Izvor: MozzartSport.com, 15.Maj.2020, 17:21

Đorđević: Onih 18.000 ljudi u Areni nije svesno koliko su me učinili ponosnim

"Kao trener, nikada nisam zadovoljan", priznao šef struke Virtusa

Spona koja ne može da se prekine – Aleksandar Đorđević i Partizan. Troka u poslednjoj sekundi finala Evrolige protiv Huventuda učinili su taj spoj pozlaćenim za sva vremena.

I mogu godine da prolaze, ali sećanje i poštovanje navijača Partizana prema Đorđeviću ne prolaze. Videlo se to i ove sezone kada su se povijale tribine u beogradskoj Areni kada je Virtus došao da odmeri snage >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << sa crno-belima u Evrokupu.

Osvrnuo se Đorđević na te trenutke u Areni u razgovoru za Basket insajd.

„Veliki ponos. Bio je poseban osećaj, jer sam odrastao kao fan Kićanovićevog i Dalipagićevog Partizana. Bilo je to veče na kojem ću zauvek biti zahvalan: tih 18.000 ljudi i ne zna koliko su me učinili ponosnim i ostaću im večiti dužnik. Partizan je definitivno moj najdraži klub“, rekao je Đorđević.

Pitali su Italijani legendu srpske košarke i o njegovim trenerskim danima, koliko je drugačiji danas nego što je bio igrač.

„Kao trener, nikada nisam zadovoljan. Čak i odmah posle pobede okrećem se narednoj utakmici. Nikada nisam skroz srećan. Ocenjivanje mog rada ostavljam drugima. Na ono što sam ostvario kao igrač sam veoma ponosan“.

Priznaje Đorđević, u trenerskom poslu mnogo mu znači pozicija u timu koju je imao kao igrač – organizator igre.

„Uloga plejmejkera mi je mnogo pomogla, jer sam kao igrač razumeo igru. Nisam bio dominantan atleta, pa sam morao da koristim moj košarkaški IQ, da bude moje glavno oružje. Kada sam se povukao, gledao sam utakmice sa tribina, ali kada sam se vratio na teren, osetio sam taj magični dodir u duši i vatra se ponovo rasplamsala“.

Na stranu brdo trofeja, mora fantastičnih utakmica, Đorđević će zauvek biti upamćen po trojkama koje je pogađao u poslednjim sekundama, kojima je donosio preokrete na terenu. Jednom može da bude „slučajno“, ali kada se to ponavlja...

„Nikada nisam završio trening ili utakmicu kada sam bio klinac bez tih šuteva iz svih mogućih pozicija. Ali, kao što je Majkl Džordan rekao, pogodio sam mnoge zato što sam mnoge promašio. Morao sam, pre svega, da steknem poverenje saigrača svakodnevnim radom. Najviše se sećam one protiv Hrvatske i protiv Huventuda, mada ne zaboravljam ni onu Rubena Daglasa protiv mene u Italiji. Promašaji? Bilo ih je mnogo, ali ih ne pamtim nešto naročtio. Kao što se kaže: „Ko se mača lati, od mača i gine“.

Mali osvrt na Virtus. Klub iz Bolonje imao je dosta dobro prolazno vreme do izbijanja pandemije. Osetila se Đorđevićeva trenerska ruka.

„Od prvog kontakta sa ljudima iz kluba iznosio sam svoju viziju kojim putem bi Virtus trebalo da ide i kako da to ostvarimo. Zatekao sam tim koji je bio najlošiji po broju asistencija, što govori da nije bilo zajedništva. Virtus mora da ima ekipu koja raste i funkcioniše ujedinjena da bi ostvarila ciljeve, a to su titule. Liga šampiona je bila odlična gledano sa sportskog aspekta i zbog stvaranja tima. Preko leta smo dodali ekipi prave arhitekte, podigli smo kvalitet. Virtus uvek mora da ima najviše ciljeve“.

Glavne arhitekte tima, bez dileme, čini srpski tandem bekova.

„Marković i Teodosić su veoma različiti, ali odlično sarađuju na terenu. Jedan je potpuno nepredvidivi talenat, a drugi ima čelični karakter, zver koja traži žrtvu na terenu tokom cele utakmice. To je miks koji mi se oduvek sviđao. Sezona je bila izvanredna, ali čeka nas nova i još dug put je pred nama“.

Pitanje je da li će Virtusa biti u Evroligi naredne sezone, iako je to klupski cilj. Ali, Đorđević smatra da njegov tim mora još da raste da bi došao do evroligaškog nivoa.

„Moraćemo još da radimo na fizičkoj spremi, na jačanju snage, na eksplozivnosti. U Evroligi ima osam do deset ekipa koje su ispred nas po tom kriterijumima i moramo još da porastemo“, podvukao je Aleksandar Đorđević.

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...