Izvor: B92, 07.Avg.2019, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jovanović: San mi je da sudim Ligu šampiona i "večiti derbi"

Srpski fudbalski sudija Srđan Jovanović bio je jedan od dvojice najmlađih delilaca pravde na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine.

Iako već duže vreme uživa status jednog od najperspektivnijih arbitara u Evropi, nije ni slutio da će dobiti šansu u meču koji je rešavao pitanje novog kontinentalnog šampiona u konkurenciji mladih reprezentacija.

"Za sve nas je to bio jedan pozitivan šok. Znali smo da nije bilo zamerki na naše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suđenje u prve dve utakmice u grupnoj fazi. Posebno je bio interesantan duel između Engleske i Francuske, sa dva kaznena udarca i VAR intervencijom za crveni karton. Posle smo sudili Italijanima u jednoj specifičnoj situaciji gde je njima kao organizatorima turnira bila neophodna pobeda kako bi sačuvali šanse da budu najbolja drugoplasirana reprezentacija. Odlično smo odradili posao i impresije Sudijske komisije su bile jako pozitivne. Iskreno, nisam očekivao finale, ali sam se potajno nadao da bismo mogli da dobijemo neki polufinalni meč. To nam je otprilike bio cilj i kada smo odlazili na prvenstvo, da produžimo boravak i posle takmičenja po grupama. I te večeri kada je UEFA na velikom video-bimu objavljivala imena sudija za nokaut fazi, nismo mogli da verujemo svojim očima. Imali smo već ono finale omladinskog šampionata u Gruziji, ali ovo je bilo nešto posebno. Veliki trenutak za mene i moj tim".

Možda i kruna dosadašnjeg toka karijere...

"Kruna definitivno, jer posle mladih reprezentacija imate samo 'A' timove i ništa drugo. Dakle, biti sudija u finalu jednog takvog turnira znači da UEFA na vas ozbiljno računa. Daleko od toga da smo sada završili posao i da ne treba da nastavimo sa dokazivanjem. Ovo je vrhunac jednog dela karijere i početak onog drugog, svi se nadamo još uspešnijeg".

Španci su u finalu slavili protiv Nemačke i postali evropski prvaci. Ni važnije utakmice, ni lakšeg posla za sudijsku četvorku.

"To je neko nepisano pravilo. Kad god sam dobijao derbi susrete, čak i u najnižim beogradskim ligama, nikada nisam imao nekih naročitih problema. Tako je bilo i u Udinama. Utakmica nije imala mnogo žara i nije bila zahtevna. Španci imaju taj latino karakter, Nemce krasi disciplina i uvek žele da igraju fudbal. Nije to isto kao kada igraju Španija i Italija ili Portugal i Italija. Te ekipe su slične po mentalitetu i tu ume da bude komplikovanih situacija. Ipak, finale je finale i morate u svakom trenutku da držite stvari pod kontrolom. Bilo je malo treme i to je normalno. Trema uvek postoji, pogotovo nama iz manjih zemalja jer moramo stalno da se dokazujemo. To me prati od prve utakmice na međunarodnom planu kada sam sudio Viljarealu i Astani. Nemamo mnogo prostora za grešku i gledamo da ih bude što manje. Bar dok ne dođemo do nekog statusa kada će sve biti lakše. Ne kažem da ćemo tada moći da se opustimo i da grešimo, ali će svakako i te greške imati sasvim drugačiju konotaciju".

Jovanović je za sada osetio draži Lige Evrope i završnih turnira mlađih reprezentativnih selekcija. Naredni korak je Liga šampiona ili bar Večiti derbi srpskog fudbala.

"Dve potpuno različite stvari, ali podjednako izazovne i interesantne. Liga šampiona je nešto o čemu sam sanjao prvi put kada sam uzeo pištaljku u ruke. To je najveće klupsko takmičenje na svetu. Derbi je takođe nedosanjani san. Rodom sam iz Beograda i znam koliko ta utakmica znači navijačima i jednog i drugog tima. Možda ću zvučati neskromno, ali nadam se da ću uskoro dobiti šansu i u Ligi šampiona i u duelu Crvene zvezde i Partizana".

Rođeni Beograđanin verovatno ima određene navijačke sklonosti prema jednom od dva najveća srpska kluba.

"Navešću vam primer iz Engleske. Tamo svaki sudija pre dolaska na listu ima pravo da se izjasni i da napiše ime kluba za koji navija. U tom slučaju, njih ne delegiraju na mečevima tih klubova. Kod nas je to praktično nemoguće jer u Srbiji većina ljudi navija ili za Zvezdu ili za Partizan. Nisam se nikada izjašnjavao, niti planiram. Stvarno je suludo pisati o fudbalskom sudiji koji navija za neki klub. Iako je to sasvim prirodno. Svi smo mi kao klinci odlazili na stadione, imali svoje idole i simpatisali određene klubove. To vremenom preraste u profesionalizam, polako se sa strast stavlja u drugi plan i vi usmeravate svoju karijeru u potpuno drugom pravcu".

Popularnost Srđana Jovanovića naglo je porasla posle finala Evropskog prvenstva, a među ljubiteljima fudbala uglavnom se prepričava njegova anegdota sa portugalskim reprezentativcem Pepeom.

"Meč između Portugala i Farskih ostrva bio je naše vatreno krštenje na reprezentativnom nivou. U tom trenutku zaista velika čast, jer sam još uvek bio na listi sudija druge kategorije. Mi sudije znamo i pre utakmice koji igrač može da nam napravi probleme u toku igre. Pepe je po prirodi prgav i zato sam razmišljao kako da se pripremim i kako da ostvarim sa njim neku zdravu komunikaciju. Pošto je prvi ušao u tunel, ja sam iskoristio priliku, prišao i rekao mu da ga je pozdravio Duško Tošić i da sam ja sa Duškom dobar prijatelj. Računao sam pošto igraju u istom klubu (Bešiktašu, op.aut), valjda neće praviti problem prijatelju svog prijatelja. Tako je i bilo, bio je skroz korektan, mada je i ubedljiv rezultat na strani Portugala doprineo mnogo mirnijoj utakmici. Najzanimljivija stvar u celoj priči je da se ja uopšte ne poznajem sa Duškom. Ali dok se Pepe vratio u Istanbul, ja sam svoj posao odavno odradio".

Srpskoj reprezentaciji tek predstoji taj posao sa Pepeom, Ronaldom i ostalim momcima Fernanda Santoša.

"Portugal je jedna od tih latino-ekipa, koje imaju izraženi temperament, vole da prigovaraju sudiji i da konstantno komuniciraju na terenu. Potpuno drugi mentalitet u odnosu na Nemce. Sve što rade, vole da prenaglase. Svaki kontakt, svaki pokret, potez... Zahtevaju ozbiljnu pripremu i ja sam uveren da će naša reprezentacija naći način da odigra kvalitetnu utakmicu i dođe do pozitivnog rezultata. Nadam se da možemo da ponovimo odlično izdanje iz Lisabona".

Ima i na mečevima Superlige Srbije temperamentnih aktera koji vole da prigovaraju i diskutuju sa sudijama. Naročito među trenerima...

"Naše mišljenje je da sve kreće sa klupe. Ponašanje cele ekipe zavisi od toga kako se trener ophodi prema svim akterima utakmice. Igrači u svemu prate svog šefa. Recimo, Lalatović je tip trenera koji nosi svoju ekipu, prosto ih gura tokom utakmice. Naravno, nama je lakše kada je trener mirniji i kada ne komentariše sudijske odluke. Vi za Lalatovića ili Dijega Simeonea morate drugačije da se pripremite, uvek mora da se nađe adekvatan način da se sa njima razgovara. U principu, četvrti sudija je taj koji ima najviše kontakta sa trenerima obe ekipe. Kada je to Lalatović, ja kolegi kažem da bude odmeren i da ne ulazi u neku priču. To su treneri sa kojima ako uđeš u priču, tu nema kraja. Gledamo da budemo na nekoj distanci, da nas oni dovoljno ozbiljno shvate, ali da se ne pravi problem tamo gde ga nema. Želja nam je uvek da treneri završe utakmicu na klupi, jer su tu najkorisniji i najpotrebniji svojoj ekipi. Međutim, ako oni pređu granicu pristojnog ponašanja, moramo da reagujemo, da zaštitimo sami sebe, ali da zaštitimo i utakmicu. Njih je najlakše isključiti u drugom minutu i završiti posao. Ali nije u tome suština. Ja sam takođe bio fudbaler i znam da se fudbal ne igra zbog sudijskog perfomansa, već zbog trenera i igrača".

Poslednjih dana podigla se prašina zbog povratka sudije Srđana Obradovića na listu posmatrača. Otvoreno je pitanje šta raditi sa sudijama koje pogreše, da li ih proterati iz fudbala ili oni zaslužuju novu šansu.

"Naravno da zaslužuju. Ja sam rekao mnogo puta da ne postoji bezgrešan sudija. Kao što ne postoji ni fudbaler koji ne ume da pogreši. Ako Roberto Bađo može da promaši penal u finalu Svetskog prvenstva i da posle toga bude najbolji igrač na svetu, zašto i neki sudija koji je grešio ne može da dobije novu šansu. Ne vidim razliku. Znate u čemu je samo razlika? Bolji sudija je onaj koji greši u komlikovanim situacijama, loš je onaj koji greši u lakim situacijama. A najbolji je onaj koji najmanje greši. Na UEFA seminarima stalno ponavljaju da VAR nije uveden da bi suđenje doveo do perfekcionizma, već samo da bi se izbegle krupnije greške".

U Evropi, što sudija pravi veće greške, to dobija teže i zahtevnije utakmice.

"Naravno. UEFA se neće odreći dobrog sudije zbog jedne greške. Oni su tog sudiju stvarali 10 godina da bi ga sada skinuli sa liste posle 90 minuta. To bi bilo nehumano. Ako sudija vredi, on će posle te greške biti najbolji na prvoj sledećoj utakmici. Možda je samo imao loš dan, kao Bađo u Pasadeni '94. Kod nas je specifično podneblje. Svako jutro se budiš sa tom greškom koju si napravio na prethodnoj utakmici. Srećeš ljude na ulici i oni te pamte samo po tome, niko se neće setiti da si pre toga vrhunski odsudio 50 važnih utakmica. Imamo sudije koje su bile sjajne tokom cele karijere i onda ih je jedna situacija u derbiju obeležila za ceo život. Ali to je nezahvalna strana poziva fudbalskog sudije".

Svi kažu, Srđan Jovanović je 'Novi Mažić' srpskog fudbala. Nadimak koji godi, ali još više obavezuje.

"Da, dobro ste rekli. Obavezuje definitivno. Ja imam ogromno poštovanje prema liku i delu Milorada Mažića. To što je on uradio može da se poredi sa uspehom Novaka Đokovića. Bukvalno rečeno, za nas fudbalske sudije, Mažić je Novak Đoković. Ljudi nemaju predstavu koliko je on postigao u svojoj karijeri. Verovatno misle da je to normalno i da njemu to pripada. Mi smo 25 godina posle Zorana Petrovića pokušavali da proizvedemo vrhunskog sudiju. Milorad je veliki profesionalac i sve što je postigao zaslužio je svojim krvavim radom. Nadimak 'Novi Mažić' je prirodan sled događaja. On je nastavio karijeru na drugom kontinentu i logično je da narod traži njegovog naslednika. Naravno da mi imponuje jer me porede sa sudijom koji je dostigao vrhunac u evropskom fudbalu i koji je prošle godine sudio finale Lige šampiona".

Uzore je tražio među italijanskim sudijama, ali ne krije da je mnogo toga prekopirao i od Milorada Mažića.

"Voleo sam taj italijanski stil suđenja. Oni su svi visoki i atletski građeni, za razliku od Milorada koji je drugi tip. On je niži rastom, prava radilica na terenu, mnogo trči, eksplozivan je... Od njega sam naučio pre svega kako maksimalno profesionalno da pristupim poslu. To koliko je on posvećen suđenju, znaju samo oni koji ga baš dobro poznaju. Sve je doveo do savršenstva i vodi računa o svakom aspektu. Ishrana, ponašanje, odmerenost na terenu, komunikacija... Kažu da se više smeje od mene. Ja se u principu ne smejem tokom igre. Ponekad je dobro napraviti neku šalu sa igračem i smiriti ga ako je nervozan. Ali ne smejem se previše i ne zameraju mi zbog toga. Oni nas stvarno puštaju da budemo svoji ljudi. Na žele da prave kopije, već da svako od nas ima nešto specifično u sebi. Tako imamo jednog Čakira, jednog Milorada, jednog Rokija... mnogo su različiti, ali imaju jednu zajedničku osobinu. Sva trojica su vrhunski fudbalski arbitri".

Nastavak na B92...

Kurir: INTERVJU - SRĐAN JOVANOVIĆ, NAJPERSPEKTIVNIJI EVROPSKI SUDIJA: Mažić je za mene Novak Đoković! Nadam se da ću uskoro suditi Ligu šampiona i večiti derbi