Izvor: RTS, 25.Jun.2012, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Englesko prokletstvo sa 11 metara
Engleska možda jeste kolevka fudbala, ali izgleda da se "gordi albion" debelo kaje kada je kao jedno od pravila izmislio penal. Ova reprezentacija je od 1990. godine čak šest puta sa velikih takmičenja eliminisana posle udaraca sa 11 metara. Vodl, Sautgejt, Ins, Bekam, Džerard, Lampard, Jang, Kol, ovo je lista penal-tragičara koja je duboko urezana u svest svakog navijača.
Penali su postali prokletstvo, ne samo engleskih fudbalera, već cele nacije. Sinoć, posle razmene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << udaraca sa 11 metara protiv Italijana , „gordi albion" je po ko zna koji put u istoriji ispao sa velikog takmičenja.
Činjenica je da su „azuri" bili bolji i u regularnom delu, ali u postojale su situacije na prethodnim takmičenjima u kojima su Englezi, i pored sjajne igre na terenu, ispadali posle jedanaesteraca.
Zla kob, nedostatak sreće, prokletstvo, ili obična dekoncentracija, ali činjenica je da je „gordi albion", u poslednje dve decenije čak šest puta ispadao posle lošijeg izvođenja penala.
Sve je počelo još 1990. godine na Mundijalu u Italiji. Sjajnu generaciju Engleza predvodio je Pol Gaskojn, dok je sa klupe reprezentacijom maestralno upravljao legendarni Bobi Robson. Iako osporavani, Enlezi su na ovom takmičenju upeli da se domognu polufinala gde ih je čekao stari rival - Nemačka.
Nemci su prvi došli u vođstvo od 1:0 u 60. minutu, da bi deset minuta pred kraj izjednačio Liniker. Posle dva produžetka meč su odlučivali penali.
Englezi su dobro otvorili seriju, Liniker, Bredli i Plat su postigli golove, ali Nemci su takođe bili bez promašaja. Na red onda dolazi Stjuart Pirs čiji šut brani Bodo Ilgner. Kris Vodl je samo potvrdio prolaz Nemaca u finale, kada je šutnuo visoko iznad gola. Treba pomenuti da su za Nemce Breme, Mateus, Ridl i Ton bili nepogrešivi.
Nacija je bila u šoku jer je sjajnoj reprezentaciji malo falilo da se nađe u finalu Mundijala, prvi put posle 24 godine. Nisu ni slutili da je penal serija u Italiji samo početak agonije.
Šest godina kasnije, 1996. godine, Englezi su organizovali Evropsko prvenstvo. Ekipu je predvodio Teri Venejbls, i to je bila poslednja šansa da se jedna sjajna generacija „gordog albiona" konačno okiti velikim trofejom. Zanimljivo je da je u četvrtfinalu Engleska prošla Španiju posle boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Onda polufinale ponovo protiv Nemačke. Utakmica je bila slična onoj kakvu su dva velika protivnika odigrala u Italiji šest godina ranije. Na žalost Engleza, i ishod je bio isti.
Englezi su prvi došli u vođstvo, i to u trećem minutu pogotkom Širera. Nemci su uzvratili već u 16. minutu preko Kunca. Rovovska bitka vođena je u 90 minuta regularnog toka i u dva produžetka. Na kraju opet na red dolaze penali.
Ovoga puta Englezi su sjajno parirali Nemcima. Smenjivali su se Širer, Plat, Pirs, Gaskojn i Šeringem. U stopu su ih pratili Habler, Štrunc, Riter, Cige i Kunc. Ni Dejvid Siman sa jedne, niti Andreas Kepke sa druge strane nisu uspelvali da zaustave šuteve.
Na red je došla šesta serija. Lopti je prišao Geret Sautgejt, ciljao, opalio, ali Kepke je uspeo da odbrani udarac. Na Vembliju muk. A kakva je tišina tek bila kada je Meler postigao ključni pogodak za svoju reprezentaciju, to je neopisivo.
Ako su penali 1990. godine pogodili celu naciju, poraz u polufinalu Evropskog prvenstva u sred Londona, i to od Nemaca, ostavio je duboke traume i na igrače i na navijače. Slika u kojoj Sautgejt plače „ko kiša" a teše ga saigrači ostala je najupečatljiji detalj celog turira.
Ni tu nije bio kraj mukama Engleza. Samo četiri dana kasnije Nemačka je ponovo na sred Vemblija postala šampion Evrope i dodatno nasula so na ranu engleskih navijača.
Ljubitelji fudbala na Ostrvu nisu imali vremena da se oporave od šoka kada je samo dve godine kasnije u Francuskoj na Svetskom prvenstvu 1998. godine, došlo do nove katastrofe. U osmini finala „gordi albion" igrao je protiv velikog dužnika, reprezentacije Argentine.
Englezi nisu mogli da zaborave poraz u četvrtfinalu 1986. godine kada je Maradona na jednom meču postigao „gol veka" i gol „božjom rukom". Umesto naplate dugova, 1998. godine Englezi su uspeli samo da uđu u još veći minus.
U osmini finala viđena je neverovatna utakmica dve reprezentacije u kojoj su svi golovi pali u prvom poluvremenu. Argentinci su poveli u šestom minutu preko Batistute iz penala. Samo četiri minuta kasnije izjednačuje Širer, takođe sa penala. U 16. minutu Oven dovodi Engleze do vođstva od 2:1, da bi u poslednjem minutu poluvremena Zaneti poravnao na 2:2. Posle drugog poluvremena i dva produžetka rezultat se nije menjao, ponovo su na red došli penali.
Noćna mora se treći put ponovila Englezima. Argentina je prva otvorila penal seriju, pogotkom Bertija, uzvratio je Širer, da bi već u drugoj seriji došlo do problema. Dejvid Siman je zaustavio udarac Ernana Krespa, ali je Pol Ins propustio šansu da donese prednost Englezima, kada je Karlos Roa odbranio njegov udarac.
U dve naredne serije za Argentince su pogađali Veron i Galjardo, dok su za Engleze bili sigurni Merson i Oven. Onda je došla odlučujuća, peta, serija. Ajala je bez problema pogotkom pritisak prebacio na protivnika. Tom pritisku je podlegao Dejvid Bati koji nije uspeo da pogodi ključni udarac. Engleska je treći put sa velikog takmičenja izbačena posle penala.
Agonija se nastavila i na Evropskom prvenstvu u Portugaliji 2004. godine, kada je „gordi albion" eliminisan u četvrtfinalu od domaćina. Ponovo su Englezi igrali sjajan meč koji je završen rezultatom 2:2.
Englezi su golom Ovena u trećem minutu poveli sa 1:0, Poštiga je izjednačio sedam minuta pre kraja utakmice. U produžecima viđena su još dva pogotka. Rui Košta je u 110. minutu doveo do prednosti Portugalce, dok je pet minuta kasnije uzvratio Lampard. Opet penali.
Ovoga puta uloga tragičara pripala je Dejvidu Bekamu. Popularni Beks je očajnim udarcem poslao loptu visoko iznad prečke i to u prvoj seriji, dok su Portugalci kiksnuli u trećoj seriji kada je promašio Rui Košta. Pobednik je odlučen tek u sedmoj seriji kada je udarac Vasela odbranio golman Rikardo. Čuvar mreže Portugalije je odmah zatim stao na belu tačku, i savršenim udarcem savladao Simana i poslao Engleze kući.
Engleska javnost je još posle poraza u polufinalu 1996. govorila o nedostatku sreće kada su u pitanju penali, ali ovoga puta i mediji i navijači su govorili o prokletstvu penala.
Nova muka Engleza usledila je samo dve godine kasnije na Mundijalu u Nemačkoj, protiv istog protivnika koji ih je eliminisao prošli put, Portugalije. Penal serija 1. jula 2006. godine ostaće upamćena kao najgora u istoriji engleske reprezentacije. Dve ekipe su odigrale meč bez golova.
Kada su na red došli penali, fudbaleri „gordog albiona" već su pognuli glave znajući šta ih čeka. Od četiri penala koliko su izveli, gol za Engleze dao je samo Hargrivs i to u drugoj seriji. Udarce sa 11 metara promašili su Lampard, Džerard i Karager. Ni Portugalci se nisu proslavili. Imali su dva promašaja, Viane i Petita, dok su pogađali Simao Poštiga i Ronaldo.
I tako dolazimo do poslednjeg penal-brodoloma Engleza koji je na progamu bio u nedelju uveče kada su eliminsani u četvrtfinalu Evropskog prvenstva od Italije. Sve je lepo krenulo za „gordog albiona", čak su Italijani prvi prmašili penal. Ali onda je na red došao veliki Pirlo koji je svojom „panjenkom" totalno poremetio engleski tim.
Prvo je Jang raspalio po prečki, da bi Điđi Bufon uhvatio živu loptu. Nova penal-katastrofa Engleza je zapečaćena.
