Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Devet dana koji su potresli Srbiju

Državni rekordi, finala i, nadasve bronzane medalje Ivane Španović i Emira Bekrića na Svetskom prvenstvu, doveli atletiku u žižu naše javnosti. – U Moskvi bez svetskih rekorda i dopinga

Četvrti put svetski atletski šampionat završen je bez ijednog svetskog rekorda. Ni u Moskvi na 14. prvenstvu sveta u atletici, kao ni u Atini 1997, Edmondtonu 2001. i Osaki 2007. najbolje atlete sveta nisu bile raspoložene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za vanserijska dostignuća i kompanije koje su obećale premije od 100.000 dolara svakom ko na stadionu „Lužniki” postavi svetski rekord dobile su besplatnu reklamu.

Istina, dva puta napadani su svetski rekordi. Neuspele pokušaje da savladaju letvicu na dosad nedosegnutim visinama imali su ukrajinski skakač uvis Bogdan Bodnarenko na 2,46 m i svetska rekorderka u skoku s motkom Ruskinja Jelena Isinbajeva na 5,07 m, a i po broju rekorda svetskih šampionata ovogodišnji ne može da se podiči. Jedini rekord svetskih prvenstava u muškoj konkurenciji postavio je pomenuti Bodnarenko (2,41 m), a u ženskoj to je pošlo za rukom Ruskinji Tatjani Lisenko u bacanju kladiva (78,80 m) i ženskoj štafeti Jamajke 4 h 100 m (41,29 sekundi), koju je predvodila fantastična Šeli-En Frejzer-Prajs uz svog zemljaka, takođe osvajača tri zlatne medalje, Juseina Bolta najbolji učesnik šampionata.

U muškoj konkurenciji u 12 disciplina postignuti su najbolji rezultati sezone u svetu, a u ženskoj u sedam i uz ovu konstataciju može se dodati reč „samo” i možda i znak pitanja. Uobičajena poštapalica da se u sezoni posle olimpijskih igara najbolji atletičari i atletičarke sveta pomalo odmaraju pada u vodu kada se na primer pogledaju rezultati iz Berlina 2009. kada su postignuta tri svetska rekorda i sedam rekorda svetskih šampionata uz obilje kontinentalnih rekorda, kojih u Moskvi uopšte i nije bilo. Možda se bolji odgovor krije u činjenici da je IAAF u saradnji sa Svetskom anti doping agencijom pooštrila kontrolu upotrebe zabranjenih sredstava i da su svi koji su ih koristili ili uhvaćeni pre dolaska u Moskvu i suspendovani. Vrh svetskog sprinta je gotovo desetkovan, Turska je ostala bez 31 takmičara i na Svetskom šampionatu nije zabeležen ni jedan doping slučaj. U odnosu na prethodne šampionate to je sasvim neverovatan podatak. U Berlinu 2009. bilo je 15 pozitivnih na anti doping kontroli, a na prošlom šampionatu u Daeguu 2011. čak 20.

Naravno, još nije stavljena tačka na Moskvu. Od svih učesnika (oko 1.900) uzeti su uzorci krvi i u svakom trenutku mogu da budu testirani i na danas nepoznata doping sredstva, a tokom takmičenja testirano je i 500 uzoraka urina...

Ipak, Moskva je nadmašila prethodne šampionate sveta, po broju zemalja učesnica sa 203 (Sevilja 1999. i Berlin 2009. imali su po 200 ), iako je najavljivano da će biti 2006, a analiza TV gledanosti prva tri dana šampionata (10, 11. i 12. avgust) nagoveštava mogućnost da i u ovoj oblasti padne „rekord svetskih prvenstva” sa više od pet milijardi gledalaca. Ne računajući domaćina šampiona Rusiju, najveći porast gledanosti bio je u Nemačkoj (111 odsto), međutim oni koji su se bavili ovim nisu uzeli u obzir Srbiju u kojoj je interesovanje gledalaca za svetski šampionat bilo, po skromnoj proceni, bar tri puta veće nego dosad.

U devet moskovskih dana koji su potresli Srbiju naši junaci postali su Ivana Španović, Emir Bekrić, Tatjana Jelača, Asmir Kolašinac, Mihail Dudaš...

Zasluženo. Ivana Španović je trećim mestom u skoku udalj osvojila prvu medalju za našu atletiku na svetskim šampionatima, drugu bronzu dodao je fantastičnom trkom i rezultatom Emir Bekrić na 400 m s preponama, Tatjana Jelača i Asmir Kolašinac izborili su finala, Mihail Dudaš je popravio državni rekord u desetoboju (8.275 bodova), kao uostalom Ivana Španović (6,82 m), Emir Bekrić čak dva puta (48,36 u polufinalu i 48,05 u finalu) i Tatjana Jelača (62,68 m). A na 13 prethodnih šampionata pala su samo dva državna rekorda...

Rezultati u Moskvi bili su kruna uspešne sezone započete na Evropskom prvenstvu u dvorani kada je Kolašinac osvojio zlato, a Dudaš bronzu, nastavljeni bronzama Dragane Tomašević na Zimskom kupu Evrope u bacanjima i Olivere Jevtić na Kupu Evrope na 10.000 m, trijumfima Emira Bekrića i Amele Terzić i bronzom Marije Vučenović na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore, tri medalje na Mediteranskim igrama (zlato Emir Bekrić, srebro Tatjana Jelača i Dragana Tomašević)...

Svi oni i njihovi treneri zaslužuju čestitke i podršku, još i veću od one koju su dosad imali od Atletskog saveza, Olimpijskog komiteta, Ministarstva omladine i sporta, svojih klubova i lokalnih samouprava, a pravo ohrabrenje za sve njih i one koji će doći predstavlja užurbana izgradnja prve prave atletske dvorane u Beogradu i Srbiji koja će posle mnogo vapaja biti završena – nadamo se do početka priprema za novu sezonu u kojoj bi naši atletski junaci trebalo da na Evropskom prvenstvu u Cirihu postignu još bolje rezultate nego u Moskvi.

Ž. B.

objavljeno: 20.08.2013.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo

Nastavak na Politika...