Izvor: Sportski Žurnal, 05.Avg.2011, 14:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miloš Amidžić – pobednik životne bitke!

Posle više od tri nedelje neizvesnosti, neprospavanih noći i molitvi, porodica Miloša Amidžića može da odahne. Mladi rvač RK Vojvodine pre nekoliko dana se probudio iz kome u koju je zapao pre mesec dana posle saobraćajne nesreće juniorske reprezentacije na putu do Mađarske.

U kombiju, koji se prevrnuo neposredno po prelasku srpske granice blizu Kečkemeta, bila su šestorica rvača, a najteže je povređen 19–godišnji Miloš. U vreme prevrtanja kombija Miloš je >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << spavao. Ničega se ne seća, a kada se  probudio iz veštački izazvane kome, upitao je roditelje šta mu se dogodilo, da ga neko nije pretukao?
Miloš sada prepoznaje ljude oko sebe, polako počinje da govori, smeje se, a svakog dana dobija na desetine poruka podrške. Iz bolničke sobe u kojoj leži u Kliničkom centru u Novom Sadu čuje se smeh, majka, otac i sestra su stalno uz njega, dolaze dugovi, svi samo žele da mu stisnu ruku i požele da se što pre vrati u svakodnevnicu. Kažu – nedostaje im.
Iako je mnogo smršao posle nekoliko operacija na plućima, levoj ruci i licu, Miloš nije izgubio upornost, snagu volje ali i smisao za humor.
– Ispred moje sobe je uvek red, jedva izlazim na kraj sa posetom – našalio se Miloš na komentar da je gužva u čitavom bolničkom hodniku.
Tokom nesreće Amidžiću su presečena dva nerva na levoj ruci, koju su lekari uspeli da spasu ali sada sledi naporan rad na oporavku i motorici. Osim pluća, izvršeno je i nekoliko zahvata na licu, zbog čega su vidni ožiljci.
Svako ko ulazi u sobu hrabro i duboko udahne, svestan da koliko god da im je teško, Milošu je još teže. Ali, iz njega izbija optimizam, a po sobi se širi miris ćevapa. Ne dopada mu se bolnička hrana, dok ribu ne voli.
– Da je riba dobra i vuk bi ronio – u svom maniru dobacuje Miloš. – Dobro se osećam, kad imam vremena gledam filmove.

Od jutra do mraka, u njegovoj sobi smenjuju se roditelji, treneri Aleksandar Jovančević i Vlademer Stajer. Tokom jutra Miloš ima fizikalnu terapiju kako bi što pre osposobio levu ruku i povratio snagu. Snažna volja  i upornost se vide u njegovim očima. Već posle nekoliko dana od buđenja, Miloš želi da stane na noge iako njegovo telo to još ne može da izdrži.
Sreća je što je u momentu kada je doživeo nesreću, Amidžić bio na vrhuncu forme jer su momci išli na pripreme pred svetsko juniorsko prvenstvo. Današnji trening za Miloša je sa fizioterapeutom, a želja za rvanjem ne posustaje.
– Kada se vrati na trening, lako će povratiti mišiće – dobacuju njegovi prijatelji. – Neće moći da stane u običan krevet.
– Kupiće mi tata drugi, veći – odgovara Miloš, umoran od gužve.
Sat vremena u Miloševom društvu prošlo je brzo, a energija koju mu prijatelji svakodnevno ulivaju kod njega se primećuje.
 Od Miloša se mnogo može naučiti ali samo ako se pre ulaska u njegovu sobu sakriju suze i pronađe osmeh. Jer, u njegovom srcu nema mesta za sažaljenje.

Nastavak na Sportski Žurnal...