Izvor: Blic, 06.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savo je tata za fudbal!
Savo je tata za fudbal!
Milan Purović, napadač Crvene zvezde i mlade reprezentacije SCG, iza sebe je ostavio izuzetno uspešnu 2005, a u 2006. godinu zakoračio je bez suludih želja. Lično, kaže, ne trebaju mu povrede, a najvažnije je da Zvezda osvoji duplu krunu, ali i da se plavi plasiraju u finale EP za mlade u Portugaliji.
- Naravno i da postanemo prvaci Evrope - e, tu je Purović već malo izgubio na skromnosti. - Očekujem da u 2006. nastavim u istom stilu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali radiću na tome da budem još bolji. Za mene je minula godina bila fenomenalna, najbolja u karijeri. Dao sam proletos pobedonosni gol za Budućnost na 'Marakani', ali nisam očekivao da ću doći u Zvezdu, mada sam se potajno nadao. Mogao sam da odem na Zapad, imao sam ponude nekih bundesligaških klubova, ali i Gimaraeša, Lokerena, RKC-a, Herenvena, međutim, moja želja je bila Zvezda. Sada je jasno da niste pogrešili?
- Pantelić je otišao u Hertu, otvorio mi se put, trener Zenga mi je pružio priliku i iskoristio sam je, a kao posledica stigao je i poziv selektora Okuke. Mislim da sam se i njemu odužio kako je trebalo, to je, takođe, važno. Sada sa uživanjem mogu da razmišljam o prethodnoj godini i kažem kako mi profesionalno nikad nije bilo lepše. Video sam i kako igrači doživljavaju ovacije na 'Marakani', nisam mogao da verujem da mi se tako nešto dešava, i sada se naježim kad se setim utakmica sa Bragom i Romom... Ne bi sve bilo tako da period adaptacije nije dobro protekao?
- Bio sam novajlija, imao privatnih problema, ali sam dobio podršku u Zvezdi i milo mi je zbog toga. Najviše mi je pomagao Ardian Đokaj, on mi je bukvalno drugi otac, svemu me uči. Nekoliko puta se prilagođavao novoj sredini i zna šta to znači. Igrao je i za mladu reprezentaciju Jugoslavije, može i s te strane da me savetuje, ali ja mu onda odgovorim 'da, bili ste dobri, ali mi smo najbolji'. Tako se šalim sa njim.
Možda će to neko drugačije shvatiti?
- Ja sam isti kao pre. Klinci u Podgorici dolaze da se slikaju sa mnom, zovu me telefonom, traže da igramo fudbal. Šta ću, izađem ispred kuće na 15-20 minuta i odigramo koju partiju. Srećni su oni, ali i ja što činim da se tako osećaju. Sa svakim se pozdravim, pitam kako je, šta ima novo, i ako je drugačiji nego što se predstavlja, ja tu ne mogu ništa. Sa svima popijem piće, sa bivšim saigračima, obavezno. Sa Ristom Lakićem sam nerazdvojan, volim ga kao brata. Mi smo četiri godine zajedno igrali u Budućnosti, bili smo cimeri i zovemo se kumovima, a to ćemo kasnije i biti. Al’ ćemo slaviti ako dođe u Zvezdu! Kada, ako su profesionalci puni obaveza?
- Fudbal zaista oduzima puno vremena, ali odmaram se uz filmove. Nekad igram sa bratom 'soni plejstejšn' i vrlo često ga pobeđujem. Volim Barselonu i uvek nju vodim, ali sebe nikad ne stavljam u tim, to mi je bezveze, neka drugi to rade. Barsa je super, ne, nije zbog Ronaldinja. Ja sam kao klinac obožavao Savu Miloševića! On je meni tata za fudbal. Cenim još Ruda van Nistelroja i Zlatana Ibrahimovića, a voleo bih da sa njim i igram. To su prvotimci Osasune, Mančester junajteda, Juventusa, može svašta da se nasluti?
- Svi su jaki, i Mančester, i Juventus i Barselona. Eto šta Osasuna radi u Španiji, hit je! U svakom klubu bi bilo dobro, nikad se ne zna, sve je moguće... T. Dragojević
