Izvor: Politika, 09.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od „belog” zla do „crno-bele” magije
Ako ste vrlo uporni naslutićete samo delić pravog čuda koje je šah uneo u život Sivca
Među svim našim šahovskim školama, najpoučniji je primer Sivca. Ne, nije to nadimak poznatog beogradskog šahiste, nego selo Sivac na zapadu Bačke. Ako vam i dalje ne zvuči poznato, pa ukucate „selo Sivac” na pretraživaču, dočekaće vas serija neobičnih i zastrašujućih naslova: „Celo selo šmrče belo”, „Seljaci na heroinu”, „Sivac – selo vidovnjaka”, „Celo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << selo u kladionici”...
Tako je na prvoj stranici elektronskih pretraživača. Nešto kasnije, kada se dođe do manje posećenih naslova – jer su manje senzacionalistički od prethodnih – nailazite na tekst „Tamo gde znaju znanje”, koji predstavlja Sivac kao „najobrazovanije” selo u Vojvodini, sa „30 doktora nauka i nebrojeno više onih koji svojim fakultetskim diplomama nisu dodali neku od titula”. Tu ćete pročitati da se prava „bolest” Sivca zove nezaposlenost, nastala zatvaranjem 11 fabrika i industrijskih postrojenja. Tada postaje jasnije i zašto se u selu iz Kulske opštine, kraj Kljajićeva i Crvenke, narkomanija pojavila pre oko dve decenije, a broj stanovnika vremenom prepolovio – do današnjih 8.000.
Ako ste vrlo uporni, među vestima koje su daleko manje čitane, naslutićete samo delić pravog čuda koje je šah uneo u ovakav život Sivca. Kada je pre deset godina obnovljen lokalni Šah-klub „Sivac”, njegov predsednik Žarko Dragaš počeo je sistematski da proširuje program, ali – uvek prema guberu. Obezbeđujući najpre sredstva, ili volonterski rad, od 2005. je okupio najmlađe oko šahovske škole, a od 2006. je poverio taj rad Rajku Miranoviću, majstoru Fide iz Sombora, sa kojim je stigao do jedne od najuspešnijih škola u Srbiji!
Taj se uspeh najpre meri izuzetnom masovnošću. Više puta nedeljno, u klubu se okuplja 60-70 mladih. U Miranovićevu školu su, osim meštana, brzo pohrlili oni iz Apatina, Odžaka, Sombora, Vrbasa, Kule, Subotice, Malog Iđoša, Bačke Topole... Srbija izvan Beograda vapi za kvalitetnom šahovskom nastavom, a kada je još besplatna, i obuhvata mnoštvo pratećih aktivnosti, nije čudo što se cela Bačka slila u mali Sivac.
Potom je masovnost dala kvalitet, pa su Vladan Desnica, Novak Čabarkapa, Filip Kumić, Dragan Čiča i ostali formirali jednu od najjačih kadetskih ekipa u državi. Skromni pedagog Rajko Miranović kaže – sve su to zasluge Dragaša.
Kako je Žarko Dragaš (63) uspeo da pokrene šahovski život?
– Da se oslanjam na budžetska sredstva, klub bi godišnje imao 6.000 dinara, a meni preko računa pređe više od 600.000! Pre nekoliko godina, klub je proširio svoje delatnosti na više sekcija, sa kojima se bori protiv alkohola i droge i konkuriše za sredstva: žurnalističku, likovnu, informatičku i ekološku. Sve sekcije vode stručna lica. Potom smo 2012. osnovali Udruženje „Sivac na dlanu” i napravili sajt Udruženja, gde su, osim aktivnosti kluba i događaji u kulturi, zdravstvu i privredi. Tako smo konkurisali i za sredstva kao elektronsko glasilo mladih – objašnjava Dragaš, čovek koji se daleko bolje prilagodio vremenu od mnogih mlađih od sebe, i pre shvatio kako šah može danas da dođe do finansijske podrške.
Jedna od neverovatnih posledica ovakvog pristupa je Likovna kolonija Mali Stapar, koju organizuje šahovski klub! Pod rukovodstvom akademskog slikara Rajka Čabarkape, klub je začas okupio stotinak učesnika, obezbeđujući im rekvizite, troškove hrane i puta, pehare, medalje i diplome... Principi su slični kao u šahu, pravim zaljubljenicima treba pre svega malo pažnje i poštovanja.
I ostale sekcije su radile paralelno i stvarale novi kadar, dok su mladi šahisti obilazili galerije i muzeje po okolnim gradovima. Sa informatičkom sekcijom je najpre stigao internet na poklon, pa samo prošle godine pet kompjutera od Pokrajine. Onda je formirana i Fondacija „Radionica šaha”. Od 2012. u Sivcu radi i Ženski šahovski klub „Milunka Lazarević”, a naša legendarna šahistkinja je došla da poseti klub, kao i mnogi velemajstori koji su hteli da se uvere u priču o razvoju šaha u najvećem vojvođanskom selu.
A rezultati kluba? Prošle godine je ušao u Drugu ligu, što je najveći uspeh sporta u Sivcu, naravno, oslanjajući se na svoje polaznike koji se takmiče i u drugoj ekipi kluba. Sada već selo ima četiri ekipe u ligaškim takmičenjima.
Šahovsko čudo ima svoje granice, najuspešnijima je već sada potrebna nastava višeg nivoa, ali nije isključeno da će biti i nje. Najvažnije su pouke koje donosi rad Žarka Dragaša u veoma skromnim uslovima. Prvo, plasirao je ključne vaspitne vrline šaha u središtu uzdrmanih vrednosti i izgubljenog smisla. Drugo, pokazao je kako šah sa tim bazičnim kvalitetima može da dođe do sredstava, a da ih ne prosi.
Naravno, za ovakav pristup, kako kaže Žarko, treba imati stomak, a treba i voleti decu i šah. Većina šahovskih radnika vremenom gubi tu izvornu motivaciju, a našoj organizaciji je nužno mnogo Dragaša, spremnih da ovako obijaju pragove fondova, veruju u svoje ideale i šire ih, korak po korak.
Marjan Kovačević
objavljeno: 10.02.2014.
.jpg)
