Izvor: Blic, 15.Okt.2014, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evo šta je tačno bilo na zastavi koja je izazvala prekid meča Srbija - Albanija
Jedna mapa, jedan datum, jedna reč i portreti dve ličnosti. Naizgled malo toga na spisku, ali sasvim dovoljno da se prekine međunarodna fudbalska utakmica. Vatra uvek i krene - varnicom. Ovo je priča o zastavi koja je predstavljala varnicu kojom je započeo prekid meča Srbija - Albanija u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. godine.
Do 41. minuta meča na stadionu Partizana sve je bilo, koliko - toliko, mirno. Malo jači dueli na terenu, uobičajeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a vrlo ružno vređanje kada se susretnu timovi iz zemalja koje su se našle na suprotstavljenim stranama u minulim, ratnim godinama i... odjednom, prava eksplozija negodovanja publike. I to jer se gotovo niotkud pojavila mala letelica, "dron" ne veći od pola kvadratnog metra, letelica koja je nosila - zastavu. Ne baš običnu.
Publika je samo mogla da vidi na njoj nekakvu mapu, ali crni dvoglavi orao na crvenkastoj pozadini bio je jasan signal mnogima na tribinama da se radi o albanskoj provokaciji. Bila je to iskra zbog koje su navijači kod spoja istočne i južne tribine upalili baklju i bacili na teren, iskra zbog koje je sudija Etkinson iz Engleske zaustavio meč, kada mu je i skrenuta pažnja na letelicu koja je, na oko 40-ak metara iza njegovih leđa, nosila pomenutu zastavu. Bila je to iskra koja je pokrenula kratkotrajni haos. A imaće, izgleda, dugotrajne posledice.
Defanzivac Srbije stefan Mitrović je uspeo da, u skoku, dohvati zastavu i povuče je, što je izazvalo juriš nekoliko albanskih reprezentativaca na njega, potom nekoliko srpskih fudbalera na njih, a onda i utrčavanje nekolicine srpskih navijača, koji su svojim ponašanjem dodatno podigli tenzije, jer je bilo i ozbiljnih udaraca po gostujućim igračima. Ali, šta je to bilo na zastavi, što je Srbima bilo dovoljno da reaguju kako su reagovali, a albanskim fudbalerima da grubo, fizičkim nasrtajem, nju brane?
U vrhu je pisalo "28.11.1912". To je dan kada je bivši državni funkcioner u Osmanskom carstvu, iz kog je potom bio i proteran, Ismailj Ćemali, zajedno sa nekoliko istomišljenika proglasio "Deklaraciju o nezavisnosti Albanije", izašavši potom na terasu dvospratnice u Valoni, sa koje je mahao crvenom zastavom sa crnim dvoglavim orlom dok je ispred bilo nekoliko stotina Albanaca.
Ideja o nezavisnoj albanskoj državi je postojala i ranije, no u delo je sprovedena tokom Prvog balkanskog rata, koji su Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska u jesen 1912. povele protiv Osmanskog carstva ne bi li vekovne osvajače "proterali sa svog poluostrva". U to vreme je nacionalna svest bila jaka, neretko i prenaglašena, pa se na naslovnoj strani Politike mogla videti i rečenica "Azijati - u Aziju!", što je u današnja vremena, naravno, nezamislivo. Ali, nacionalna svest je bila jaka i kod, takođe porobljenih, Albanaca, odnosno Arbanasa kako su ih tada naši preci jedino i zvali.
Ćemali je, međutim, svoje mesto u istoriji albansko-srpskih odnosa produbio nekim narednim akcijama, i to naredne, 1913. godine. Tek što je počela da živi nova država, u kojoj je jedno vreme upravo Ismailj Ćemali vodio "Privremenu vladu Albanije", javila se želja tamošnjeg stanovništva da se teritorija kojom raspolažu - proširi i na one delove Balkana na kojima su "Arbanasi oduvek bili". Definisati teritorijom ove tri reči je relitvno mali problem za svaki od naroda na ovim prostorima, ali je veliki problem - što svaki narod ima drugačiji pogled na tu definiciju.
U svakom slučaju, te 1913. zajedničkom akcijom VMRO (ne mešati sa sadašnjim partijama istog imena, jer se tadašnja VMRO odnosila na "Unutrašnju makedonsku revolucionarnu organizaciju", koja je imala za cilj stvaranje makedonske države na Balkanu, a kasnije postala instrument bugarske politike na ovom poluostrvu) i albanskih ustanika koje su Turci nazivali "kačacima" (odmetnici, razbojnici), počeli su veliki oružani sukobi na teritoriji koju je Srbija smatrala "oslobođenom" (od Osmanilija), a Albanci "okupiranom". Kako je mlada albanska država bila previše slaba da se otvoreno sukobi sa Kraljevinom Srbijom, Ćemali je tajno pomagao ustanike i tako postao prvi čovek koji je konfrontirao novostvorenu Albaniju i Srbiju, a što je dovelo do velikih ljudskih žrtava, materijalnih razaranja i izbeglica, kako je to zabeležio član srpske Akademije nauka u prvoj polovini 20. veka, Vladimir Ćorović.
Isa Boljetinac je, sa druge strane, nekako oduvek bio odmetnik, a izrastao je u vođu albanskog gerilskog pokreta, najpre protiv Osmanlija 1910, a potom i protiv Srbije. U proleće 1913. je poveo 12.000 naoružanih "kačaka" i, kako je to pojašnjeno na sajtu Peščanika, zajedno sa bugarskim oficirima i zaostalim turskim korpusom, zaposeo Debar, Ohrid i Strugu, u isto vreme kada su (albanski) emigranti sa Kosova zaposeli Ljumu, opkolili Prizren i zauzeli Đakovicu. Boljetinac je, kako je pisala Politika, bio odgovoran i za otimanje zemljišta koje je pripadalo manastiru Visoki Dečani, no činjenica da je učestvovao u deklasiranju nezavisnosti Albanije, te da je tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata predvodio gerilski pokret u ogorčenim borbama protiv vojski Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, a potom i protiv vojski Austrougarske i Bugarske, od njega je stvorilo nacionalnog heroja, što je 2004. i zvanično potvrđeno "Orednom Heroja Kosova" koji mu je posthumno dodelio Ibrahim Rugova.
Boljenitac i Ćemali, zajedno sa natpisom "Autohtoni" (urođenici, domoroci, "oduvek tu"), te datumom proglašenja nezavisnosti "servirani" su srpskim navijačima na zastavi na kojoj je bila i - mapa Velike Albanije.
A u njoj se ne nalazi samo teritorija sadašnje Albanije, niti joj je pridodata samo teritorija Kosova i Metohije, već i oblasti koje obuhvataju deo Crne Gore sa sve Podgoricom, zahvataju i zapadne delove Grčke, polovinu sadašnje Makedonije, ali i deo Srbije - skoro do Niša. Sve to - sasvim dovoljna iskra za naizgled samo fudbalski haos, a, na nesreću svih koji žive na ovim prostorima, zapravo iskra koja može da ponovo raspali opasne vatre.
Pogledaj vesti o: Utakmica Srbija Albanija, Evropsko prvenstvo
