Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvrednija pobeda Novaka Đokovića
Naš najbolji teniser prvi put postao šampion turnira za „gren-slem” pošto je u finalu Međunarodnog prvenstva Australije pobedio Francuza Žoa Vilfrida Congu s 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 (7:2)
Od kada smo opijeni tenisom, vučeni njemu nekom neodoljivom silom, nikada nam srca nisu bila ispunjenija radošću i ponosom kao sada. Dobili smo šampiona na turniru za „gren-slem”. Novak Đoković je pobednik Međunarodnog prvenstva Australije u Melburnu, jednog od četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najveća poprišta „belog sporta”.
Predskazanje svih koji su uticali na njegov razvoj da stasava budući prvi „reket” sveta i vladar najuzvišenijih prestola obistinilo se u jednom od svetih teniskih hramova, nazvanog u čast neponovljivog australijskog asa Roda Lejvera. Pobeda, neuporediva ni s dve u okršajima s teniskim kraljem Federerom, ostvarena je protiv Francuza Žoa Vilfrida Conge s 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 (7:2).
Koliko smo samo puta poslednjih godina bili svedoci Federerovog stropoštavanja na kolena i prekrivanja lica šakama kao svojevrsnog rituala za radovanje najvrednijim trofejima. Odigrana je ta scena i pred Đokovićevim očima bezbroj puta, dok je upijao poteze svog uzora Samprasa ili Agasija, ali i neposredno, u finalu prethodnog turnira za „gren-slem”, na Međunarodnom prvenstvu SAD.
U prvom posle deset uzastopnih velikih finala u kojem na terenu nije bilo Federera i njegove ljube Miroslave Vavrinec na tribinama, pravo na taj ritual je stekao njegov jedini pravi naslednik. Najpravednije i jeste bilo da na upražnjeni tron i zasedne Đoković jer je baš on u polufinalu naneo najboljem teniseru današnjice jedan od najbolnijih poraza u karijeri.
A Congu, čija je majka belkinja - Francuskinja i otac crnac, iz Brazavila u Republici Kongo, pamtićemo zauvek, na sreću, ne kao nepremostivu prepreku našem teniseru ka jednom od najviših teniskih vrhova. Sećaćemo ga se kao beskompromisnog borca, koji je uzleteo do neslućenih visina uklanjajući s puta bez trunke respekta sve same favorite, na kraju tako moćno i ubedljivo i drugog „reketa” sveta Španca Nadala. Biće nam vazda simpatičan i zbog toga što izgledom tako neodoljivo podseća na neuporedivog bokserskog šampiona Mohameda Alija. Naposletku, kada se finale u Melburnu pretvorio u najveći trijumf našeg sporta u poslednje vreme, zahvalni smo mu što je taj meč učinio uzbudljivim i napetim do poslednjeg poena, a Đokovićevu pobedu još blistavijom. Imao je to na umu i naš najbolji teniser kada mu je sportski i od srca čestitao na viteškoj borbi, ističući da bi bilo potpuno zasluženo i da je srebrni pehar prigrlio njegov suparnik.
Posle dugo vremena su ulice srpskih gradova opustele zbog velike sportske bitke. Posle dugo vremena njima je odjekivala pucnjava kao pomalo zaboravljeni, a samo nama svojstven način da se poistovetimo i saživimo sa sportskim junacima i izrazimo im divljenje.
Ali do tada, do tog trenutka olakšanja i neizmerne sreće, na srcu nam je bio veliki kamen. Conga je još jednom pretvorio igralište u teniski ring, setove u runde, a našu nikad veću nadu u strepnju. Počelo je tako što se među konopcima našao Đoković. Prva runda je pripala Francuzu snažnog servisa i silovitog forhenda. Bio je to prvi set koji je naš teniser izgubio na turniru, a čak je i moćnog Federera bio pregazio s 3:0.
S Congom se nije bilo igrati jer je bilo očigledno da je potpuno rasterećen u meču i njegove karijere. Đoković je shvatio da je đavo odneo šalu inače bi se njegova velika šansa da trijumfuje kada je s puta uklonio Federera, a njegov protivnik Nadala, izjalovila. Mada Francuzu nije bilo na kraj pameti da popusti ni za pedalj i uprkos njegovom vođstvu u setovima, gotovo se nestvarnim i tada činilo da će se događaji dalje razvijati ka našem najvećem razočaranju.
Da Đoković dođe na vododelnicu s koje će jasno da mu puca pogled ka prestolu čekalo se kao ozebao sunce. Ta prekretnica je bio gem na Congin servis pri 3:3 u drugom setu.
Od tada se naš teniser praktično ustremio ka očekivanoj pobedi, mada je Francuz i u nastavku znao da zaključa gem iza sedam brava. Toliko je set-lopti bilo potrebno Đokoviću da prelomi tok idućeg seta.
I kada se činilo da je Congin otpor konačno slomljen, da se stasiti Francuz povija pod teretom važnog duela, iz njega ponovo kulja neka nečuvena snaga kojom nam dovodi živce do ivice pucanja. Pri vođstvu od 6:5 u četvrtom setu, Francuz je čak stekao set-loptu na Đokovićev servis. Dok su nam se srca stezala, naš teniski junak je ispoljio hladnokrvnost koju na takvom tananom ledu imaju samo istinski šampioni.
Izborio se za taj-brek, svojevrsni teniski produžetak, u kojem se kreće od nule. Koliko je puta Đoković istakao da je tada kao riba u vodi jer se uzda u svoju mentalnu čvrstinu. Nismo svi bili spremni da mu verujemo jer je mnoge nadvladala strepnja. Šta ako meč ode u peti set pa Conga izroni iz vode kao kakva neman.
Ali Đoković u taj-breku karijere, koja je donedavno malte ne bila u povoju, ostaje nepokolebljiv. Iz te kratkotrajne bitke, u kojoj se poeni smenjuju brzometno, izlazi s lovorovim vencem na glavi. Kao najveći junak naših dana.
G. A.
[objavljeno: 28/01/2008]
