Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni dribling
Francuska fudbalska ikona Mišel Platini, danas u ulozi pretendenta za prvog čoveka "evropske kuće fudbala", u stilu Robin Huda, odlučno je saopštio srpskoj javnosti kako namerava da predsedniku Uefe Lenartu Johansonu preporuči pecanje.
"Želim da prekomponujem evropski klupski fudbal", više puta je ponovio izborni slogan predsedničke kampanje nekadašnji veliki fudbaler Sent Etjena, torinskog Juventusa i francuske reprezentacije.
Platini, najkraće rečeno hoće da bogatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klubovima uskrati privilegije i pruži priliku timovima iz slabije razvijenih zemalja da se lakše domognu najprestižnijeg klupskog fudbalskog takmičenja Lige šampiona. Sada o tome mogu samo da maštaju.
Francuski internacionalac stavlja se tako na čelo pokreta protiv fudbalske globalizacije, koja datira od promovisanja šesnaest godina neprikosnovenog Johansona. Ali, Platinijeva prepreka na tom putu nije samo ljubitelj viskija i njeguškog pršuta vremešni Šveđanin.
SADAŠNJI EVROPSKI FUDBALSKI KONCEPT ZAPRAVO JE KOPIJA POLITIČKOG KONCEPTA ujedinjene Evrope: bogatima pripada sve, siromašnima ono što ostane. Uglavnom ništa!
Eventualni izbor Platinija na čelo Uefe teško da bi za vreme osvojenog mandata spojio dve potpuno različite fudbalske Evrope, u komercijalnom, takmičarskom i infrastrukturnom segmentu. Kontinentalnom fudbalu uostalom nije najveći problem neravnomerna razvijenost, već novi evropski fudbalski reformatori okupljeni u Grupi 14 plus. Oni su odlučni u nameri da definitivno svu fudbalsku travu, stave pod kontrolu i suštinu igre svedu na puko prebrojavanje ostvarenog profita. Po modelu NBA imperije, oni zagovaraju igru između najmoćnijih. Na taj način ne samo da sužavaju fudbalsku panoramu, već i obesmišljavaju a često i zabranjuju svojim robovima nastupe u u državnim dresovima.
Ovi fudbalski monopolisti, uglavnom vlasnici najimućnijih klubova, sa budžetima od nekoliko milijardi dolara, zapravo hoće da evropski klupski fudbalski koncept učine elitnijim od sadašnjeg. Tako bi promovisanjem "Evropske Superlige" umesto dosadašnje Lige šampiona, zapravo zauvek zatvorili, ionako zabravljena vrata klubovima izvan visokog evropskog društva. Iako evropska kuća fudbala pod svojim krovom okuplja 52 člana, samo 16 zemalja imaju predstavnike u Ligi šampiona. Dakle, samo trećina! Zato pada u vodu tvrdnja bivšeg generalnog sekretara Uefe Gerharda Ajgnera da je Uefa "dužna da bude transparentna", dok se generalni direktor G 14 plus Tomas Kurt suprotstavlja monopolu evropske kuće fudbala. Šta zauzvrat nudi siromašnima?
DVA MILIONA EVRA, KOLIKO KOŠTA SAMO ČLANSTVO za ovu marketinšku fudbalsku asocijaciju. Hvala lepo, htela je i Zvezda u to društvo, ali nema para ni za čekaonicu.
Šta Platini onda da radi između te dve opasne i velike fudbalske vatre. Da promoviše, ili bolje rečeno objašnjava da je fudbal zarobljenik dve moćne grupacije, kojima ni prihodi mereni milijardama dolara ne zadovoljavaju apetite. I to je nešto, ali nedovoljno za one koji evropsku fudbalsku stvarnost gotovo dve decenije posmatraju isključivo iz podnožja.
Platini veoma dobro zna da ni klubovi iz njegove zemlje ne mogu ozbiljno da se suprotstave fudbalskim globalistima. Šta vredi ako Lion, tim sa savršenom igrom nastupa u istom sastavu samo jedno leto. Berluskoni, Abramovič, Morati i društvo odmah pripreme pozlaćeni lonac i u njega strpaju raščupanog "galskog petla" ne ostavljajući mu ni jednu perušku da je makar zakače na francusku beretku.
TEŠKO JE, MEĐUTIM, POVEROVATI U POČETAK EVROPSKE FUDBALSKE REVOLUCIJE, na čelu sa napoleonovski raspoloženim Platinijem i sa ovakvim rasporedom evropskih fudbalskih snaga. Ako su Francuzi u takvoj situaciji – mlade Afrikance koji dospeju brodovima u marseljsku luku i godinama se oblikuju u vrednost bogati kupe kad postignu prvi gol – kako onda da se razvijaju zemlje odavno gurnute na marginu fudbalskih dešavanja.
Začuđujuće je da Platini kampanju vodi na utopističkoj ideji da je moguće razbiti elitistički koncept evropskih klupskih takmičenja, bez obzira što fudbal danas egzistira po sistemu opšte ekonomske globalizacije sveta.
Komercijalizacija ovog sporta prelazi veoma intenzivno u vulgarnost i neukus. To zapravo fudbal, kao najeksponiraniji sport, stavlja pod reflektore stalne sumnje. Ali, to je neka druga tema.
Uostalom, samo jedna Platinijeva rečenica izgovorena prilikom jednodnevne posete srpskom nacionalnom fudbalskom savezu dovoljno govori. Na pitanje novinara "Politike" kada će Srbija biti u prilici da organizuje neko ozbiljnije evropsko takmičenje Francuz je prilično setno odgovorio:
"Nemate vi stadione"...
Momčilo Jokić
[objavljeno: 13.11.2006.]
