Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Okt.2016, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prezaštićena deca češće imaju problema tokom školovanja
Psihološkinja Milijana Kovačević, koja ima 40 godina iskustva, savetuje roditeljima da ne drže decu pod staklenim zvonom i da ih postiču da budu samostalna.
Sve je više dece pod preteranom zaštitom roditelja, koja imaju problema tokom školovanja.
Upozorava na to Milijana Kovačević, koja je više od 40 godina bila školska psihologinja u Splitu, vodila programe za darovitu decu i usmerila mnoge učenike i njihove roditelje da nađu svoj put kroz školske nedaće. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Prema njenom iskustvu, deca pod preteranom zaštitom ostaju hronično nezrela i nespremna za život. Često je njima i njihovim roditeljima potrebna pomoć stručnih službi jer preterana zaštita roditelja dovodi do poteškoća u ponašanju i funkcionisanju njihove dece.
Teškoće u osamostaljenju
"Takva deca najčešće imaju poteškoće u osamostaljivanju. Roditelji im ne ostavljaju dovoljno prostora da mogu sticati lična iskustva, da jačaju, snalaze se, razvijaju životne veštine, socijalizuju se i afirmišu, stiču samopouzdanje i samopoštovanje... Zbog takvog pristupa postaju sebična, nedistancirana, nametljiva, lepljiva i vrlo naporna. Imaju nizak prag tolerancije na frustracije, impulsivna su ili povučena, bojažljiva, emocionalno nestabilna i bez mogućnosti uživljavanja u tuđe doživljaje", istakla je Kovačević. Na temelju svojih iskustava zaključuje kako i u školi zbog smetnji koncentracije, koje znaju karaktersati njihov nestabilni svet, prezaštićena deca teže prate nastavu i savladavaju gradivo. Vezano s tim, postižu niže rezultate od stvarnih mogućnosti.
"A oni iz hiperaktivne varijante prezaštićene dece često ometaju nastavu i ponašaju se klovnovski kako bi privukli pažnju na sebe i bili u centru pažnje, ne mogu odgoditi reakcije, niti čekati red. Moraju reći svoje odmah i sad. Takve osobine i karakteristike ponašanja dovode ih u sukob s vršnjacima i izlažu neodobravanju i kritici odraslih. A povučena prezaštićena deca potpuno se izgube u složenim školskim zahtevima", dodala je Kovačević. Ova pojava je manje izražena, tvrdi psihologinja, u porodici s više dece, u kojima svako dete dobro zna šta može i od koga dobiti te što samo treba dati i doprineti.
"U porodici s više dece uloge su jasno podeljene i svako dete zna gde mu je mesto. Moju školu pohađala su deca iz desetočlane porodice", navodi Kovačević.
Pojava prezaštićene dece, a samim tim i "helikopter roditelja", kako se nazivaju na zapadu, jer radi se o onima koji stalno obleću oko potomaka, prema mišljenju Kovačevićeve, zadnjih se godina povećava. Stručni saradnici u školama često se susreću s ovom problematikom, ali im nije nimalo jednostavno to rešavati jer roditelji nisu spremni na saradnju i znaju biti i neugodni, posebno ako su psiholozi istrajni u nameri rešavanja problema.
"Ako je roditelj uočio poteškoće, suočio se s njima i sarađuje, želeći da reši probleme, zaista se može pomoći. Imala sam puno svetlih primera u svojoj praksi. Sećam se jedne samohrane make. Ne samo da je sarađivala sa stručnom službom, učiteljicom, nego je uspela ostvariti i kvalitetan odnos sa porodicom bivšeg supruga, od kojeg nikad i nije bilo neke koristi. Sve to omogućilo je savladavanje poteškoća koje je njen dečak razvio u košmaru neuspešnog braka i prezaštitničkog ponašanja nekih članova porodice prema njemu", prisetila se Kovačevićeva.
"Roditelj prvo valja osvestiti činjenicu da je u zamci, a onda tražiti rešenja. Bitno je odgajanje bez straha i u skladu sa karakteristikama deteta", izjavila je Kovačević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
