Izvor: B92, 28.Avg.2023, 21:28
Polaganje: Prvo upozorenje, stara boljka i novi peh
Jedan od lepših osećaja koji možete da doživite jeste da budete među svojim narodom iako ste hiljadama kilometara daleko od Srbije.
Tako je bilo u ponedeljak u kafiću koji se nalazi na krovu trinaestospratnice, nedaleko od dvorane Araneta, a nekoliko sati pre utakmice protiv Portorika.
O druženju sa našim ljudima, koji su došli iz svih delova sveta da bodre Srbiju na Svetskom prvenstvu, više u drugom delu teksta. Pređimo na parket.
Filip Petrušev >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije ozbiljnije povređen, ali očekivano se nije “skinuo” protiv Portorika, pošto nema potrebe rizikovati u ovom delu turnira, u ovakvoj utakmici.
Srbija je fenomenalno otvorila utakmicu, a posebno impresivan na startu bio je mladi Nikola Jović, čije samopouzdanje probija krov dvorane. Igrao je sjajno, pogodio prvi šut i nastavio u tom ritmu, a “Orlovi” su iz minuta u minut povećavali prednost.
Pristup je bio sjajan, momci su bili fokusirani, prednost je rasla i laički rečeno utakmica je bila gotova u drugoj četvrtini. Međutim, košarkaši ne smeju tako da razmišljaju, jer onda se desi pad u igri i dobijeno lako može da postane izgubljeno.
Prednost od trideset poena bila je prevelika da bi je Portoriko nadoknadio, te nikakvo opuštanje nije moglo da ih vrati u igru, ali umalo jeste. Smanjiti sa -30 na -10 je alarmantno i nimalo prijatno.
Ova utakmica poslužiće kao upozorenje ekipi, što su istakli i reprezentativci, pogotovo Stefan Jović i Vanja Marinković, rekavši da im je bila potrebna ovakva utakmica i kako su vraćeni u realnost.
Drugo poluvreme u suštini ne bi trebalo mnogo da brine, ali jedna stvar postaje simptomatična – slabo branjenje linije za tri poena, jedan od detalja koji nas je koštao na Evropskom prvenstvu.
Portoriko je postigao čak deset trojki u drugom poluvremenu, ukupno 15 na utakmici i posle dva odigrana kola nalazimo se na šestom po broju primljenih trojki, 23.
Samo su Meksiko i Slovenije (24), Jordan i Francuska (25) i Liban (36), primili više šuteva van linije 6.75. S tim što su neke selekcije igrale protiv dosta jačih protivnika, tipa Francuska, protiv Letonije i Kanade.
Srpskih košarkaši za sada imaju sjajan pristup utakmicama, maksimalno su spremni i fokusirani, ali čekamo teže rivale da vidimo koliko smo dobri. Ovako ćemo morati da se merimo protiv znatno slabijih rivala i da izvlačimo zaključke iz njih.
Zaključak protiv Portorika nije to što su nam dali 10 trojki u drugom, niti što se desilo opuštanje, već svest košarkaša da nisu bili na nivou u drugih 20 minuta.
“Mnogo je bitno da ostvarujemo pobede čak i kada ovako odigramo. Da se malo spustimo i mi. Nismo poleteli, ali smo puni samopouzdanja, što se vidi i po nama kako otvaramo svaku utakmicu, bez obzira na protivnika”, rekao je Stefan Jović.
Pored navedenog, a pre nego što pređemo na susret sa Srbima, ne sme se zaboraviti povreda Aleksa Avramovića.
Plejmejker Srbije uganuo je zglob i izašao iz igre u završnici četvrte četvrtine, što je novi peh za “Orlove”. Koliko je Avramović važan za tim je suvišno pričati, donosi energiju, agresivnost i kvalitet, spoj kakav niko nema u ovom timu i nadamo se da će biti spreman za drugu fazu.
Za sada prognoze kažu da će biti dobro, ali moramo da sačekamo kako će mu zglob reagovati narednih dana.
Vraćamo se na početak teksta i druženje sa Srbima koji su prevalili veliki put da dođu u Manilu. Stupili smo u kontakt sa njima i dobili smo informaciju da se okupljaju u kafiću koji se nalazi na poslednjem spratu zgrade koja ima 13 spratova.
Tri sata pre utakmice uputili smo se ka zgradi koja se nalazi u blizini dvorane Araneta, nakon čega smo proveli najlepših sat, sat i po vremena do sada u Manili.
Domaćini, tu mislimo na Srbe koji su zauzeli krov zgrade, ugostili su nas na prelep način, sa hlebom i solju, pošto je danas, 28. avgusta, hrišćanski praznik Velika Gospojina.
Odmah smo se osetili kao da smo u Srbiji, iako smo na hiljade kilometara daleko, i taj osećaj je neprocenjiv. To gostoprimstvo, toplina, to se ne uči, s tim se rađaš, to je u genu. Takođe, jesmo došli u svojstvu novinara, ali smo se osećali kao navijači, pa smo zato pevali, veselili se, pričali i normalno malo pili.
Kada smo došli na krovu je bilo pet-šest navijača, a u roku od pola sata bilo nas je pet puta više. Bilo je ljudi koji su došli iz Srbije, Republike Srpske, Australije, Katara… Proveli smo nezaboravnih sat vremena.
Sa zvučnika je išla srpska narodna muzika, a mi smo posle nekih sat vremena odlučili da odemo, iako smo svi rado želeli da ostanemo još i da potom zajedno odemo na utakmicu. Ipak, posao je posao.
Hvala još jednim svim ljudima na toploj dobrodošlici, a mi se čitamo narednih dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
