Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Avg.2015, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Priča o zanatima, čin I
Svaki je zanat zlatan. Ovaj apodiktički sud prepisivali smo celog bogovetnog časa, i za domaći ga ovekovečili mastilom, a koliko smo zanatlija imali? I, ako je to o zanatima istina, zašto nisu zanatlije činile većinu stanovništva, nego su preovlađivali zemljoradnici, koji su svojom profesijom plašili vlastiti porod čim bi ovaj popustio u učenju: "Ako ti škola nejde, znaš šta te čeka – paoršag!" Kao da su rekli: "Bićeš galijot!"
Kroj je bio isti kao za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Milana Stojadinovića, samo je ovaj primerak bio opatuljen, uzeta mi je kao sedmogodišnjaku mera, vođen sam bio i na probu, najvećma zato da bi šnajder znao koliko treba da pretera: da mi kaput, uz prosečan očekivani rast posleratnog seljačkog deteta, potraje do četvrog ili petog razreda.
U svakodnevnom opticaju bilo je nekoliko stotina zaprežnih kola, dugačkih, a ne znam gde su napravljena, odakle su doterana, amove i oglave isto ne znam ko je šio, to se, kao i pokrovci, isto kao i štranjke, povoci, ogrljine, kamdžije i druge potrepštine kupovalo na vašaru u Debeljači, a stizalo je iz ko zna koliko udaljenih, zanatlijski razvijenijih centara. Svaka kuća imala je člana kadrog da oplete korpu, mada su Bratićeve korpe smatrane jedino profesionalnim i od njih se očekivalo da traju barem koliko i moj grombi kaput. Da ti iznutra oblepi, ali i da ti sazida furunu najbolji je bio Ujka, suvonjavi pripadnik naše jedine manjine, sitnog rasta i pogrbljen, okretno je, kao kakav stanovnik špilje, ulazio i izlazio kroz otvor širine žarača i visine hleba od pet kila.
Imali smo mesare, školovane, koji su radili i u Zrenjaninu, da pomenem samo Žiku Petlilićovog i Stevu zvanog Trka, ali Farkaždinci su svim zanatlijama bili nelojalna konkurencija. Svojeručno kolju svinje, sami prave kobasice, čvargle, čvarke, žene kuvaju sapun, peru i rede vunu, predu, štrikaju, skoro svaka kuća ima bar jedan vinograd, svak ima svoje vino, neko francuz, nalik na tintu, neko vino od oltovanog grožđa, paori jedino proizvodnju piva nisu osvojili. Da. Dobro. I zidanje kuća. To mora da ti uradi maor. Ali već enterijer ne uliva toliko strahopoštovanja: Mara i Milanko Zecovi specijalizuju se za moleraj, i zaista imaju lepe mustre, izvlače štrafte preciznije nego bilo ko drugi, pa opet, ljudi uzajme valjak, neki čak i mustru, kupe farbu, i sami moluju najpre neku sporednu prostoriju, potom i glavne sobe, kujnu, konk...
U čitankama smo imali hvalospeve zanatima, ali je u stvarnosti uvek nešto falilo: stolar pravi stolove, stolice i drugi nameštaj, dobro, ali kome je to potrebno: naši astali, stolice i kreveti kao da su tu oduvek, kao da i ne potiču niotkud, kao da nisu nikad bili ni poručeni, ni kupljeni, ni doneseni. Zanatima se, kako rekoh, kod nas crno pisalo: ko da se profesionalno oda šnajderaju, kad u svakom trenutku po kućama klopara stotinu singerica? Šije se za sebe, za bližnje, ali i za druge koji nemaju šivaću mašinu, a odnekud drže da će im izaći jeftinije ako kupe materijal, pa se pogode sa nekom iz mnoštva sve u svemu ilegalnih mesnih krojačica, od kojih su mi čak tri bile rod!
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
