Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije junakinjama iz Japana
Ispred Skupštine grada beograda desetak hiljada ljudi pozdravilo osvajače bronzane medalje
Ni jedan balkon na svetu nije tako visoko kao na Skupštini grada Beograda. Sa njega naši sportisti dohvataju nebo. Odbojkašice koje su bronzanom medaljom na Petnaestom svetskom prvenstvu u Japanu postigle najveći uspeh u istoriji naše ženske odbojke dočekane su u otadžbini kao iz slavne bitke. Pred Skupštinom grada Beograda okupilo se oko desetak hiljada razdraganih duša. Usred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novembra vesnike zlatnog sjaja pozdravio je i pravi prolećni dan. "Plave" su pre dvadesetak dana tiho pošle na dalek put iz Kovilova nadomak prestonice. Juče su podelile sreću s poklonicima kojih je do bronzane zore bilo sve više uz televizor kao prva ženska ekipa na terasi naših sportskih radosti. Doček su zaslužile viteškim držanjem koje ih je svetlog obraza vinulo pred narod poput mnogobrojnih junaka pre njih. Pričekivanja na kultnim mestima u novijoj istoriji našeg sporta uvek su značila i ispraćaj u nove pohode. Odbojkašice su obećale da će sa Evropskom prvenstva dogodine (20-30. septembar) da se vrate sa sjajnijom medaljom.
– Svima koji se bave sportom kod nas želja je da se popnu na ovu teresu. Budite ubeđeni da vam ovo nikada nećemo zaboraviti, – prolomio se glas Zorana Terzića koji je u Japanu ostavio utisak trenera starog kova, najstaloženijeg na svetu.
Odbojkašice su otpevale "svoju" himnu "U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo" kojom su i neposredno posle osvajanja medalje ukazale da ju je iskovao duh zajedništva. Krv je uzavrela sa zvucima trube – po taktu uloge užičke odbojke u istorijskom podvigu.
Dok se masa razilazila, junakinje su prešle u svečanu salu Gradske skupštine. Obratili su im se gradonačelnik Nenad Bogdanović, potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije Nenad Golijanin, predstavnik glavnog sponzora NIS-a Srđan Bošnjaković i ministar za obrazovanje Slobodan Vuksanović koji je najavio da će Vladina obaveza da "bronzanu" reprezentaciju sa svetskog prvenstva nagradi sa 150.000 evra da bude ispunjena u najkraćem roku. Želja svih je bila da stazom odbojkašica prođu i odbojkaši, ali da ih početkom idućeg meseca dočekamo kao svetske prvake.
Jedan od naših najjačih aduta Anja Spasojević istakla je da između naše ekipe i finalista Šampionata stoji samo veliko iskustvo Rusije i Brazila.
– U polufinalu protiv Brazilki uspeli smo da im budemo ravnopravne igrom koja nije bila vanzemaljska, već sasvim obična. Ipak, bilo je prekasno da se upustimo u još veću borbu, jer je iskusni protivnik znao kako da prebrodi krizu. To ide s vremenom, a naše vreme tek dolazi.
Ivana Đerisilo, koja je izvojevala najviše poena za bronzu, već idućeg vikenda igra prvenstveni meč u Turskoj. Iz Japana žali samo za tim što je prokockano vođstvo od 2:0 u setovima protiv domaćina.
– Da smo savladale Japan, u polufinale bismo otišle s prvog mesta. Igrale bismo protiv Rusije koja nam više leži od Brazilki. One su sada prvaci sveta, ali je naša pobeda na pripremnom turniru u Alasiju s 3:1 pokazala da smo im našle slabe tačke. Medalja je plod višegodišnjeg rada. Pa Spasojevićeva i ja smo zajedno od 1996. u Zvezdi, a Terzić nam je kao sudbina i u klubu i u mlađim kategorijama i u seniorskoj reprezentaciji.
Trener "plavih" ne podleže euforiji ni kada je sve završeno, istovremeno izazivajući i čuđenje i divljenje. Takve su mu i izjave:
– Ne bi bilo dobro da smo se "ni iz čega" domogli finala. Treba ići korak po korak. Treba još vremena dok ne stanemo uz rame sa svetskim velesilama koje imaju vrhunske igračice i uslove rada, a na okupu su godinama. Lako je biti staložen kada pobeđuješ. Treba ostati pribran kada se lomi rezultat i kada se nadvija opasnost da ti se sav trud surva u vodu. Tada treba biti i pedagog i psiholog i prijatelj i otac, pogotovo u ženskoj ekipi.
G. Anđelić
[objavljeno: 19.11.2006.]
