Izvor: Politika, 09.Feb.2011, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća slave srpskog sporta zasad bez temelja
Nekadašnji asovi i čelnici našeg sporta Vlade Divac, Aleksandar Boričić i Đorđe Perišić smatraju da se pre ulaska u čitav projekat mora postići dogovor o kriterijumima...
Nedavno je Sportski savez Srbije prihvatio ideju o ustanovljavanju Kuće slave srpskog sporta, po ugledu na slične „hramove velikih asova” međunarodnih federacija u mnogim sportovima ili pojedinih zemalja.
U ovoj praksi prednjače njeni tvorci Amerikanci. Neke kuće slave funkcionišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao unosan privatan biznis, neke su pod okriljem nacionalnih ili međunarodnih sportskih federacija, a sve su osnovane kao muzeji sporta koji čuvaju sećanja na najistaknutije sportiste, trenere i sportske funkcionere koji su svojim rezultatima i dostignućima dali izuzetan doprinos afirmaciji samog sporta i okruženja u kojem su delovali.
Divac: Pogrešno vreme
– Predlog o ustanovljavanju Kuće slave, svakako, zaslužuje punu pažnju, ali mislim da je došao u pogrešno vreme. U ovom trenutku naš sport ima mnogo prečih i važnijih problema i zadataka, a svakako najvažnije je da se uspostavi funkcionalan sportski sistem u Srbiji, da unapredimo brigu o mladim sportistima – budućim asovima, koji će jednog dana konkurisati za tu Kuću slave, i da izgradimo neophodnu sportsku infrastrukturu – smatra Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i, svakako, jedan od kandidata za buduću Kuću slave našeg sporta.
U vremenu kada mnogi sportovi nemajuuslove za treninge i takmičenja „izgradnja” doma za slavne deluje mu kao luksuz.
– Možda bi trebalo razmisliti da se u prvi mah Kuća slave smesti na Internet. Troškovi virtuelne postavke su neuporedivo manji, a da se, kada se steknu uslovi, obezbedi prostor za pravu postavku, možda pri nekom muzeju, sportskom objektu... Pre par godina, kada je ispred „Beogradske arene” postavljana ona velika lopta, iz mog matičnog saveza stigao je predlog da svako da par hiljada evra, ili dolara da mu se na nju ugravira ime. Odgovorio sam da mogu da dam novac, ali da ne želim da se ugravira moje ime, jer ima mnogo košarkaša koji su zaslužili da im se ime istakne na takvom mestu, a koji nemaju novac da to plate. To ne može da se plaća. To se zaslužuje. Hoću time da kažem da su kriterijumi za ulazak u kuću slavnih veoma važni i da oko njih mora da se postigne konsenzus i da se jednog dana Kuća slava smesti u respektabilan objekat, jer su i karijere naših najboljih sportista bile takve – rekao je Divac.
Boričić: Pre svega – kriterijumi
Aleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, pozdravlja ideju, ali ističe i niz opravdanih rezervi:
– Ideja je dobra, jer imamo sportiste koji su poznati širom Evrope i sveta i koji su zalužili da njihove rezultate i uspehe na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima sačuvamo od zaborava. Pre nego što se krene u realizaciju ove ideje potrebno je napraviti pravične i čvrste kriterijume da ne bi došlo do nesporazuma i sukoba koji nam nisu potrebni. Takođe, pored kriterijuma važno je i ko bira. To nam kazuje iskustvo sa raznih izbora i proglašenja najboljih sportista i ekipa. U jednom sami sportisti biraju najbolje i onaj sport koji ima najviše predstavnika u žiriju ima veliku prednost. Za Kuću slave potrebni su mnogo objektivniji kriterijumi – kaže Aleksandar Boričić,.
Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije smatra i da se u Srbiji ne bi smeli ugledati na američku praksu.
– Moramo da se opredelimo i ko će moći da uđe u nju. Kad su u pitanju sportisti da li su to samo osvajači zlatnih olimpijskih medalja kao što ima KONI (Olimpijski komitet Italije, ali Italija ima mnogo olimpijskih šampiona. Da li su to samo svi osvajači medalja na olimpijskim igrama ili i osvajači medalja na svetskim i evropskim prvenstvima? Da li je kriterijum samo broj medalja ili i kvalitet i važnost takmičenja. Ima sportova u kojem, da karikiram, pet sportista osvoji 105 medalja na svetskom prvenstvu... Da li će u Kuću slave moći da se uvrste i najistaknutiji sportski stručnjaci i sportski radnici i po kojim kriterijumima? ili i sportski stručnjaci, možda i istaknuti sportski radnici... Sve to trebalo bi, pre no što se krene u čitav poduhvat, dobro da se usaglasi. Pri tome ne smemo samo da preuzmemo iskustva kuća slavnih međunarodnih federacija. Većina njih se nalazi u Americi i Amerika zarađuje od njih, međutim u mnogima od njih kriterijumi po kojima se biraju najslavniji sportisti su veoma problematični. Mi sigurno ne bi trebalo da to činimo na taj način – rekao je Aleksandar Boričić.
Perišić: Samo dobra ideja
I Đorđe Perišić, zlatni vaterpolista s Olimpijskih igara iz Meksika 1968. smatra da naš sport zaslužuje kuću slave, ali i da je plasiranje ideje lako, a realizacija neuporedivo teža i složenija:
– To je dobra ideja, ali ne vidim da je nešto više od toga. Zajedno sa idejom trebalo je da se predstave nosioci projekta. Mislim da Sportski savez Srbije ne može da bude nosilac projekta jer ima najmanje veza sa takmičenjima, a oni koji bi trebalo da se rangiraju u Kuću slave dolaze iz takmičenja, zbog takmičarskih uspeha. Istovremeno sa promocijom ideje trebalo je da se kaže koje će organizacije biti uključene u projekat, koja su njihova prava i obaveze i koji su kriterijumi za izbor slavnih i zaslužnih. Tek tada se može ući u ovakav projekat.
Ali, dogovor oko ovakvih važnih stvari je najteže postići, jer ima mnogo zainteresovanih subjekata koji osećaju da su baš oni pozvani da sve urede po svom nahođenju.
Perišić, koji je bio savezni ministar sporta i generalni sekretar SFKJ i našeg nacionalnog olimpijskog komiteta, ujedno smatra, da se ustanovljavanje ovako važne institucije za jednu zemlju moralo započeti još 2006. godine:
– Ovakav pristup realizaciji dobre ideje, plašim se, može da dovede i da neko krene u realizaciju kuće slave na gradskom nivou, ili na nivou nekog sporta i to ne bi bilo dobro jer bi sve moglo da se uruši, ali činjenica je da naš sport i sportisti zaslužuju svoju kuću slave i kamo sreće da smo u njenu realizaciju krenuli od osamostaljenja Srbije. Propušteno je već pet godina...
Živko Baljkas
-----------------------------------------------------------
Vladan Mihajlović u Kući slave IVF
Pored košarkaša, vaterpolista i rvača, o kojima je „Politika” već pisala, u svetskim kućama slave naš sport ima i jednog predstavnika u dizanju tegova.
Reč je o Vladanu Mihajloviću (1940-1997), nekadašnjem reprezentativcu Jugoslavije u dizanju tegova, a potom istaknutom sudiji i sportskom radniku u ovom sportu. Mihajlović je, pored ostalog, bio generalni sekretar Jugoslovenskog saveza za dizanje tegova od 1969. do smrti 1997. Bio je i generalni sekretar Evropske federacije za dizanje tegova, član Izvršnog biroa Međunarodne federacije za dizanje tegova (IVF) i osnivač Istorijsko-statističke komisije IVF.
Kao sudija učestvovao je na velikom broju velikih međunarodnih takmičenja uključujući i šest olimpijskih igara (1972, 1980, 1984, 1988, 1992. i 1996).
U Kuću slave IVF, koja je osnovana 1992, Vladan Mihajlović je primljen je 1997. godine, zajedno sa Amerikancem Norbertom Šemanskim, olimpijskim šampionom i trostrukim svetskim prvakom, koji je 1964. godine postao prvi dizač tegova sa četiri olimpijske medalje.
U Kući slave IVF u Mađarskoj je, zasad, 51 ličnost koja je dala veliki doprinos razvoju i afirmaciji ovog olimpijskog sporta, a zanimljivo je da u njoj pored sportista, trenera i sportskih radnika mesto imaju i novinari i sponzori.
objavljeno: 09.02.2011
