Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Sep.2015, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prećenje emisija gasova od 2017. godine
Sistem monitoringa, izveštavanja i provere emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrsijkih i energetskih postrojenja u Srbiji će početi 2017. godine, nakon čega bi trebalo trebalo da se omogući i primena sistema za trgovanje emisijama, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
U praksi će to praktično značiti uvođenje obaveze postrojenjima da obavljaju monitoring, izveštavaju i verifikuju svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tim sistemom obuhvaćeno je 128 postrojenja među kojima su termoelektrane, fabrike cementa, postrojenja za proizvodnju keramike...
Bošković je na završnoj konferenciji povodom završetka tvining projekta koji je finansiirala EU sa milion evra rekla da je cilj projekta je davanje doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a da je svrha je uspostavljanje održivog sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju.
Organizovane su obuke i u naredbnom periodu ćemo nastaviti da razgovaramo i dajemo stručne savete operaterima da se pripreme za implementaciju koju očekujemo 2017. godine, poručila je ministarka.
Podsetivši da je projekat realizovan uz stručnu finansijsku pomoć Delegacije EU i zemalja članica - Francuske, Nemačke i Austrije, ona je izrazila zadovoljstvo postignutim rezultatima ističući da je to samo jedan od projekata koji je resorno ministarstvo uspešno reazlizovalo.
Kako je kazala, važan rezultat projekta je i radna verzija zakona koji će propisivati obavezu monitoringa, izveštavanja i verifikacije od 2017. godine.
Bošković je navela da se očekuje da će taj zakon u narednih nekoliko nedelja biti predstavljen javnosti, nakon čega će biti organizovana javna rasprava.
Cilj je da zakon bude usvojen naredne godine kako bi Srbija spremno dočekala sve obaveze u toj oblasti koje su važne u procesu pristupanja EU.
"Cilj je da damo pun dopronos borbi protiv klimatskih promena, i uspostavićemo sistem monitoringa, a u narednoj fazi razgiovaraćemo o trgovini emisijama gasova i to će biti u konketstvu progovora sa Evropskom komisijom za članstvo Srbije u EU", rekla je Bošković.
Sredstva koja su opredeljena za projekat, kako kaže, iskorišćena su pre svega za edukaciju, pripremu zakonske regulative organizovanje ekspertskih misija jer se radi o komlikovaniom sistemu i novini za Srbiju.
"Sistem će biti uspostavljen od 2017. godine, a uradili smo sve što je neophodno kako bi se pripremili i da 2017. godine bude sve spremno", kazala je Bošković.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da će EU pomagati i dalje Srbiji u toj oblasti i istakao da je ovaj projekat koji je trajao dve godine postavio osnov da se Srbija pridruži evropskoj porodici u cilju borbe protiv klimatskih promena.
On je kazao da se u tome mora delovati brzo i podsetio da se krajem godine u Parziu održava konferencija na kojoj će učestvovati 200 zemlja u cilju da se postigne sporazum kojim se predviđa da se globalno zagrevanje održi na nivou od dva osto.
Benedikt je rekao da je ova godina "probila" sve rekorde kada je u pitanju praćenje temperatura i ukazao da globalno zagrevanje utiče na brojne sektore a najviše na zdravstvo, šumatstvo, poljoprivredu.
Ukazujući da je pitanje prilagođavanja klimatskim promenama osd velikog značaja Benedikt je cestitao predstavnicima Vlade Srbije i resornog ministarstva na posvećenosti u realizaciji projekta.
On je ukazao da su neke od posedica promena klime brojne zarazne bolesti , ali i velike migracije koje su delimično posledice toga.
"Važno je da se radi na postizanju zadatih ciljevima, a za prilagođavanje biće puno novca i spremni smo da pomognemo gde je potrebno", poručio je Benedikt.
Ambasadroka Francuske u Srbiji Kristin Moro navela je da je borba protiv klimatskih promena veoma važna za tu zemlju, i podsetila da je cilj da se do 2020. godine emisije gasova smanje za 20 odsto u odnosu na nivo devedesetih godina.
Ona je takođe ukazala da je jul ove godine bio najtopliji mesec od 1880. godine i istakla da je važno da sve zemlje daju dobrinos borbi protiv klimatskih promena.
Moro se osvrnula na na buduću konferenciju koja će biti održana u Parizu ističući da ceni napore zemalja, među kojima i Srbije da da doprinos postizanju dogovora.
Ključni mehnizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je Sistem trgovine emisionim jedinicama, rečeno je na završnoj konferenciji.
Krajnji rezultat projekta trebalo bi da bude smanjenje emisija iz sektora industrije, uključujući energetiku, praćeno povećanjem konkurentnosti i energetske stabilnosti država članica EU.
Kao zemlja potpisnica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto Protokola, Srbija je preuzela obavezu doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Kada Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS) bude na snazi, srpske kompanije moraće da obezbede emisiona prava (tzv. emisione jedinice) za svaku tonu CO2 koju emituju.
Ukoliko srpske kompanije ne potvrde emisije u količini dobijenoj kroz emisiona prava one će morati da plaćaju kaznu od 100 evra po toni CO2.
Druga mogućnost je kupovina ovih prava na evropskom tržištu, a cena emisione jedinice, trenutno, je skoro osam evra po toni.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
