Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Apr.2016, 08:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nekad građevinac, a sada čoban - početnik

Slobodan Babin iz Feketića, čovek koji odskače od stereotipa i svakidašnje jadikovke, oličenje je one pristojne a slabo primetne stvarnosti. Nakon 23 godine rada u P.P.Feketić, izgubio je posao u svojoj građevinskoj struci, a i supruga je nezaposlena. Slobodan i njegova žena započeli su novi biznis - uzgoj ovaca.

"Dok se radilo, i dok je Bog pomagao, i živelo se koliko-toliko pristojno. Firma je imala odmaralište na moru, pa smo čak porodično bili dva puta u Budvi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Otkako sam pre sedam godina izgubio posao - i ne pomišljamo na more", kaže Slobodan.

Prijatelji, pa čak i kako kaže neki lokalni funkcioneri, nagovarali su ga da proda svojih dva i po jutra zemlje i da sa ženom pređe na "socijalno". Za Slobodana, koji od detinjstva nosi nadimak "Badža" to nije bila opcija.

Trebalo je živeti i školovati troje dece, i Slobodan je odlučio da uz pomoć supruge Dejane potpuno promeni život. Novi biznis postao je uzgoj ovaca.

 Krenulo se od nule, sve su radili sami, i ništa nije bilo lako. Danas ih ima pedeset, i drži ih u improvizovanom iznajmljenom toru na kraju sela.

I u malenom dvorištu porodične kuće, u idiličnoj Ulici Heroja u Feketiću, vremenom su počele da se gaje kokoške, ćurke, mangulice, a danas su tu i tri krave. Mleko i sir prodaju na lokalnoj pijaci.

 U skromnom porodičnom "biznisu" i deca pomažu koliko mogu!

Za Slobodana i Dejanu, novi život se sastoji od mukotrpnog rada bez radnog vremena, slobodnih dana, sa više nego skromnim prihodima. Ipak to ih nije slomilo, ili bacilo u očaj i jed. Nasmejani su, opušteni i puni samopouzdanja.

"Toliko truda i muke, a sve na kraju izgleda kao presipanje iz šupljeg u prazno. Ipak, imamo dovoljno za život i za školu deci. Ne želim da molim nekog za 12-13-15 hiljada dinara ili da idem na socijalu, a to nije dovoljno ni za najosnovnije potrebe. Radiću ovako dok god budem mogao" kaže Slobodan.

Badža odskora drži i deset košnica pčela, a vredi spomenuti rasne golubove koje je smestio na tavan i, posebno, rasne konje koji su njegova velika ljubav i porodična tradicija. Babini su je preneli iz Sente, odakle su preselili u Feketić.

"Došli smo porodično 1969. godine, ja sam bio mali... paorskim kolima, sa dva pastuva...Posle je brat kupio prvo trkačko grlo, pa sam se i ja zarazio", seća se domaćin.

Pune police pehara i uramljene fotografije na zidovima svedoče o uspesima u konjičkom sportu. Slobodan tvrdi da uz dobar i redovan trening, nekoliko pobeda godišnje, i bez obzira na male nagrade, uspeva da bude "na nuli" sa svojim hobijem.

I dok se vrlo živo i emotivno priseća osvajanja trofeja na hipodromima širom Vojvodine, Slobodan ističe da danas svu snagu i smisao nalazi u svojoj porodici.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...