Izvor: Politika, 10.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrti Đokovićev pokušaj
Publika na Međunarodnom prvenstvu SAD priželjkuje prvi sudar dva najbolja tenisera današnjice u Njujorku. – Mogu li Đoković i Rus Južni da im pomrse račune
Švajcarac Rože Federer i Španac Rafael Nadal, dva najbolja tenisera današnjice, sastali su se među sobom 21 put, ali na Međunarodnom prvenstvu SAD nikada. Da će to biti jedno od najvećih suparništava modernog sporta, nazrelo se već na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njihovom prvom dvoboju, u Majamiju pre šest godina. Mladi lav, koji je kroz kratko vreme upoređen sa španskim bikom, ne samo da je pokazao zube potpunom favoritu, već ga je i savladao.
Njihovi potonji dueli su iščekivani s posebnom pažnjom. Uzbuđenje je zahvatalo i „Rolan Garos”, iako se znalo da je Nadalova surovost u svom ataru mač za Federerovu elegantnost. Da ne govorimo da su susreti u finalu Vimbldona pre dve godine i na Međunarodnom prvenstvu Australije lane antologija „belog sporta”. I u Londonu i u Melburnu su se kunuli da tako nešto videli nisu.
„Artur Eš”, poprište nezaboravnih megdana, još s nestrpljenjem čeka njegovu ekselenciju – finale između dva teniska diva, koji će da ostave bez daha 23.000 duša. I dok se švajcarski as pretplatio na odlučujući meč, koji bez njega ne prolazi od 2004, Nadalu uvek neko prepreči put. Prošle godine je Argentinac Huan Martin del Potro bio toliko odlučan u borbi za trofej, da je njega preslišao u polufinalu, a zatim volšebno pobedio i Federera. Pretprošli put Španac se sapleo u polufinalu protiv Britanca Endija Mareja.
Tako uoči večerašnjih bitaka za odlazak na finalnu igru i Novak Đoković i Rus Mihail Južni dođu kao dva loša koji bi da ubiju Miloša. Onda je Španac Fernando Verdasko Kosančić Ivan ili Toplica Milan. Nadal ga je lako savladao u četvrtfinalu sa 7:5, 6:3, 6:4, a s tog meča je drugoplasirani španski teniser na svetskoj listi otišao kao da je bio u uhodi. Bez trena dvoumljenja uverava da će u finalu, na radost svedoka, igrati Švajcarac i Španac.
– Smatram da će Nadal da pobedi Južnog, a da će mu protivnik biti Federer, koji je ovde trijumfovao već pet puta i na terenu se oseća neprikosnoveno – raportira Verdasko pošto je na svojoj koži osetio zemljakovu snagu.
Dakle, da se i Đoković, koji je treći „reket” sveta, u so pretvori, neće Federeru ručak da osoli. Istina, tako je bilo tri prošle godine u kojima je švajcarski as jedini uspeo da savlada našeg na „Flašing Medouzu”. Podsećanja radi, lane je bilo 7:6 (7:3), 7:5, 7:5, a pretprošlog leta 6:3, 5:7, 7:5, 6:2, oba puta u polufinalu. Đoković je na krilima igračkog zanosa uzleteo 2007. i do finala, ali je uprkos sjajnim prilikama platio danak neiskustvu za najveće mečeve. Zadivljujući teniski dar, koji je privukao i proslavljenog glumca Roberta de Nira da stane na njegovu stranu, nije bio dovoljan da veliki Federer izgubi glavu – 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4.
Nešto je i dalje nedostajalo našem najboljem teniseru pa da bude onaj koji će Federera da rastavi s tronom pre nego što je to učinio Del Potro. Od pet pobeda u 15 međusobnih susreta, Đoković je četiri ostvario na tvrdoj podlozi, koja je manje-više slična ovoj njujorškoj. Ni jedna, po njegovom držanju i po ulogu, nije ravna onoj iz polufinala Međunarodnog prvenstva Australije pre dve godine. Koliki je utisak ostavlja u pregledu dosadašnje Đokovićeve karijere, govori i to što se na nju uvek vraćamo kao primeru da naš igrač može da osoli Federerovu ranjivost i na najvećoj sceni.
Suštinsko je pitanje zašto je Đoković uoči sutrašnjeg polufinalnog boja s Federerom u mnogim očima otpisan za pobedu nad njim, a samim tim i za velika osvajanja. Zašto se naš as vlada autoritativno do te bitke, a onda njegove zacrtane pretenzije podlegnu pod teretom autoriteta švajcarskog tenisera?
Čvrstina samouverenosti je neretko bila baš taj jezičak na vagi koji prevlada na Đokovićevu stranu u duelima s protivnicima koji bi nadahnuto da se dograbe njegovog vrednog skalpa. Kad se nađe s Federerom oči u oči, njegova vera u sebe u odsudnim trenucima postane krhka, a to neuporedivi teniski as surovo kažnjava. Nije Švajcarac onda u Melburnu imao, što se kaže, loš dan, već je bio osuđen na poraz pod naletom Đokovićeve vrhunske igre. Naš as je izašao na teren usredsređen na podvig, znajući da je poraz u Njujorku nekoliko meseci ranije u stvari predvorje velike pobede. I igrao je smelo i nepogrešivo.
Đoković ističe da će da učini sve da spreči veliki finale. Ali, zna on da su reči jedno, a dela drugo. Na delima je dužan i pred sobom i pred našom sportskom javnošću da stavi Federera na najteža iskušenja. Pa i ako s tog viteškog megdana ode na štitu, reći ćemo da samo psiholozi mogu da objasne da drugačije nije moglo da bude ili da je okrutnost sporta takva da lovor pobede ne ide uvek na glavu najzaslužnijem.
Prihvatiće taj poraz Đoković onda s gorčinom, ali uzvišeno i ponosno. A tako je bilo u onom epskom dvoboju s Nadalom na šljaci u polufinalu u Madridu prošle godine. Naš as je poklekao posle 4:02 časa bespoštedne borbe. Niko španskom biku dok mu krv vri u žilama nije pružio takav dostojanstveni otpor na zemljanoj podlozi. Zato je taj meč i ušao u anale kao najduži na dva dobijena seta ikada.
A ako Đoković savlada Federera, samo će zajedljivi da ocene da je tog jutra švajcarski teniser ustao na levu nogu. Uspeh našeg igrača može da bude samo plod njegove junačke igre, a kad se Federer uveri da se namerio na junaka, onda i takvom asu počne da drhti ruka.
Sigurno je da bismo Đokoviću pre poželeli Obilićevu odvažnost, ali, što kaže Južni: „Prihvatam da budem loš posle polufinala”.
G. A.
objavljeno: 11/09/2010
Pogledaj vesti o: Tenis, Federer
