Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandski sindrom
"Crveni" su u Holandiji, na Prvenstvu Evrope fudbalere od 21 godine , ubrali "srebrne lale": zauzeli su drugo mesto i to je zaista izvanredan uspeh. Kao po našem starom običaju opet je nedostajao taj poslednji, odlučujući korak. Zlato u Groningnu nije izgubljeno, jer je srebro bilo najviši domet izabranika Miroslava Đukića. Holandija je prvi domaćin EŠ za mlade koji je osvojio šampionsku titulu Evrope, a Srbiji je drugo mesto, zvanje vicešampiona, pripalo zasluženo.
Naročito, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako se vrati fudbalski film unazad, posmatraju igre iz prva četiri susreta (tri u grupi i polufinale). "Crveni" za 360 minuta nisu primili nijedan gol (!), mada je bilo situacija kad je Kahrimana , Ivanovića, D. Tošića i ostale iz poslednjeg odbrambenog reda poslužila i – sreća.
Dakle, nijedan pogodak u Kahrimanovoj mreži u četiri utakmice – četiri puta je Kahriman vadio loptu iza leđa u finalnom meču sa Holandijom! Podatak za razmišljanje, opomenu, pravu analizu... Drugi finalni duel na šampionatima Evrope je izgubljen (Italija, Holandija) i ko zna kad će se ponovo ukazati prilika budućim generacijama da se bore za zlatnu fudbalsku medalju kod mladih.
U Groningenu, međutim, uprkos tome što nisu iskorišćene neke prilike (Kolarov, Basta) ni selektor Miroslav Đukić nije sve učinio da dođe do preokreta. Odlazeći selektor ("crvene" će na Olimpijadi u Pekingu voditi Slobodan Krčmarević) zakasnio je sa izmenama (Drinčić – Z. Tošić i naročito Rakić – Mrđa). Možda je Mrđa trebalo da bude starter jer je znatno brži, agresivniji i opasniji po gol protivnika nego alternativa Rakić.
Nikako se ne sme zaboraviti ni isključenje Kolarova u 62. minutu. I time se u FS Srbije moraju pozabaviti i zapitati – zašto naši fudbaleri dobijaju crvene kartone kad su najpotrebniji timu? Mogao je slovenački arbitar Damir Skomina da u svlačionicu pošanje i Rukavinu, mada je naš igrač zajedno sa Birensom dobio samo žuti karton. Očito, Skomina nije hteo da na taj način skreće pažnju na sebe, ali ruku na srce, pre nego što je Holanđanin udario rukom u lice Rukavinu, naš igrač ga je prilično oštro sapleo otpozadi! Neki arbitri, za takve prekršaje, odmah iz džepa vade crveni karton.
Holandski fudbaleri su, inače, postali našim igračima noćna mora, rival kome se predaju unapred, doživljavaju prave debakle. Ko zna, možda smo dobili holandski sindrom, pa i o tome selektori, menadžeri timova i selektori stručnih štabova bi morali da povedu računa.
Evo neslavnih poraza i dokaza iz nedavne prošlosti:
• Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998: Jugoslavija – Holandija 1;2
• Prvenstvo Evrope 2000. u Belgiji i Holandiji: Jugoslavija – Holandija 1:6.
• Kvalifikacije za Ligu šampiona 2003: PSV Ajnhoven –Crvena zvezda 5:0.
• Svetski šampionat 2006. godine u Nemačkoj: Srbija i Crna Gora – Holandija 0:1.
• Šampionat Evrope za igrače do 21 godine 2007. u Holandiji: Srbija – Holandija 1:4.
U pet duela četiri različita rezultata: 0:1 (dva puta), 1:6, 0:5, 1:4!
Brojke su neumoljive. I odavno – opominjujuće.
R. Gvozdenović
[objavljeno: 26.06.2007.]
