Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Maj.2015, 20:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Podnevna misterija

Kako to da tolika godišnja doba, koja su se u XX veku properly smenjivala u njihovoj neizrecivoj razgovetnosti, kako to da tolika polugodišta, i toliki odlasci u školu srastu u jedno jedino podne: rana jesen, još nisu ni vinogradi svi obrani, moglo bi se ići i na Tamiš da nije škole, i da nije bilo Preobraženja nakon kojeg ne ulazi u vodu makar gorelo i nebo i zemlja...

Baba bi na štigne dva sata ranije iznela lavor sa vodom, da se ova na suncu ugreje, da se sestra i ja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sumijemo pre odlaska na našu popodnevnu šihtu.

Posle podnevnih vesti na radiju, a naporedo sa našom toaletom, počinjao je izveštaj o vodostanju, tu si čuo imena mesta u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, koja si mogao da zamišljaš kako ti drago, od Linca do Braile, i shvatao si da reke negde nabubre, drugde se usuču, što je od životnog značaja za kapetane reč. plovidbe koji u ovaj mah gutaju svaku reč spikera i zapisuju šta čuju.

Još uzbudljiviji bio je isti taj izveštaj, ali na ruskom. (Jedan od prvih viceva koje sam čuo bio je o sastanku predstavnika podunavskih zemalja, gde je reč stalno uzimao Rus, dok ga neko nije upitao s kojim pravom on toliko govori o Dunavu, na šta će Rus: „A s kojim pravom Dunav ne protiče kroz Rusiju?!“)

&

E, o rekama koje su se ovako ili onako ulivale u Dunav (Tamiš nije bio plovan i nije bio na radiju, ma koliko vodostaj da je na njemu bio) izveštavana su ruska braća svakodnevno, možda njihova flota plovi i Savom, i Kupom, i Tisom, možda ruski brodovi, šleperi, tegljači i ledolomci preovlađuju na našim rekama, pa nemaju oni samo „Auroru“ sa koje se puca na Zimski dvorac, uostalom, sva ta voda kroz Đerdap ulazi na teritoriju Varšavskog pakta, zar ne, i Sovjetski Savez treba da bude pripravan...

Prođoše otada godine, prođoše decenije, raši se SSSR, raspara se Jugoslavija, samo se vodostanje ne da, hidrometeorološki savez, isto kao i muzika, ne zna za granice, u interesu naše trgovačke i vojne flote je da zna šta je sa Krkom, Kupom, naši dolmaši moraju znati kako je mladom Dunavu u Austriji, kako na granici sa Hrvatskom, pomno slušaju i koliko nam vode dolazi, i kakav je protok nizvodno, u Rumuniji i Bugarskoj... A sve to pomno prate i Rusi kao rodnuiu rech ’, radijska predusretljivost premostila je decenije i živi u istovetnom obliku! Možda pravna naslednica SSSR plaća prevodioca i spikere, i plaća skupocene minute Radio Beogradu, ili je reč o međudržavnoj razmeni: možda Radio Omsk ili Radio Moskva imaju izveštaj o vodostanju ruskih vodotoka na srpskom jeziku?

Mogao sam to službeno i naučno da istražim, bivao sam u zgradi Radija, poznajem i lično rukovodioca kome bih mogao reći: „Dule, reci mi, ako nisi pod zakletvom, zašto vodostanje ide i na ruskom, kako je do toga došlo, i kako to ovako dugo traje; ako mi tajnu i poveriš to ćemo znati ti i ja, i crna zemlja...“

Ali nisam pitao.

Malo je reći da volim taj jezik, drugo, ko od nas nije, bilo kada, osećao, šećući se kroz sumrak, ili ispisujući kakav datum iz svoje prošlosti, da se nešto beskrajno izgubilo*, a vodostanje na ruskom zvoni i danas u zlatnom sjaju septembarskog podneva.

* H.L. Borhes: Raj, XXI , 108

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.20.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...