilo republičko takmičenje, a sa 19 je postao velemajstor i debitovao u reprezentaciji, na Evropskom prvenstvu u Plovdivu, 2003.
I naredne, 2004. godine igrao je za naš najjači tim na Olimpijadi u Kalviji, a u oktobru te godine stigao do 2.575 rejting-poena. Izlazak iz perioda slabijih rezultata koji je potom nastupio bila je titula na Kopaoniku, 2005, a onda sledi novi pad do 2.508 poena. Sadašnji period stabilnog uspona počeo je u proleće 2006. Među poslednjim značajnijim uspesima pre deobe prvog mesta u Vršcu bila je pobeda u jakoj konkurenciji prošlogodišnjeg Memorijala "Veselin Bošković", u Beogradu.
– Tromeč je bio zanimljiv, sa tempom od oko sat vremena po igraču, po kojem sam igrao prvi put, baš kao i moji rivali – analizirao je Perunović završnu predstavu ovogodišnjeg državnog prvenstva, dok je na njenom poprištu, Mašinskom fakultetu u Beogradu, primao čestitke od učesnika Premijer lige, koji su odmah posle tromeča iskoristili univerzitetsko gostoprimstvo. – Najteža mi je bila prva partija protiv Damljanovića, našeg najboljeg igrača. Na moju sreću, dobio sam taj, veoma važan duel. Već drugog dana bilo mi je mnogo lakše, jer sam se navikao na tempo, ni spor ni ubrzan. Bio sam svestan da sam blizu titule kada sam crnim figurama pobedio veoma čvrstog Stojanovića. Tromeč je bio izuzetno borben, sa samo dva remija. Nema kalkulacija kada je važno samo prvo mesto, a gotovo je svejedno da li si drugi ili treći. Želeo bih da se zahvalim ocu Slobodanu, majci Dragici i bratu Stefanu na velikoj podršci. Tokom tromeča bili su moji najverniji navijači.
Možete li da uporedite trofeje 2005. i 2007?
– I na Kopaoniku i u Vršcu bio sam neporažen. Oba puta sam osvojio po devet poena, sa po pet pobeda i osam remija, ali sada to nije bilo dovoljno da budem sam prvi. I prošle godine, na Prvenstvu države u Pančevu, dostigao bih Damljanovića i Pikulu da sam pobedio u poslednjem kolu.
Da li Vam je smetao mali broj gledalaca na Mašinskom fakultetu?
– Sigurno bi bilo lepše da je puna sala, ali su nam se poklopili termini sa teniskim mečom Srbija – Australija. Tek kada je Đoković pobedio i odlučio meč, došlo je više publike na šah!
Igrate za aktuelnog prvaka države Beograd Beopublikum kome ste doneli i drugu domaću titulu. U čemu je tajna uspeha ove ekipe?
– Postoji dobar odnos između igrača i rukovodstva. Sve vreme smo se družili, što nas je i dovelo do cilja. Sada nas očekuje učešće na Kupu evropskih šampiona u Strugi.
Kako komentarišete da niste u reprezentaciji za Evropsko prvenstvo na Kritu?
– To je stvar selektora koji je birao između igrača iste snage. Ne bi pogrešio koga god da je stavio u ekipu i zato niko nema prava da se ljuti. Boriću se da iduće godine izborim mesto u reprezentaciji.
O čestim usponima i padovima u karijeri...
– Najvažnije je konstantno raditi kako bi se te amplitude smanjile. Neophodno je da se slože mnoge kockice da bi se uspelo.
Koliko dnevno posvećujete šahu?
– Nekad manje, nekad više, a u proseku četiri do pet časova kad nisam na turnirima. Mnogo zavisi i od ostalih dnevnih obaveza.
O dostizanju granice od 2.600 poena...
– Već sam bio blizu tog rejtinga, ali mislim da mogu i mnogo više od toga. Ranije je to za nas bila "nemoguća misija", a sada je isto ostvarilo već nekoliko igrača.
Šta mislite o uslovima za naše šampionate?
– Prvenstvo države u Vršcu je reper za sva buduća. Postavili su granicu ispod koje ne bi smelo da se ide. Što se tiče kvalifikacija, smatram da bi trebalo da se igra jedinstveno polufinalno takmičenje, a ne tri turnira po regionima.
Kakav je trenutni položaj naših profesionalaca?
– Mnogo teži nego ranije. Imamo problema sa vizama, sponzori nisu na duže staze, a teško da možemo napred bez postavljanja osnova u višim strukturama, državi i ministarstvima.
Kako ocenjujete Svetsko prvenstvo u Meksiku?
– Ceo turnir bio je u znaku Ananda. Bio je u najboljoj formi, lako i brzo je igrao. Činilo mi se kao da ne može da izgubi partiju! Više sam očekivao od Aronjana, ali je on tek ušao u svetski vrh. Igralo se dosta borbeno za vrhunski nivo, hrabro i zanimljivo.
Tihom momku iz Beograda, stamene pojave za tablom i van nje, druga titula prvaka Srbije predstavlja podstrek za još veće domete. Sada je sazreo i kao igrač i kao čovek. Na julskoj listi Fide postavio je lični rekord od 2.589 poena. Od šahista njegove generacije, među kojima postoji žestoka konkurencija za ulazak u reprezentaciju, u narednoj deceniji očekujemo da budu među 100 najboljih na svetu...
[objavljeno: ]
