Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle tri decenije povratak u srpski fudbal
Dragoslav Stepanović govori zašto je baš sada preuzeo Čukarički Stankom i kako je prevalio put od Jugoslovena do Srbina. – Opstanak u ligi primarni cilj. – Reprezentacija ima šansu da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo
Nekada proslavljeni fudbalski reprezentativac, a zatim i istaknuti stručnjak Dragoslav Stepanović se posle 30 godina provedenih u inostranstvu vratio u srpski fudbal. U narednih godinu dana biće trener Čukaričkog Stankoma koji je prekjuče izgubio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Smederevu (1:0).
U prvom obraćanju igračima Stepanović je rekao da se nada da će im preneti "sve ono što smatra da je neophodno", da će iz mečeva Crvene zvezde i Partizana koje je gledao pokušati da "preuzme sve pozitivno i u odbrani i u napadu", a što se tiče cilja naglasio da je to "opstanak u u prilično ujednačenoj ligi".
Upitan zašto se vratio u srpski fudbal, odgovorio je:
– Nisam do sada ni imao ozbiljnu ponudu iz ranije Jugoslavije ili sadašnje Srbije. Istina, zvao me je Tanjga da dođem u Vojvodinu, ali osim jednog poziva više se nije javljao. Čukarički je zanimljiv klub. Volim ovaj posao. Hoću da pokušam da napravim nešto.
Pokušali ste na prvom treningu da unesete vedriju atmosferu među igrače?
– Veselo srce kudelju prede. Moj stav je da čovek treba da pokaže koliko vredi. Ne shvatam ljude koji dolaze na svoj posao i izduže lice do zemlje. Od igrača uvek tražim da se na terenu istrče, "izudaraju", isprazne. Najviše volim kada se u svlačionici posle meča, ili treninga, čuje pesma. To je znak da su momci zadovoljni. Hoću da stvorim pobedničku atmosferu.
Koliko je to teško učiniti?
– Nije lako kada dojučerašnji prvoligaš uđe u Superligu, dođe u prvom kolu na naš najveći stadion i protiv prvaka odigra 0:0. I to ne slučajno. Istina, da je pao gol teško bi došlo to izjednačenja. Zato je neophodno da nivo "prešaltamo" u superligaški i iz četvrte brzine ubacimo u petu.
Kakve promene nameravate da unesete u igru Čukaričkog?
– Hoću da oru 90 minuta. Kada se utakmica završi da ih, kako je govorio pokojni Sava Antić, boli glava, a ne noge. Te filozofije sam se držao i kao igrač, a i tokom trenerske karijere. Čukarički ima dosta talenata. Bitno je da poznaju osnove igre: prijem i predaju lopte. Jer, ako je ne daš na vreme kasniš korak, onaj drugi dva, pa od napadača nema ništa. Sada su drugačija vremena. Borba je za svaki dinar. Zato želim da igramo napadački, bolje i lepše, da pokušamo da privučemo nekog sponzora, navijača. Privatni problemi se moraju ostaviti ispred stadiona.
Koliko poznajete srpski fudbal danas?
– Gledao sam prenose na RTS-u, a dobijam i kasete s utakmica. Ni kada sam igrao u Kupu šampiona nisam išao da gledam protivnike, nego slao trenere, a ja sam posmatrao na video-rekorderu. Preko njega sam upoznavao igrače, pratio ih i snimao rivala. Zato mi neće biti problem što ne poznajem potpuno našu ligu. Najvažnije je da što pre upoznam svoju ekipu.
Otišli ste iz jedne zemlje a vraćate se u drugu?
– Najzad smo sami i svoji. Ranije su ovaj, ili onaj, bili zaslužni. Uvek smo bili deo nečega i nekih. Sada, kada vidim da je mlada reprezentacija igrala u finalu Evropskog prvenstva, da uspehe postižu: košarkaši, rukometašice, teniseri... Sada se najzad osećam kao Srbin i ponosan sam. Pre sam bio Jugosloven, što su mi mnogi zamerali. Živeo sam 30 godina u jednoj zemlji, a navike se teško menjaju. Ovo što sada činimo u sportu ostaće na ponos samo nama.
Da li ste pratili reprezentaciju Srbije?
– Jesam, mada nisam gledao utakmicu u Belgiji, jer sam bio na putu. Ima još da se igra. Šanse da se kvalifikujemo na završni turnir postoje. Nažalost, oba poraza, i onaj u Kazahstanu i ovaj u Briselu, mogu skupo da nas koštaju. Ali, ne treba razmišljati o tome već praviti plan kako da pobedimo Fince. Čini mi se da je Klemente uradio dobar posao, iako dobro znam kolika je prepreka nepoznavanje jezika. Zbog toga je neophodno da ima odličnog prevodioca, koji će umeti da igračima prenese njegove ideje. Nije ona teška, kao što mnogi tvrde, već je izjednačena. Zato ne smeš da praviš greške. Kiksirali su i drugi. I jedan bod, koji su recimo Portugalci uzeli u Jermeniji, može na kraju da bude presudan.
-----------------------------------------------------------
Ramovš nagovorio "Stepija"
Darko Ramovš, nekadašnji kapiten a sada generalni menadžer Čukaričkog Stankoma, zaslužan je za dolazak Dragoslava Stepanovića na Banovo brdo. To je potvrdio i predsednik kluba Aleksandar Mihailović:
– Sve smo prepustili Ramovšu koji je posao završio na obostrano zadovoljstvo. Dovođenjem proslavljenog trenera i nekolicine iskusnih igrača nema razloga da brinemo za opstanak u ligi.
-----------------------------------------------------------
Od proslavljenog asa do priznatog stručnjaka
Dragoslav Stepanović je rođen 30. avgusta 1948. godine u Sibnici (opština Rekovac). Počeo je da igra fudbal u novobeogradskom Mladom proleteru. Proslavio se kao levi bek OFK Beograda, za koji je igrao od 1965. do 1974. i Crvene zvezde (1974-1976). Prema tadašnjim propisima, sa 28 godina otišao je u inostranstvo. Internacionalnu karijeru počeo je u Ajntrahtu iz Frankfurta, gde je i dobio nadimak "Stepi". Posle dve godine jednu sezonu je proveo u drugoligašu Vormatija Vormsu, a zatim za 140.000 funti prešao u Mančester siti. U dve sezone koje je proveo na Ostrvu postao je prvi stranac kapiten "građana". Igračku karijeru je završio 1982. u Vormatija Vormsu.
Tri puta je oblačio dres mlade reprezentacije i dao jedan gol (1968. do 1970). Za najbolji državni tim je odigrao 34 utakmice i postigao jedan gol. Debitovao je u Sarajevu 8. aprila 1970. protiv Austrije (1:1), a od nacionalne selekcije se oprostio 24. februara 1976. u Alžiru (2.1). Jedini pogodak za "plave" postigao je u svojoj 19. utakmici i ujedno u najubedljivijoj pobedi Jugoslavije ostvarenoj u Kuritibi 14. juna 1972. na "Kupu nezavisnosti Brazila" protiv Venecuele 10:0. Bio je strelac sedmog gola u 51. minutu.
Visoku trenersku školu je završio u Kelnu, a slavu stekao radeći u Anjtrahtu iz Frankfurta i Bajeru iz Leverkuzena. U julu 1995. je postao trener Atletika iz Bilbaa, ali je otišao sredinom marta naredne godine. Mladi tim američkog Blasta iz Kolumbusa u Ohaju je trenirao 2002. Radio je i u Kini i egipatskom Zamaleku, a zatim se vratio u nemački Irdingen.
Prošlog decembra bio je u najužem krugu kandidata za selektora Bosne i Hercegovine, a pre toga je nekoliko puta bio pominjan i za prvog stratega državnog tima ondašnje Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore i Srbije.
Đ. Smiljanić
[objavljeno: 27.08.2007.]
