Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2015, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najnoviji roman Hanifa Kurejšija "Poslednja reč"

Engleski književnik mešovitog pakistansko-engleskog porekla Hanif Kurejši (1954) postao je kod nas popularan tokom devedesetih zahvaljujći izdavačkoj kući "Plato"i filmovima a onda je "nestao iz našeg vidokruga da bi se sada pojavio najnovijim romanom objavljenim 2014. "Poslednja reč" u izdanju "Booka".

Hanif Kurejši potiče iz veoma ugledne i bogate pakistanske porodice, deda mu je bio vojni lekar u činu pukovnika ali kada je Velika Britanija 1947. izdelila svoje nekadašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kolonije na Srednjem istoku i Indijskom podkontinetu porodica Kurejši se preselila u Veliku Britaniju

Hanif se rodio i odrastao u Kentu. Diplomiroa je filozofiju na Kings koledžu u Londonu, a džeparac je zarađivao pišući pornografsku literaturu pod pseudonimom.

Godine 1981. godine dodeljena mu je nagrada „Džordž Devin" za drame "Outskirts" i "Borderline" što mu je sledeće godine donelo angažman kao stalni scenarista Kraljevskog dvorskog pozorišta. u Londonu.

Napisao je filmski scenario za film "Moja lepa perionica" (My Beautiful Laundrette) za koji je 1984, nominovan za "Oskara" za najbolji filmski scenario. Nakon drugog scenarija za film "Sammie and Rosie get Laid" (1987) sledi scenario za film "London Kills Me" (1991), koji je Kurejši i režirao.

Njegov roman "Buda iz predgrađa", preveden i na srpski jezik, osvojio je Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman 1990. po kom je tri godine kasnije napravljena drama u četiri nastavka u produkciji BBC-ija. Njegovu verziju Brehtove "Majke hrabrosti" produciralo je Kraljevsko Šekspirovo društvo, kao i Kraljevski nacionalni teatar.

Njegov drugi roman, "Crni album", objavljen je 1995. godine i do sada je štampao devet romana , četiri zbirke priča, dve knjige eseja i dve knjiga političkih rasprava. Njegova dela se tematski uglavnom bave rasom, nacionalizmom, imigracijom seksualnošću, i ubrajaju ga među najuspešnije " postkolonijalne" pisce engleskog jezika.

Od kraljice je dobio titulu viteza za doprinos britanskoj književnosti a list "Tajm" ga je 2009. uvrstio među 50 najboljih pisaca na engleskom jeziku od 1945. godine do sada.

Zajedno s Džonom Sevidžom priredio je istoriju popa, (The Faber Book of Pop) (1995). Njegova priča, "Moj sin fanatik" (My Son the Fanatic), adaptirana je za film, prikazan 1998. "Intimnost", njegov treći roman, objavljen je 1998, a film istog naslova prikazan je 2001.

godine na Berlinskom filmskom festivalu, gde je osvojio "Zlatnog lava". Kurešijeva drama "Sleep With Me" premijerno je postavljena u Kraljevskom nacionalnom pozorištu 2000. godine. Rodžer Mičel je 2006. godine snimio još jedan film po njegovom scenariju "Venus". Njegova dela su prevedena na 36 jezika a 2010 godine dobio je nagradu "Harold Pintger" koju dodeljuje Međunaordni PEN.

Pošto je u svu svoju prozu unosio autobiografske elemente zbog kojih je imao čak i javne prepirke sa rodbinom, a sestra mu je pretila da će ga tužiti onda treba prihvatiti da je u romanu "Poslednja reč" takođe koristio neka lična iskustva.

Glavni junak Mamun je priznati pisac koji je, mada rođen u Indiji, napravio karijeru u Engleskoj ali saada mu reputacija bledi, knjige mu se više ne prodaju a njegova mlada supruga ima skup ukus. (Kurejši se, inače, razišao sa majkom njegova dva sina).

Mladi pisac Hari prihvata ponudu da napiše biografiju Mamuna i tako osveži sećanje čitalaca. Hari se iskreno divi Mamunu dok izdavač traži knjigu punu pikanterija svih vrsta od seksa do skandala koje bi preneli tabloidi i podstakli prodaju Mamunovih knjiga.

Kritičare je oduševila ova knjiga jer pokazuje da pisac ima još uvek beskrajnu energiju, smisao za humor, sočne dijaloge, replike za pamćenje, iako se iza te površinske lepršavosti u dubinama teksta kriju pitanja ljubavi, žudnje, odanosti, izdaje, sukoba između staračke slabosti i mladalačke bahatosti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...