Izvor: Sportski Žurnal, 22.Jan.2013, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NALIČJE LOPTE: Bajić, trener koji ne kvari
Piše: Predrag Miljuš
Dragan Bajić, trener Igokee, koji uz braću Dodik i plejmejkera Adamovića, klub iz Aleksandrovca, sela pored Laktaša, varošice kraj Banjaluke, povezuje sa korenima, iskočio je u epicentar pažnje.
Njegov tim igra najbolje na prostorima bivše SFRJ, u ligi zvanoj ABA, u konkurenciji tri nekadašnja evropska šampiona, četvrti nije uspeo da izađe iz granica svoje države, jednog standardnog evroligaša, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Crvene zvezde, koju je dva puta pobedio, pobegavši najbližim pratiocima tri pobede.
Na razdaljinu koja Igokei realno omogućava plasman u Evroligu. Što je fenomen. Jer sličnog primera, gledajući na broj stanovnika mesta na kojem se nalazi adresa kluba, nema na Starom kontinentu.
U čemu je zasluga Bajića što je ekipu od dvojicu Amerikanaca ne naročitog renomea, i mahom veterana otpisanih od velikih klubova, napravio najhomogenijom družinom od Triglava do Đevđelije?
Edvards (34) ima dugo iskustvo igranja u evropskim ligama, ne u klupskim gigantima, građom i visinom puni reket. Hemonds (27), slične biografije kao zemljak, kompjuterski kontroliše igru, ubrzava, usporava, nameće željeni ritam.
Trojka u Srbiji odavno zaboravljenih – Dozet (Partizan i Zvezda), Brkić (Hemofarm, OKK Beograd, Radnički) i bivši reprezentativac SCG, Jorović – pogađa šuteve i usput obavlja težak posao, koji se često ne vidi.
U ovu grupu spadaju Joksimović, bivši reprezentativac Slovenije, dugo godina u Hemofarmu, Hrvat Štemberger i najbolji igrač Republike Srpske, centar Komatina. Ako im ne krene – idu na klupu. Pojednostavljeno, ali je tako.
Čigrasti Adamović, te Gajović, veterani iz Srbije, Šulović i Bocka zaokružuju kompaktni sastav. Svi ti ljudi bili su na tacni našim velikanima, ali ih niko nije želeo. Niti će.
Bajićeve poteze sa klupe razume svako ko gleda utakmice, jer se zasnivaju na logici. Nema eksperimentisanja. Svaki igrač tačno zna šta se od njega očekuje i to radi. Izvedeno iz toga, Bajić najbolje od kolega poznaje svoje igrače.
Selektirao je tim od ljudi od kojih su drugi skuplji, rejting im je viši, kao i perspektiva. Ali Igokea je ipak najbolja i u tome je Bajićeva vrednost.
Igokea, kažu mnogi, nema potencijala za Evroligu?! Ako bude imala novca – stvoriće ga. Tako rade i drugi. Nema mladih igrača, a kako da ih i ima iz tako male baze, kad su i oni sa mlađim kategorijama – orijentisani na kupovinu.
Ali, da li je to u ovom trenutku i bitno. Da li to umanjuje doprinos Bajića? Autsajder iz Aleksandrovca će ukoliko se čudo ne dogodi u Evroligu. Sa Bajićem je to ostvareno.
A uloga premijera Republike Srpske, Milorada Dodika, personifikacije kluba? Nije doveo poznatijeg i priznatijeg trenera, odlučio se za meštanina. I to je kamičak u trenerskom mozaiku Bajića. A, on je pred ovu sezonu bio poznatiji samo od jednog kolege. O njemu, uključujući i klupski sajt, nema nikakvih podataka, čak ni biografskih. Što ga ne limitira.
I da zaključimo. Zoran Slavnić, u vreme početaka trenerske karijere, kad je bio apsolutni hit, imao je običaj da na pitanje šta je za trenera najvažnije, odgovori: Da ništa ne pokvari. Čime je svesno ili nesvesno jednu profesiju, koja je u poslednjoj deceniji 20. veka i prvoj u novom milenijumu doživela neverovatnu materijalnu i medijsku ekpanziju – demistifikovao.
Svodeći je na arhetipski model – da trener postaje igrač sa liderskim sklonostima kada završi karijeru. Kao Bajić u Igokei.
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona
Nastavak na Sportski Žurnal...
