Izvor: Blic, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loptu i sudbinu čvrsto držim u rukama
Loptu i sudbinu čvrsto držim u rukama
Pet dana pre povrede maštao je o novom klubu i letovanju. Jedna sekunda neopreznosti napravila mu je problem s kojim se bori već godinu i po. Miloš Vujanić , igrač najjačeg grčkog kluba Panatinaikosa, sad pod palicom Željka Obradovića spreman je da pokaže umeće na parketu.
- Posle prve povrede naučio sam da ništa ne planiram. Ne volim da gledam ni 30 sati unapred. Borben sam i ambiciozan, a osobina koju pokušavam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da korigujem je nestrpljenje. Kad nešto naumim, želim to odmah da rešim. Međutim, pokušavam da se držim parole strpljen - spasen - tvrdi Miloš Vujanić. Još kao klincu s loptom mu je dobro išlo. Paralelno je igrao košarku i fudbal i, kako kaže, na oba polja je bio dobar. A šta je presudilo kojim će se sportom baviti?
- U tom momentu konkurencija u košarci je bila jača. To me je zaintrigiralo i pokrenulo da prelomim da igram košarku. Počeo sam u Loznici, tamo sam prošao sve selekcije, onda sam došao u Crvenu zvezdu 1995. godine, i tu sam bio pet narednih sezona. Nakon toga prešao sam u Partizan, u kojem sam ostao dve godine, pa slede evropski klubovi. Njujork ga je draftovao u NBA, ali je odlučio da ostane u Evropi.
- Bio sam draftovan od Njujorka, iako se nisam prijavio na draft. NBA je moj san i voleo bih jednog dana da tamo igram, ali se zna pod kojim uslovima. Meni je cilj bio da igram Evroligu, jake utakmice, da imam minutažu i da osvajam trofeje. Sad mi je Panatinaikos u prvom planu. S njima imam ugovor na tri godine.
Jedna sezona pod povredom omela ga je da pokaže koliko može. Činjenica je da svi plejmejkeri proigraju kod Željka Obradovića. Na pitanje da li je to jedan od razloga što se upravo opredelio za Panatinaikos, Miloš kaže:
- Svakako da je to jedan od razloga. O Željku ne treba mnogo pričati, jer svi znamo ko je on i kakav je trener. Imao sam ugovor još godinu sa Barselonom, međutim, oni su želeli da imaju 12 zdravih igrača. Za Vujanića kažu da je jedan od najboljih plejmejkera u Evropi u igri 'jedan na jedan'.
- To mi je najjača karakteristika. Volim da uđem u duel, da mi je lopta u rukama i da ja kreiram igru. Nijednog trenera posebno ne izdvaja, jer je svaki ostavio trag na njegovu igru. Poznat je po tome da je s njima uvek imao dobru saradnju.
- Imam dobre odnose sa svim ljudima s kojima sam radio. Ne postoji čovek s kojim ne govorim. Trudim se da svima izađem u susret. U konflikt ne ulazim ni s onima koji me iznevere, već ih samo držim na distanci. Kada je Miloš Vujanić ulazio u reprezentaciju, pored sebe je imao Bodirogu, Tomaševića, Sašu Obradovića i samim tim je osetio kult reprezentacije. Sad se to izgubilo i naši igrači se sve ređe odazivaju pozivu selektora.
- Kad je reč o reprezentaciji, zaboravim na ugovor, na moguće povrede, na sve, samo da sam tu. Još kada osvojimo neku titulu, to ne može da se meri ni sa čim. Taj osećaj ne umem da opišem. Svi te gledaju ko boga. Recimo, zašto se Gasol odazove Špancima, Novicki Nemcima, iako imaju 100 utakmica godišnje i dođu prvog dan na pripreme. Kod nas svi ponavljaju 'igraću, igraću', a onda dođe okupljanje i niko se ne pojavi. Ja ću se odazvati pozivu selektora 100 odsto, samo ako budem zdrav. O trenerskom pozivu u budućnosti ne razmišlja.
- Kad gledam utakmicu s klupe više se tresem nego kad sam na terenu. Kad sam u igri, mogu da uzmem loptu i rešim sudbinu, a s klupe mogu samo bespomoćno da gledam šta se dešava. Menadžerski posao je dobra fora. Taj mi se poziv više sviđa.
U naletima mrzovolje voli da se distancira od ljudi, da bude sam, i to ga vrlo brzo prođe. Barselona ga je fascinirala, jer je uređen grad, čist i dobro organizovan, skoro do perfekcije.
- Cela Španija je takva, ali ljudi u Barseloni nemaju dušu kao mi. Grčka je drugačija, oni su sličniji Srbima. Ne voli proste ljude, one koji još žive u 1991. godini. Kad se provodi, voli da izlazi u diskoteke i izbegava narodnjake. Za sebe kaže da je romantik. A devojka može da ga obori s nogu mirnoćom, šarmom, šalom.
- Tako me je moja devojka Zorana zavela. Ja zavodim neposrednošću, humorom, nekom novom šalom, uvek nešto smišljam. Devojci često kupim cveće. Romantičan sam. Dešava se da kupim 101 ružu. Na kraju tvrdi da nije ljubitelj silikona, već svega što je prirodno.
- Cenim kad devojka ima stila.
Aleksandra Perišić
