Izvor: MozzartSport.com, 25.Sep.2014, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRELAZZI: Odbrana kupa
Dijalog obično izgleda ovako:
“E ima li šta da se baci na tiket danas?”
“Ma samo neki kupovi.”
“Ih, kupovi. Glupost.”
Ili ovako:
“Hoćemo na utakmicu u sredu?”
“Naravno, šta me i pitaš, s kim beše igramo?”
“Sa Radničkim, u kupu.”
“E sad sam se setio, ne mogu u sredu, nešto mi je iskrslo.”
Kup takmičenja postala su crna ovca, trinaesto prase, nevoljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << priglupi sin modernog fudbala, i često nam se čini da su tu samo da nam prekrate vreme između dva kola, a da treneri mogu da pruže šansu igračima koji su „vredno trenirali“ i koji su „nadomak prvog tima“ ili „tek ušli u trenažni proces“.
Tako je svuda u svetu, sem pomalo u Engleskoj, mada su i Englezi dali sve od sebe da ponize najstarije takmičenje na svetu.
Koliko je ono izgubilo na značaju pokazalo se još na prelazu dva veka: Mančester Junajted je 22. maja 1999. osvojio FA kup, svega četiri dana kasnije će u Barseloni onako pobediti Bajern i zaokružiti triplu krunu, ali su tog leta u Junajtedu odlučili da će dogodine radije igrati na prvom Svetskom prvenstvu za klubove, nego u januaru čekati svog prvog nižerazrednog rivala za odbranu titule. Bio je to dan kada je umro FA kup kakvog smo znali, mada će mu nekoliko fantastičnih rezultata u narednu deceniju i po donekle vratiti šmek.
Šesnaestina finala Kupa Srbije odigrana je juče i na većini stadiona tribine bile poluprazne. Kup nikog ne zanima, a ta boljka kao bauk kruži Evropom još otkako je postalo važnije biti četvrti u prvenstvu nego osvojiti pehar.
Ili otkako je ukinut Kup pobednika kupova, divno, romantično takmičenje koje je moralo da ustukne pred televizijskim pravima i ostalim karakondžulama modernog fudbala...
Stvar je otišla toliko daleko da su brojne fudbalske asocijacije diljem Evrope od kupova napravile neki galimatijas čija se pravila jedva i hvataju. Tako imamo i primere da se kup igra prvo po grupama, u ligaškom delu, što se kosi i sa imenom i sa celom poentom...
Istorija jugoslovenskog, pa i srpskog fudbala krcata je romantičnim primerima i podvizima malih klubova u kupu. O njima su se kasnije raspredale bajke: niko nije ponosniji na dva izgubljena finala od Budućnosti iz Podgorice, svi se sećaju kako je Borac pobedio Zvezdu (hvala ni na čemu, Piksi!), nema tog starijeg stanovnika Bora koji ne pamti put do finala 1968, pa i ako su tamo u Beogradu primili sedam komada, nema Splićanina koji ne seiri zbog onog poslednjeg finala Kupa Jugoslavije, kada je Hajduk iznenadio budućeg prvaka Evrope, a Igor Štimac ukrao pehar...
Komunisti su, doduše, znali za jadac, pa su kupu dali ime Maršala Tita, a Broz je uglavnom svojeručno predavao „svoj“ trofej, i čik ti reci da te onda baš briga za Kup Jugoslavije...
No šmek kupa je bio i što „mali“ u njemu ne poštuju „velike“, što su Zvezda i Partizan mogli da zabasaju u poslednje selo u Srbiji, samo ako bi žreb bio dovoljno pošten.
Možda je to vreme zauvek nestalo, ali kup i dalje ima svoju romantiku i svoju draž, i možda se u tom najosnovnijem, najjednostavnijem sistemu takmičenja krije grudva starog fudbala za kojim često čeznemo, tu leži ona iskrena radost igre i ona mogućnost da David praćkom strefi Golijata u sred čela, a da se onda, do isteka 90. minuta, sakriva i beži po gladijatorskoj areni, da bi na koncu podigao ruke u trijumfu o kojem će pričati generacije.
Jer čuda se u fudbalu i dalje događaju - ali uglavnom u kupovima.
Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta
Nastavak na MozzartSport.com...
.jpg)
