Izvor: Sportske.net, 19.Avg.2016, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najava Serije A - Sezona velike dosade?
Da li na ovo pitanje svi znaju odgovor? Da li je nemačka "medicina" primenjiva u Seriji A? Ima li diktator Juventus razloga da se osvrće iza sebe? Hoće li Milano ustati i da li Vezuv dimi sa razlogom? Poslednji deo, borba za najboljeg drugog?
Stigli smo i do poslednjeg dela, onog koji je i najzanimljiviji, mada se s obzirom na izgled tabele u ovoj deceniji to za Seriju A ne može baš reći, s obzirom na dominaciju i pet titula Juventusa. Rekordi su srušeni, ali predator je >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << i dalje gladan, kao i uvek kroz istoriju, ta želja za pobedom je činila da Juventus, iako na papiru slabiji osvaja titule ispred nosa milanskim klubovima.
Sada to već izgleda kao davna prošlost, ne zbog "Bjankonera" već posrtanja rivala, pa kako sada stvari stoje, Juve će se opet trkati sam sa sobom, na žalost većine.
Juventus
Juventus je ovog leta uradio ono što i Bajern u Nemačkoj, oslabio je glavne rivale dovođenjem njihovih najboljih igrača, iza toga se nazire plan da sačuva snagu za proleće kada se budu rešavale stvari u Ligi šampiona.
Jednostavno, procena u Torinu je da je upravo loš start prošle sezone i veći napor na hvatanju Napolija do zime učinio da tim možda ostane bez daha u utakmici sezone protiv Bajerna. Jer, budimo iskreni, s obzirom na rasplet Lige šampiona u prošloj sezoni „Bjankoneri“ su propustili veliku šansu da se bore za tek trećeg „klempavka“. Sa puta im je sklonjena Barselona, realno jedini bolji tim u Evropi, ali su ispali od slabijeg tima u šokantnom raspletu u Minhenu.
Sigurno je da tim ulazi jači u ovu sezonu i sa namerom da brzo završi stvari u Italiji, veći prihodi im omogućavaju dominaciju na tržištu što je pokazao „slučaj“ Iguain. Platili su dve klauzule, sa Benatijom i Dani Alvešom ojačali iako najbolju evropsku odbranu, to je već garant šeste titule u nizu.
Sve ostalo je nadograda, a prodaja Pola Pogbe se preuveličava, podsetiću vas da je Juventus prošlog leta izgubio Karlitosa Teveza koji je pravio razliku u Seriji A i uspeo da osvoji titulu. Pogba nije imao takav uticaj na igru, pa nije ni potrebna zamena. Jednostavno, Juventus će do kraja prelaznog roka, popuniti mesto u veznom redu još jednim igračem, pre svega plašeći se sklonosti Kedire da se povređuje, a dovešće i jednog napadača, nakon izvesnog odlaska Zaze iz kluba. Dok ovo čitate, "Tuku" Pereira će biti novi igrač Votforda, a možda će otići i Ernaneš. To je već dovoljno novca da kupe još jednog ozbiljnog veznog igrača, tipa Matuidija ili Brozovića.
Takođe, nije bitno ko će biti četvrti napadač umesto Zaze, sa triom Dibala-Iguain-Mandžukić jasno je da je već to previše za rivale. Serija A zbog ovakvog Juventusa preti da preraste u dosadu tipa grčke lige, kada je izvesnost u pitanju, ali teško da se ta krivica može prikačiti šampionu. Njihov problem nisu Roma i Napoli, ti timovi nikako na duže staze ne mogu da izdrže ovakvu trku, već prosečnost u kojoj se kupaju jedini ozbiljni rivali kroz istoriju, milanski klubovi. I upravo dok ta provalija u klasi raste, paradoksalno Juventusove šanse da igra ozbiljne mečeve se smanjuju.
Mnogi su skloni da tvrde da je Juve na nekarakterističan način prosuo dobijeno na „Alijanc Areni“ upravo zbog toga što je oštrica ekipe otupela usled lakog pobeđivanja u domaćem prvenstvu. Nije normalno ni za Juventus da dobije 24 od 25 mečeva u Seriji A, a čini se da je ove godine jedino pitanje kada će privid nekakve trke biti završen.
Roma
Lučano Spaleti je svojevremeno Romu doveo na korak od najboljeg tima, ali post-kalćopoli Inter u tim sezonama je bio prejak. Moguće je da ćemo sada videti istu situaciju, Romu kao drugi najbolji tim Serije A, ali bez mogućnost da baci rukavicu u lice šampionu.
Podsetiću vas da je povratnik iz Rusije od preuzimanja tima u januaru uspeo da konsoliduje stvari kada je Rudi Garsija izgubio poverenje igrača i kredite sjajne sezone po dolasku u klub. Od tada je Roma izgubila jednom, uspela da se dokopa trećeg mesta i kvalifikacija za Ligu šampiona. Paradoksalno, možda bi njihova eliminacija od Porta olakšala stvari u ligi, iako to naravno niko ne želi.
U klubu su prepoznali problem, pisao sam i prošle godine, odbrana jednostavno nije bila standard ozbiljnog tima. Mnogo su igrača prodali iz poslednje linije, ne možete svakog leta da napunite kasu i dovedete isto tako vrednu zamenu, odnosno iskopate biser iz Južne Amerike kome će pet puta porasti cena. Upravo zbog toga je Spaleti insistirao da se pojača konkurencija, stigli su Facio, Vermalen, fantastični Bruno Pereš iz Torina i Žuan Žesus, nevolja je povreda Ridigera, ali ako ništa drugo „Vučica“ ima veći izbor nego prošle sezone.
Ne mislim ni da će odlazak Pjanića biti nenadoknadiv, kod Spaletija on nije bio toliko bitan, za Romu je važniji ostanak Rađe Naingolana i oporavak Strotmana, mada to treba uzeti sa velikom dozom rezerve.
Mnoge će oči biti uprte u potencijalnu kooperaciju Džeka i El Šaravija, ako se poklope dobre sezone Roma je sposobna makar da drži pomenuti privid u šampionskoj trci.
Meni se lično sviđa kako su spakovali tim, ostao je El Šaravi koji ume da napravi razliku individualnim kvalitetom, De Rosi ima još vatre u sebi, a Florenci je upotrebljiv na više pozicija. Problem je kao i uvek nedovoljna dubina u ekipi, bilo je i promašaja u prethodnim prelaznim rokovima, tipa Iturbea, uložen je veliki novac u pogrešnog igrača što je smanjlo manevarski prostor. Bez obzira na sve to, Roma deluje kao drugi najbolji tim u Italiji, mada bi neko duže trajanje u Ligi šampiona moglo da naškodi njihovim šansama.
Inter
U nekim drugim okolnostima, ovakav letnji haos je previše čak i za klub navikao na oluje, poput Intera. Ali, oni su se najviše pojačali ovog leta u Italiji, samim odlaskom Roberta Manćinija.
On je uspeo da ubedi i Tohira proteklih par sezona da igrači koje je sam doveo nemaju kvalitet, pa je Inter na momente delovao tragično, kao zarobljenik trenerovog karaktera, samo zbog toga, tim koji je, uz Juventus, najkvalitetniji u Italiji nije uspevao ni da primiriše top 3, odnosno povratku u Ligu šampiona.
To što je Inter vodio tokom jeseni je bio splet okolnosti i niza srećnih pobeda, čim im je slučaj okrenuo leđa, na videlo je izašla Manćinijeva nesposobnost da kontroliše svlačionicu, ali i obuzda svoj ego. Svađa sa Jovetićem, nalaženje razloga da se opravdaju sopstvene greške je na kraju rezultirala novim razočaranjem, Inter nije projektovan za igranje četvrtkom.
Kako rekoh, Manćini je otišao usred priprema, Franku De Buru će biti potrebno vreme da pohvata konce, ali svejedno, on ima sa čime da radi. Samo licemer može da tvrdi da ekipa koja ima Handanovića, Murilja, Mirandu, Kondogbiju, Brozovića, Ikardija, Perišića, nema temelj za dobar rezultat.
Dodatno ojačani sa odličnim slobodnim agentom Banjegom i ne tako impresivnim Erkinom, sa plejom koga je doduše Manćini želeo, Kandrevom, kao i rešenjem spolja u dobrom Ansaldiju, Interisti imaju čemu da se nadaju. De Bur je svakako staloženiji, više veruje u kontrolu igre umesto pojedinaca, jasno je da će mu biti potrebno vreme, ali Inter nije inferioran u odnosu na Romu, a kamoli Napoli, za koje se pretpostavlja da će se boriti za top 3.
Videćemo kako će to izgledati na kraju prelaznog roka, Vanda Nara im stvara probleme svojim pregovorima oko muža, ali ako Maurito ostane, uz relaksiraniji pristup novog trenera, Inter može čak i do drugog mesta. Pogotovo, ako konačno bude završena Televisa presenta i Žoao Mario stigne na "Meacu".
Kako rekoh, već sada deluju mnogo ozbiljnije i sa garancijom da se neće raspasti posle par neuspeha, kao što je bio slučaj prošle sezone.
Napoli
Kada bilo kom timu oduzmete 36 golova to je nevolja sama po sebi. Gonzalo Iguain nema naviku da rešava glavne mečeve, nije to radio ni u Realu, ni u Napoliju, ali je dobio masu mečeva protiv manjih klubova. To i jeste bio ključ odlične sezone Napolija. Za više im je bila potrebna ozbiljnija odbrana, oni jednostavno kvalitetom poslednje linije, ali i dubinom u timu, odnosno alternativama, nisu mogli da pariraju Juventusu, iako je u jednom trenutku mirisalo da će to biti najbolja sezona još od Maradonine ere.
Šta sada?
Spucali su 35 miliona u Milika, imaju odličnog Manola Gabijadinija kome iz nekog razloga ne veruju. Meni se čini da bi bila ludost uložiti u Ikardija 70 miliona evra, jer bi ih to učinilo nadmoćnima u odnosu na Inter, možda i Romu, ali ni za korak bliže Juventusu.
Mauricio Sari je imao odličnu godinu, setite se prošle godine sam predvideo drugo mesto Napolija uz mnoga vaša uveravanja da grešim. Razlog je jasan, Partenopei imaju kvalitet, samo je Benitez propustio da iz igrača izvuče najbolje.
Sariju je to pošlo za rukom i bez obzira na odlazak „Pipite“, može se očekivati da na planu igre nastave da napreduju. Hajde da pretpostavimo da će odoleti ponudama za Kulibalija, doveli su nekoliko interesantnih igrača, Zjelinskog koji je veliki potencijal, ali i „malog Konteovog vojnika“, Đakerinija koji može da bude upotrebljiv na nekoliko mesta u timu. Videćemo kako će se snaći Maminjov „izum“ Marko Rog, ako do kraja avgusta stigne pod Vezuv. Hamšik je potpisao praktično ugovor do kraja života, zadržali su sjajnu ofanzivnu liniju, samo treba da prorade „izvođači radova“. Milik i Gabijadini, uz odličnu podršku vezista bi mogli da nadoknade većinu Iguainovih golova.
Napoli može da bude drugi, ali i četvrti. Igranje utorkom i sredom će im biti problem, tu je Inter u prednosti u odnosu na njih i Romu. Ali, ako pogledamo uigranost tima, kao i kvalitet trenera, odnosno način na koji uspeva da reši stvari u organizaciji igre, Napoli bi ponovo mogao u Ligu šampiona što već znači kontinuitet. Jasno titula je mnogo dalje nego prošle godine.
Fiorentina
Čini se da je posle godinu dana Paulo Souza uspeo da ubedi navijače da je pravo rešenje za Toskance. Njegova prošlost iz Juventusa mu je predstavljala bukagije na nogama, ali je Portugalac doveo brod do 5. mesta, afirmisao nekoliko igrača, uspeo da napravi sasvim solidnu celinu koja bi mogla da ode i korak dalje, mada će za to biti potrebno da se poklopi nekoliko stvari.
Ako je nečega previše među „Ljubičastima“, to su napadačke opcije, Mario Gomez (priča se da će se vratiti u Nemačku) i Pepito Rosi su, ako ostanu posle povratka sa pozajmica, bolja prošlost, tipovi kao Kalinić i Bernadeski primamljiva budućnost. Videćemo kako će te stvari Souza rešiti, tim je zadržao, odbranu ojačao sa iskusnim Astorijem, praktično ova Fiorentina je za godinu dana iskusnija i uigranija, mada će većina igrača poput Kalinića, ali i Josipa Iličića morati da pokaže da je spremna da igra u kontinuitetu.
Može li Fiorentina do treće pozicije i povratka u Ligu šampiona?
Čini se da je u pitanju poletan tim, kombinacija iskusnih igrača, ali i onih koji traže afirmaciju. Čudi da klub nije uložio više, mada ostaje poslednjih desetak dana, ljudi kao golman Dragovski ili Diks iz Vitesea neće odmah podići kvalitet tima na viši nivo. Za ozbiljan iskorak potreban je i ozbiljan novac.
Roma i Napoli su izgubili zvezde, Inter je imao traumatično leto, valjda je to trebalo da bude impuls za Fiorentinu da unapredi tim i istakne kandidaturu za top 3.
Umesto toga, oni su odlučili da ostanu isti, možda nije loše osloniti se na proverene snage, ali prošlih sezona to nije bilo dovoljno za plasman koji stvarno znači. Jer, navijači su siti četvrtih i petih mesta, pa bi ovo leto moglo da bude protumačeno kao nedostatak ambicija i od strane perspektivnog trenera kakav je Souza, ali i samih igrača.
Kraj avgusta?
Povratnik na mesto direktora Pantaleo Korvino nema baš budžet za ozbiljan iskorak, doveli su Milića iz splitskog Hajduka, no sve je to projektovanje budućnosti. Navijače zanima "ovde i sada", a Viola i dalje izgleda slabije od Rome, Napolija i Intera u borbi za Ligu šampiona.
Sasuolo
Da svi klubovi u Seriji A rade kao Sasuolo, stvari bi u Italiji izgledale drugačije, bez obzira na nedostatak novca. Sistem koji su uspostavili daje rezultat, mala ambiciozna sredina sa stabilnim finansijama i pametnom transfer politikom, rezultat je šesta pozicija i evropske kvalifikacije, najveći uspeh u istoriji.
Čvrsto privezani uz Juventusovu prekookeansku lađu, oni su upravo „crna beštija“ za velike. Uostalom, Juventus su oborili, to je bila i prelomna tačka sezone, kada je šampion ustao sa poda i počeo da nokautira redom. Ali, Sasuolo je nastavio da šarmira širom Italije, Euzebio Di Frančesko, i sam spoljni igrač je kombinacijom brzih igrača po bokovima, i uz iskusnu odbranu napravio paklenu mašinu koja je često eksplodirala u lice na papiru boljim timovima. Sasuolo je lako neutralisao odlazak Zaze u Juventus, obično puste jednog igrača i lako nađu zamenu, što sugeriše da ni Šimeta Vrsaljka koga su prodali Atletiku neće biti teško zameniti.
Tim je ostao nepromenjen, Berardi će i dalje igrati u predgrađu Modene, mogao je u veliki klub, ali on želi sigurne minute i to je pametna odluka. Prodali su i Sansonea Viljarealu, ali na tržištu je toliko slobodnih napadača da dolazak nekadašnjeg "bombardera" Matrija nije neočekivan jer je Sasuolo klub sa ambicijom.
Lirola iz Juventusa je stigao da popuni desnu stranu terena, imaju veoma iskusnu štopersku liniju, talentovanog Dankana za koga Inter nije imao sluha. Moglo bi da ih zaustavi igranje četvrtkom u LE, ako prođu Zvezdu, jer neće kalkulisati u Evropi, ali svejedno, bilo bi iznenađenje da odlični Sasuolo ne završi među prvih sedam-osam ekipa i ove sezone u Seriji A.
Milan
Ne znam šta bih vam napisao što već nisam kroz tekstove u poslednje dve godine. Ostaje ona konstatacija da je Milanu potreban Gandalf, a ne Montela, Mihajlović ili ko već u ovakvoj situaciji.
Tim je prosečan, Miha je iz njih izvukao najviše, a onda je Berluskoni pucao sebi u nogu, Mada, ni da se to nije desilo, ova ekipa ne bi mogla više od petog mesta, Liga šampiona sa polovnim igračima i dovođenjem slobodnih fudbalera deluje kao naučna fantastika.
Velika je zabluda da su ulaganja od 90 miliona bila značajna, tim je u takvoj situaciji da mu je potrebno šest ili sedam ozbiljnih igrača i stabilnost par sezona.
Sa Berluskonijem to nije bilo moguće, sa Kinezima će, ako krenu drugim putem biti potrebno vreme. Objasnio sam vam da je Milan bolesnik koga par nedelja u banji neće izlečiti, ovo traje predugo, gotovo pet godina lutanja i nelogičnih poteza, da ne kažem samopovređivanja. U takvoj situaciji jedno ili dva leta, pogotovo što se nastavlja istim putem ne znače ništa.
Ne treba kriviti ni Adrijana Galijanija, on praznih džepova pokušava da dovede igrače, u ovom prelaznom roku dodatno je sve zakomplikovao vakuum u vlasti, proces preuzimanja će potrajati još nekoliko meseci, već sada izgleda da je Milan bacio predstojeću sezonu.
Oni ne mogu da dovedu ono što im je potrebno, igrači kao Lapadula, Gomez ili Betankur koga sada jure ne mogu ništa, osim da izgore u nerealnoj ambiciji kluba. Trebalo bi da sazrevaju u senci pobednika, to nije materijal za momentalnu upotrebu.
Milan se oslobodio nekog balasta prošlosti u vidu nekoliko iskusnijih igrača, par se vratilo sa pozajmica, ostaje nerešena situacija sa Bakom, ali prioritet kluba je štoper koga bi uparili sa Romanjolijem. Da je samo to problem, odsustvo organizacije i haotična sredina limitiraju i potencijalno igrače koji imaju kvalitet za Milan kao De Šiljo ili Dante Kalabrija. Sve to utiče na moral ekipe, oni zaista stiču brzo mentalitet gubitnika, a stalni karusel sa trenerima oduzeo je bilo kakvu mogućnost planiranja na duže staze.
Ne znam šta će se dogoditi do kraja avgusta, ali osim ako ne stigne Babo Natale pre vremena, ovaj Milan će se daviti u prosečnosti. A to, da li će biti šesti, sedmi ili deseti je nebitno. Najbolje što mogu je da ovo bude tranziciona sezona u kojoj će isforsirati par mlađih igrača kao zalog za budućnost, ali i to izgleda kao pipanje u mraku, a ne namera.
Lacio
Lacio je imao haotično leto, čak i po njihovim standardima. Naime, uz se tenzije koje traju godinama između navijača i Lotita, ono što im se desilo sa mušičavim Marselom Bijelsom svakako je dodatno pojačalo pritisak na predsednika koji ne haje.
Nekoliko hiljada ljudi pojavilo se na protestu, prezir su navijači pokazali odbijanjem da kupe sezonske karte, zaista Rimljani u ovom trenutku ne deluju kao klub organizaciono sposoban da igra neku bitniju ulogu u italijanskom fudbalu.
Pošto je „Loko“ nakon sva dana podneo ostavku jer Lotito nije doveo nikoga od igrača koje je obećao, vruć krompir je ponovo uvaljen Simoneu Inzagiju.
Ekipu je napustio najbolji igrač Kandreva, nema više ni Mira Klosea, a stigao je Imobile koji nekako najbolje ostavlja za domovinu, van nje nije ni senka opasnog napadača. Doveli su i Džordana Lukaku, Romeluovog brata, a sačuvali su okosnicu tima. I dalje imaju Bilju, De Vraja, tu je naš Sergej Milinković Savić, ali i iskusni igrači poput Parola i Lulića. Dodajte tome Keitu, Andersona, Laciovi problemi ne leže toliko na terenu koliko u gornjim ešalonima. Tandem Lotito-Tare je uspeo sa svima da se posvađa, pa taj pritisak opterećuje tim, iako predsednik kontroliše savez. On ipak u drugim klubovima nema mnogo prijatelja, među navijačima gotovo nikoga. „Olimpiko“ nikad nije bio prazniji, Kurva Nord izgleda avetinjski, u takvoj situaciji uvek imate protivnika više. Videćemo šta će Lacio učiniti do kraja prelaznog roka, oni uvek imaju puna usta zvučnih imena, a na kraju završe sa nekim za koga je malo ko čuo. Neki od tih igrača steknu sjajnu reputaciju, pa ko zna, možda opet iskopaju neki biser.
Sve u svemu nemaju dovoljno jaku klupu, ali ne igraju Evropu, to je recimo prednost u odnosu na Sasuolo, koji je po meni bolji tim. Lacio bi mogao da završi u sredini tabele, ili koje mesto više, Inzagija će sačekati na prvoj krivini jer je iznuđeno rešenje, ali ni u najsmelijim snovima oni nisu kandidat za ozbiljne stvari u Seriji A.
Prognoza
Juventus bi sa mnogo manje napora mogao da osvoji titulu, tim pre što bi morali baš da se potrude da onako loše startuju. Biće potrebno vreme da se uigraju, ali nikako se to ne može porediti sa prošlom godinom kada su ostali bez Teveza, Vidala i Pirla.
Roma je, po mom mišljenju bolja od Napolija i Intera, koji će voditi borbu za treće mesto. Ako sačuva sadašnje igrače i dovede par pojačanja, Interu dajem prednost. Kako rekoh najveći dobitak je odlazak Manćinija, možda to presudi u borbi za treću poziciju.
Fiorentina bi mogla da opet bude peta, Sasuolo je u prednosti u odnosu na Milan i Lacio koji su bliži sredini tabele nego izlasku u Evropu.
Ovde i ovde možete da pročitate o borbi za opstanak i timovima koji će završiti u sredini tabele.
