Izvor: Sportski Žurnal, 26.Mar.2011, 02:49

PLANETA ATLETIKA: Snežana Pajkić

PLANETA ATLETIKA: Snežana Pajkić


Split, 2. septembar 1990, stadion Poljud. Poslednji dan Evropskog prvenstva, finiš trke na 1.500 metara za dame. Svi na tribinama su na nogama, završnica je izuzetno dramatična. Kroz cilj prva prolazi  Snežana Pajkić. Dojučerašnja juniorka doživljava ovacije za senzacionalan neočekivan uspeh. Popela se na krov Evrope, iako nije bila ni blizu kruga favorita.
Split je bio vrhunac, nažalost prekratke karijere jednog od najsjajnijih bisera ćuprijske škole profesora Aleksandra Petrovića.
- Kao i većina srednjeprugaša, počela sam na školskom krosu. Imala sam deset godina – priseća se Snežana prvih atletskih koraka. – Osvojila sam drugo mesto i naš profesor geografije Aleksandar Petrović je, kao i obično, devojčicama koje su se plasirale među prvih pet ili deset, poručio „Da vas vidim na stadionu“.
Vatreno krštenje na velikim takmičenjima imala je 1985, kada je debitovala na Evropskom juniorskom prvenstvu. Godinu dana kasnije stigla je i prva medalja, na  Prvom svetskom juniorskom prvenstvu u Atini – bronzana.
Time je počela niska od četiri odličja na velikim takmičenjima u četiri juniorske sezone. Na Evropskom prvenstvu u Birmingemu 1987. okitila se zlatom. Na Svetskom u Sadbariju 1988. srebrom, a učestvovala je i na Evropskom seniorskom prvenstvu, oborivši državne juniorske rekorde na 1.500 i 3.000 metara. Juniorsku karijeru krunisala je još jednim evropskim zlatom, u Varaždinu 1989. Sva ta odličja Snežana je osvojila na 1.500 metara.

Važno odličje ima i na 800 metara. Na Mediteranskim igrama u Siriji, 1988. bila je druga, iza Slobodanke Čolović.
Desetak dana pred EP u Sarajevu je prvi put postigla seniorski državni rekord – 4:08,21.
- Bilo je to državno prvenstvo, kontrolno takmičenje pred EP. Pravu konkurenciju za prvo mesto na domaćoj sceni nisam imala. Trebalo je da istrčim jaku trku, a ne samo da budem prvak, pa sam se borila sa štopericom. I uspela sam da sprovedem taktiku, oborim rekord, čime sam najavila da sam spremna za Split, da mogu do finala.
Prvi Snežanin start na šampionatu u Splitu bila je trka na 3.000 metara.
- Učestvovala sam kako se poslednji dani pred start na 1.500 metara ne bi sveli samo na treninge i da bih osetila stazu, atmosferu. Trebalo je da istrčim dobro, možda napadnem i državni rekord, ali odustala sam. I to u delu staze gde je start za 100 metara, kako bih što pre pobegla u tunel. Nije mi išlo, bilo mi je teško, a i trke na tri kilometra nisam baš volela. Naravno, profesor nije bio zadovoljan, ali brzo sam se povratila, što masažom, što razgovorima.
 Glavni zadatak, plasman u finale na 1.500 metara ispunila je par dana kasnije.
- Kvalifikacije nisu bile nimalo lake. Ušla sam po plasmanu i to kao dvanaesta, borila sam se do poslednjeg metra. Kada su mi rekli da sam 12, laknulo mi je, ispunila sam cilj s kojim sam došla u Split.

Zato su finale i Snežana Pajkić i Aleksandar Petrović dočekali rasterećeno. Trka se odvajala baš onako kako je Pajkićevoj odgovaralo.
 - Sve one su se verovatno čuvale za finiš, a ja sam baš u završnici dobijala trke. I držala sam se u grupi neočekivano dugo.  Jer, nikako da se desi da neko pojača tempo, trka je bila baš taktička. Prolazi su za mene bili idealni, kao u Sarajevu. Videla sam da mi nije teško da pratim taj tempo i u pred ulazak u poslednjih 150 metara postala sam svesna da mogu da osvojim medalju. Tada već nije bilo svejedno. A kad smo ušli u ciljnu ravninu, kad sam videla da mogu da finiširam u svom stilu, nastala je euforija, publika mi je dala još veću snagu i pobedila sam u glamuroznom stilu.
Zasijale su se tada na Snežaninom licu suze radosnice, u zagrljaj ju je prihvatio Dragutin Topić, koji je malo kasnije takođe osvojio zlato. U takvoj atmosferi, velikom slavlju državni rekord 4:08,12 ostao je u senci.
Posle 12 godina bavljenja atletikom kod Pajkićeve je došlo do zasićenja.
- Počeli su problemi sa povredama. Zbog sankcija se teško izlazilo van zemlje. Nisam imala motiva da trčim samo na domaćoj sceni, na kojoj sam osvojila sve što sam mogla. A i moja i profesorova razmišljanja se nisu podudarala. Rekla sam –   bolje da odem sada kada sam prepoznatljiva, a ne da čekam da mi karijera krene nizbrdo. Okrenula sam se drugim stvarima, osnovala porodicu. Ali, sigurno je da na atletskoj stazi nisam dala maksimum.

Snežana se, ipak, vratila Kraljici sportova  u jesen 1995. godine, na nagovor Vere Nikolić, tada selektora ženske reprezentacije.
- Profesor Petrović i ja smo počeli praktično ponovo od nule i to je neočekivano dobro krenulo. Početkom 1996. učestvovala sam na štafetnom maratonu u Japanu, ostvarila dobar rezultat. Ali, kada je trebalo da počnemo sa treninzima za stazu počeli su problemi sa išijasom, bolovima tokom trčanja… Lečenja nisu davala rezultate. Na kraju su mi lekari u Kliničkom centru rekli da je reč o sindromu išijasa. Duži period sam se mučila. Sva to je bilo maltretiranje i za mene i za porodicu, dok je ishod bio neizvestan. Nisam želela da se vraćam na stazu, ako nisam sposobna za primeran rezultat. I definitivno sam stavila tačku.
Tačka je stavljena, a nije rečeno sve što je Snežana mogla.
 
BORBA PROTIV KARCINOMA
Poslednjih meseci Snežana Pajkić je vodila i borbu sa opakom bolešću, koju na sreću uspešno završava.
- Na rutinskoj kontroli mi je otkriven karcinom jajnika. Na vreme je, hvala bogu, reagovano, otklonjeno. Posle je uključena preventivno hemoterapija.  Do sada su kontrole pokazale da je sve u redu. Ja se dobro osećam.
Borba sa bolešću nije mnogo poremetila Snežanine aktivnosti. Desetak dana posle operacije izašla je iz bolnice i pojavila se na Konvenciji Evropske atletike u Beogradu.
- Ne vidim razloga zašto bi čovek prekidao sa nekim normalnim životom, tako se ophodim ja, porodica, prijatelji. Svakom bih poručila da se ne treba predavati, klonuti duhom, medicina je napredovala, nalaze se rešenja... Hvala svima koji su do sada bili uz mene, slali poruke podrške. Hvala i sportu, atletici. Kroz takmičenja, treninge sam naučila da se borim i nikad se ne predajem. Mislim da mi je sport mnogo pomogao i u ovoj borbi, jer sam ostala fizički i duhovno jaka.
 POTPREDSEDNIK
Atletske vode nije napustila, danas je član Upravnog odbora i potpredsednik ASS, član Komisije za žene i sport u Olimpijskom komitetu Srbije. Čest je gost na mnogim trkama, sportskim manifestacijama.

Nastavak na Sportski Žurnal...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Sportski Žurnal. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Sportski Žurnal. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.