Izvor: Politika, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasizam, u fudbalskoj Srbiji
Kako je moguće da kod nas ima takvih pojava kada se zna da smo mi, po tradiciji, gostoljubiv narod i stranca primamo otvorenog srca i duše
"Nema dobrog fudbala bez rasizma", moglo se, nedavno, pročitati na jednom od dostupnih foruma za fudbalske navijače u Srbiji. Ova pošast, koja hara fudbalskom Evropom i protiv koje su i Fifa i Uefa objavile bespoštedni rat, kao da je – istina dosta stidljivo – počela da uzima "danak" i u fudbalskoj Srbiji.
Nedavno odigrani večiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << derbi, 131. po redu, obeležen je, na izvestan način, incidentom koji je imao rasnu osnovu, jer su navijači Partizana uputili niz pogrdnih izraza na račun fudbalera Crvene zvezde, Ibrahima Gaja.
Srećom, disciplinski organi fudbalskog saveza su na vreme reagovali pa su kaznili crno-bele sa jednom utakmicom bez publike na svom terenu u Humskoj 1. Zanimljivo je da su čelni ljudi Partizana tu kaznu primili sa osećanjem velike nelagode.
Ovaj poslednji nemio događaj, da kažemo "pokušaj rasizma", otvara jedno zaista važno pitanje – kako je moguće da u fudbalskoj Srbiji ima tih i takvih pojava kada se z na da smo mi, po tradiciji, gostoljubiv narod i stranca primamo otvorenog srca i duše, što je svojevremeno primetio i Arčibald Rajs.
Međutim, da incident u večitom derbiju nije ni tako bezazlen govore još neki događaji preko kojih se ne može i ne sme preći, kao da je u pitanju tek redak, izolovan slučaj.
Od Čačka do Kule
Poznat je, naime, slučaj iz Čačka kada su navijači Borca na rasnoj osnovi vređali svog igrača Majkla Tamvanjeru, jednog od boljih igrača Čačana. Čak su se na stadionu pojavili i sa Kju Kluks kapuljačama. Tada je, po vestima iz Čačka, uhapšeno preko pedesetak navijača, a nekolicina njih je i prekršajno kažnjena.
Sve je to utoliko čudnije kada se zna da je isti taj Majkl Tamvanjera, pre čačanskog Borca, pune četiri godine igrao za ivanjički Javor i da tamo nije bilo nikakvih problema.
Rasistički ispad je zabeležen i u Kuli, na utakmici Hajduk – Crvena zvezda. Tada je, po medijskim izveštajima, tadašnji trener Kuljana, Nebojša Vučićević, vređao Zvezdinog igrača Ibrahima Gaja. Navodno mu je trener Kuljana uputio sledeću uvredu, rekavši: "šta to radiš, crnčugo".
Fudbalski klub Smederevo kažnjen je, takođe, sa 20.000 švajcarskih franaka zbog rasističkih ispada svojih navijača na jednoj međunarodnoj utakmici.
Sve ovo, naravno, upozorava da ni srpski fudbal nije imun na neke svetske trendove gde se rasizam i nacizam povampiruju upravo na fudbalskim terenima.
Prošle godine Evropski parlament je zatražio od fudbalskih saveza da se oštrije suprotstavi rasizmu na stadionima. Tom prilikom je preko 400 "evroposlanika" usvojilo Deklaraciju kojom se između ostalog zahteva isključenje klubova iz takmičenja čiji su navijači ili igrači bili učesnici u rasističkim incidentima.
Istine radi, mora se priznati da su ovaj rezolutni zahtev ozbiljno shvatili u svim nacionalnim fudbalskim savezima, pa i srpskom, tako da je posle toga preduzeto niz edukativnih akcija – da bi se to zlo proteralo sa fudbalskih terena.
I sam Sep Blater, moćni čelnik svetske kuće fudbala, obećao je da će izbaciti to zlo, rasizam, iz te predivne igre. Fudbal je, veli Blater, "sredstvo za građenje mostova i povećavanja tolerancije".
Dakle, nema nikakve sumnje, da je i evropskim poslanicima i samom predsedniku Fifa jasno da će morati da ulože mnogo truda, strpljenja i novca da se rasizam, bar što se tiče navijača i fudbalskih poslenika, u prvom redu zaustavi, a tek potom i eliminiše. Imajući to u vidu, Fifa je pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, 2006. godine, pokrenula kampanju "Kažite ne rasizmu".
Na žalost, još za vreme Mondijala u Nemačkoj mediji su zabeležili niz rasističkih ispada. Primera radi, italijanski rasisti su pobedu svog tima proslavili crtanjem kukastih krstova po starom jevrejskom getu u Rimu.
Rasističkog nasilja nisu pošteđeni ni najveći!
Bauk rasizma i neofašizma prvo se, što se evropskog fudbala tiče, javio u Engleskoj. Sve negde do kraja osamdesetih "obojeni" navijači nisu se usuđivali da odlaze na stadione, označene kao rezervati ultradesnice, već su svoje ljubimce uglavnom gledali na televiziji.
Kasnije, ozbiljna istraživanja govore, sa porastom imigracije da je pošast rasizma zahvatila i Francusku, Španiju, Nemačku...
Rimski Olimpijski stadion danas se smatra, uz pariski Park prinčeva, najrasističkijem u Evropi. Borci protiv rasizma redovno ističu podatak, kada apostrofiraju problem rasizma, da su navijači Lacija odali poštu Željku Ražnatoviću ARkanu, februara 2000. godine.
Rasističkih uvreda nisu bili pošteđeni ni oni najveći asovi kao što su Samjuel Eto, Tijeri Anri, Patrik Vijera, Zinedin Zidan... dok je aktivno igrao. Mnoga istraživanja koja su dosad rađena ukazuju na to da su Francuska i Belgija najrasističkije od svih evropskih fudbalskih velesila. U Nemačkoj je, pak, rasističko nasilje uglavnom izraženo u delovima koji su bili deo komunističkog istoka.
S druge strane, ima nekih evropskih zemalja koje su, kao Španija, izdvojile ogromna finansijska sredstva (200 miliona evra) da bi se, bar, postigla "nulta tolerancija" u sportu, posebno u fudbalu.
Motivisana da iskoreni rasizam, svetska kuća fudbala (Fifa) je posegnula i za nekim konkretnim merama. Jedna od njih je i poveravanje organizacije svetskog šampionata Južnoafričkoj republici, jednoj od najbogatijih i najnebezbednijih zemalja Afrike, želeći da i na taj način pokaže koliko je rešena da se obračuna sa nus-pojavama koje ozbiljno prete najlepšoj sporednoj stvari na svetu.
Na žalost, i neki svetski političari kao da svojim izjavama opstruiraju napre svetske kuće fudbala. Tako je i libijski vođa Muarem Gadafi optužio Fifa da je fudbal pretvorila u "pijacu robova" i time podstakla ekspanziju rasizma politikom od koje profitiraju samo najbogatije zemlje i klubovi.
Mnogima, takođe, u ušima odzvanjaju reči Žan Mari le Pena, vođe ekstremističkog Nacionalnog fronta, koji je pre početka Mondijala u Nemačkoj optužio francuskog selektora Rejmona Domeneka da je preterao sa brojem obojenih igrača. Le Pen je, u stvari, smatrao da Francuzi nisu dovoljno predstavljeni u timu za najveću svetsku smotru fudbala.
Pomno istražujući ovu pojavu, rasizma u fudbalu, došlo se do mnogih zanimljivih saznanja. Jedno je preteće: primećeno je, naime, da se među navijačima često infiltriraju članovi nekih neofašističkih grupacija, pokušavajući da tu nađu nove pristalice. Njihova strategija je posve jasna – bitno je da što više skrenu pažnju na sebe i da svoje rasističko nasilje ili nacističke simbole... što transparentnije promovišu.
U svetu, u Evropi, ozbiljno se polemiše o genezi nastajanja i ekspanziji rasizma. Od istorijskih okolnosti, ratnih sukoba, pojačane imigracije... pa sve do dominacije crnih igrača na fudbalskom tržištu. Ali, pitanje svih pitanja jeste – da se na bavimo tuđom brigom – otkud rasizam u fudbalskoj Srbiji. To, tek, treba istražiti...
Pavle Simić
[objavljeno: 26.10.2007.]
