Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Nov.2015, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 23: Sloboda sa velikim "ali"

Sve i da je Aleksandar Vučić u pravu - odnosno da je Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju pozitivno ocenila napredak Srbije u radu na 33 od ukupno 34 analizirana pregovaračka poglavlja, stvari bi bile daleko od idealnog. Pre svega, ocene nisu baš tako odlikaške kako premijer tvrdi. Osim toga, oblasti u kojima imamo problema, izuzetno su teške za uređivanje, posebno u ovom trenutku.

Evropska komisija u izveštaju objavljenom 10. novembra navodi da je Srbija dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pripremljena samo za četiri poglavlja, dok je za ostala uglavnom "umereno/skromno pripremljena".

"Izvestan stepen pripremljenosti" zabeležen je takođe u četiri poglavlja, dok su pripreme za dva poglavlja ocenjene kao nezadovoljavajuće. To je zaista skoro, pa zanemarljivo. No, ima u toj priči jedno poveliko "ali" što "devojci sreću kvari".

Od 34 analizirana poglavlja, najlošije su ocenjena upravo ona koja se, ako izuzmemo situaciju s Kosovom, smatraju najvažnijim: u pitanju su poglavlja 23 i 24, odnosno pravosuđe, ljudska prava, sloboda i bezbednost.

Čak i da ih Evropa ne smatra toliko bitnim, čak i da smo u svim drugim poglavljima briljirali (a nismo), kakva je vajda od svega toga, ako građani i građanke Srbije u potpunosti ne raspolažu svojim elementarnim ljudskim pravima? Ako im je ugrožena sloboda, bezbednost, ili pravo na slobodu izražavanja?

U poređenju sa tim, sve ostalo čini se možda ne nepotrebnim, ali svakako nedovoljnim -  u filozofskom, sociološkom, ali i vrlo konkretnom smislu. Ukoliko situacija u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 ne bude uređena u dogledno vreme, Srbija bi u svojevrsnom EU "limbu" mogla da provede decenije - ta poglavlja biće otvorena među prvima, zatvorena među poslednjima, a Unija je na primeru Turske pokazala da zna da bude prilično tvrdoglava kada su njeni zahtevi u pitanju.

Nimalo iznenađujuće, najlošije je ocenjeno stanje u medijima, gde "nije postignut nikakav napredak" u odnosu na prošlu godinu. Komisija navodi da novi medijski zakoni nisu doprineli ostvarivanju uslova za puno uživanje slobode izražavanja. Zbog toga, preporučeno je: da se kreira okruženje za nesmetano uživanje te slobode, da vlast mora da reaguje na pretnje i nasrtaje na novinare, da se dovrši proces privatizacije medija, ojača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, kao i nezavisnost urednika medija. Takođe, nalaže se obezbeđivanje adekvatnog finansiranja javnih servisa i njihova uređivačka nezavisnost.

Slučaj je tako hteo da baš u trenucima dok se šuška o ovom izveštaju, izbije skandal u vezi sa sudbinom Tanjuga, počne izuzetno prljav rat tabloida i da u štampi osvane prava poternica za članovima tri novinarske organizacije.

Ovi događaji nisu ušli u analizu Evropske komisije, ali vrlo ilustrativno dokazuju da je analiza zapravo nedovoljno oštra kada su u pitanju mediji. Jer, država u kojoj se tri kapitalna medijska skandala događaju u svega nedelju dana, očigledno ima problem sa slobodom izražavanja i sa slobodom kao takvom.

Već mesecima, nadležni obećavaju "skoro otvaranje poglavlja", kao da će samim činom tog famoznog otvaranja sve biti skoro pa završeno. A neće. Naprotiv. Ne samo da nas čekaju godine i godine pre ulaska u Uniju, nego je tek tada na redu mukotrpno uređivanje i sređivanje, i to pod budnim, strogim i često nemilosrdnim okom Brisela.

Prava je nevolja što to o mukama koje tek predstoje, najmanje razumeju upravo oni čije bi razumevanje trebalo da bude neupitno, a angažman 100-procentan. Samozadovoljno pismo ministra čija je oblast u proteklih godinu dana nazadovala, čiji se resor pretvorio u sprdnju i čiji zakoni postoje samo na papiru, to možda najbolje dokazuje.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...