Izvor: MozzartSport.com, 04.Jun.2017, 10:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džaja posle pola veka otkrio ko je udario sudiju u Jeni

A tu i su i dosad neispričani detalji vezani za neuspeli transfer u Real Madrid...

Malo je toga iz svoje prebogate karijere Dragan Džajić uspeo da sakrije od javnosti. Malo toga ima a da se ne zna o jednom od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena, ali evo skoro pola veka posle utakmice četvrtfinala Kupa šampiona u sezoni 1970/71. saznali smo ono što je mučilo i peklo sve zvezdaše sve ove godine: Ko je pljunuo ili udario sudiju u Jeni 10. marta 1971...
>> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << />
Opšte je mišljenje da bi crveno-beli postali šampioni Evrope još tog proleća '71. da Džaja nije isključen u prvom meču protiv Karl Cajsa u 72. minutu. Zvzeda je izgubila taj meč sa 2:3, ali je lako prošla u polufinale jer je u revanšu bilo 4:0 za Beograđene, međutim, Džajić je i te kako nedostajao u revanšu protiv Panatinaikosa, kada su Grci uspeli da nadoknade 1:4 sa Marakane.

Od vajkada se govorilo i pripovedalo o tom atinskom revanšu. Pričalo se prodaji utakmice, trovanju, o svemu i svačemu, i uvek onako usput, ubacila bi se po koja o tom detalju u Jeni kada je sudija Džon Karpenter pokazao crveni karton najboljem igraču Crvene zvezde. Prvo se mislilo da Džaja nije želeo da kaže šta se dogodilo, onda da želi nekoga da zaštiti od svojih saigrača, da bi se na kraju došlo do situacije da moli svoje drugove da mu kažu ko je to pljunuo ili udario Karpentera.

I onda, pravo niotkuda, pre nekoliko sedmica - stiže priznanje. Posle skoro pola veka...

"Taj crveni karton me još progoni. Sudiju nisam udario, niti sam ga pljunuo, a dobio sam četiri utakmice neigranja. Baš kada sam bio u životnoj formi. Zvezda bi već tada postala prvak Evrope. Međutim, tek pre dva meseca moj veliki prijatelj Cole Janković mi je rekao: Znaš li Džajo ko je udario sudiju u Jeni? Slegnuo sam ramenima, a on kaže: Ja! Nisam mogao da verujem, ne znam zašto je čekao skoro 50 godina da prizna da je on to uradio, iako je znao koliko me to izjeda", kazao je Džajić u nedeljnom intervjuu Večernjim novostima.

Počasni predsednik Crvene zvezde istom prilikom govorio je i o nekim detaljima vezanim za neuspeli transfer u Real Madrid...

"To je malo duža priča, pa ću morati da krenem od turnira u Badahozu, na špansko-portugalskoj granici, na kome su učestvovali Real, Sporting iz Lisabona, Granada i Crvena zvezda. Putovali smo od Pule do Sevilje autobusom čitavu noć, u Badahoz nismo stigli ni na otvaranje ni na utakmicu koju su odigrali Real i Granada. I pored tih poteškoća savladali smo Sporting sa 6:1. Odigrao sam briljantno, iako se nisam upisao u listu strelaca, ali sam asistirao. A Filipović je postigao čak četiri gola glavom. Priznajem, ovacije posle utakmice su me učinile srećnim, osećao sam se nebeski. Odmah posle utakmice ljudi iz Reala stupili su u kontakt sa Zvezdom. A onda je usledilo finale. Pobedili smo Madriđane sa 2:1, postigao sam mnogo lep gol. Onda su me pozvali da igram na "omenahe", kako Španci zovu revijalnu utakmicu, na oproštaju velikog Fransiska Henta, možda najboljeg levog krila svih vremena"...

Sve je gotovo bilo spremno za primopredaju dužnosti. Hento u penziju, Džajić u beli dres Kraljeveskog kluba, no međutima...

"U međuvremenu su me jako bolela leđa. Trebalo je da igramo sa Arsenalom i ja sam čekao doktora Ercegovca da mi da injekciju. Zagubio se u nekoj gužvi i stigao je na minut pre utakmice, primio sam injekciju, pobedili smo sa 1:0, a ja nisam mogao da se pomerim iz svlačionice. Trebalo je da odmah putujem u Madrid. Moje "ne" nije važilo jer me je Miljanić nagovorio, maltene, naterao da odemo na madridsku feštu. Upravo me je Hento sačekao po dolasku u Madrid, poklonio mi sat "roleks", a dobio sam i nešto novca. On je započeo meč, a onda, u petom minutu je izašao iz igre. Ja sam ga zamenio. On je skinuo dres sa brojem 11, dao ga meni, podigao mi ruku uvis. Neverovatan osećaj, a ja sam jedva istrčao na teren posle dugotrajne masaže. Pružio sam dobru partiju. Sve što se tada događalo govorilo je da je samo pitanje dana kada ću potpisati za Real Madrid. Miljan Miljanić je ostao a ja sam morao da se vratim za Beograd. Nedugo zatim otišao sam u JNA. Miljan je trebalo da se dogovara sa Realom. Potom su došli ljudi iz Atletiko Madrida i hteli da odmah potpišem za njih, bez obzira na to što će morati da me čekaju i što sam u međuvremenu slomio nogu. Preneo sam to Miljanu, koji je bio jasan: Ne potpisuj ništa za Atletiko jer sam se ja sve dogovorio sa Realom. Čak mi je i izdiktirao kako će izgledati napad: Amansio, Velaskez, Santiljana, Roberto Martinez i ja".

Atletiko posle toga nije imao šanse...

"Naravno. Real je ipak Real, a tu je i Miljan koji me zna od malih nogu, računao sam da će mi uz njega sve biti lakše".

Međutim, poziv iz Madrida, jednostavno, nikada nije stigao.

"Nisam znao o čemu se radi. Nastavio sam da igram kao da se ništa nije dogodilo. Nikada nisam okrenuo Miljanićev broj, niti sam ga bilo šta pitao. Tek desetak godina kasnije, kada smo obojica gostovali na jednom španskom radiju, Miljan je u jednom trenutku, u etar rekao: Ogrešio sam se o Dragana! I pokušao da to objasni time što se plašio da dva Jugoslovena, dakle on i ja, budu zajedno u jednom klubu".

Kompletan intervju sa Draganom Džajićem čitajte u Večernjim novostima.

Nastavak na MozzartSport.com...