Izvor: Politika, 01.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrtfinale puna kapa
Iako u Japan odlaze kao svetski prvaci "plavi" nisu u krugu favorita. – Otkazi igrača normalna pojava. – I Pavlović neizvestan
Naša košarkaška reprezentacija, nalik brazilskoj u fudbalu, decenijama je po definiciji spadala u red favorita na svetskim prvenstvima. Ali, dok je za mnoge prirodno da Brazil u Nemačkoj odbrani titulu iz Japana i Južne Koreje, dotle bi se smatralo čudom da "plavi" u Japanu (19. avgust – 3. septembar) ponove uspeh iz Sjedinjenih Američkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Država.
Kad se ima u vidu šta se u poslednje četiri godine događalo s našim državnim timom u košarci, onda je to razumljivo. Od Indijanapolisa 2002. promenili smo dve države i ostali bez generacije koja je od povratka na međunarodnu scenu posle sankcija nanizala sedam odličja na osam uzastopnih takmičenja.
Niz pogrešnih koraka
Posle osvajanja poslednje zlatne medalje, u našoj košarci je napravljeno niz pogrešnih koraka. Od toga da reprezentacija nije podmlađena na "Evru 2003" u Švedskoj, preko "samouništavanja" domaće lige i nesposobnosti Saveza da se prilagodi novom vremenu u kojem "nacionalni tim nije svetinja", do iscprpljujućih klupskih obračuna i ličnih borbi za vlast, što je sve zajedno pretvorilo u prah "najbolji državni proizvod".
Poput njegova dva prethodnika i sadašnji selektor Dragan Šakota, koji pamti lepša vremena kao pomoćnik selektora (SP 1990 u Argentini), primoran je da "krpi" tim. Sigurno zna da su svetska prvenstva druga najbezbolnija prilika za smenu generacija (to se obično radi na evropskim šampionatima a nikako na olimpijskim igrama), ali je primoran na to, što zbog lošeg nasleđa, što zbog opšte pojave da mnogi asovi, ne samo kod nas, sve češće biraju takmičenja na kojima žele da igraju. Klubovi na konto svojih ulaganja stiču pravo da cede svoje vedete a reprezentacijama šta ostane.
Posle odustajanja najboljeg košarkaša domaće lige Dejana Milojevića, novog člana španske Pamese, koji se pravda povredom, isto nagoveštava i naš najbolji centar Nenad Krstića (Nju Džersi) koga ni predsednik Boris Tadić ne može da nagovori. Krstićevi razlozi su drugačiji i vezani su za NBA ligu koja nam je poslednjih godina mnogo i dala i uzela. Prema nekim najavama, pod znakom pitanja bi mogao da bude i bek Aleksandar Pavlović (Klivlend), ali sve će biti mnogo jasnije već sutra kada je okupljanje reprezentacije.
Na mala vrata u Japan
Šakota je mogao da se uči na nekim greškama svog prethodnika Želimir Obradović kojem je bio pomoćnik na Olimpijskim igrama 2004 (11. mesto, najlošiji rezultat "plavih" svih vremena) i na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2005 (9. mesto, najveće razočaranje svih vremena). Da je izvukao neke pouke svedoči to što je napravio kompromis oko dolaska na pripreme, pa će tako neki igrači kasniti desetak dana (Obradović nije želeo da toleriše kašnjenje ni dan). Zatim, nije ni zvao neke poznate igrače za koje zna da nisu spremni da "poginu za njega" a neki od njih, ma koliko imali dobar rejting u javnosti, ni kao igrači nisu po njegovom ukusu.
Za Šakotu i njegov tim olakšavajuća okolnost je to što će, za razliku od fudbalera, biti ispraćeni na Mundijal bez velikih očekivanja. Jer posle svega samo bolesni optimisti mogu da se nadaju medalji. Ne treba zaboraviti da je ova reprezentacija na mala vrata stigla do Japana, dobivši jednu od četiri specijalne pozivnice (preostale tri Italija, Turska i Portoriko) na ime stare slave i ugleda Bore Stankovića, Fibinog počasnog generalnog sekretara.
Sve to ne znači da ovaj sastav ne treba podržati i da od njega ne treba očekivati da popravi vrlo ružan utisak iz Novog Sada. U krajnjem slučaju, košarkaši koji će poslednji put igrati pod imenom Srbija i Crna Gora jesu slika i prilika naše košarke, pokazatelj njene trenutne vrednosti, pa dokle stignu. Ako nas iznenade plasmanom boljim od četvrtfinala, što bi bila puna kapa, utoliko bolje.
Sledećeg leta, na Evropskom prvenstvu u Madridu, imaćemo i novo ime (Srbija) i novu himnu (Bože pravde) i novu reprezentaciju (Stojaković i još neki igrači koji "preskaču" Japan najavljuju da će dogodine biti u mogućnosti da igraju), valjda i novu, pozitivnu atmosferu. Olakšavajuća je okolnost to što eventualni neuspeh na Mundijalu ne uskraćuje pravo učešća u Madridu u kojem neće biti prava na grešku jer je ulog veliki – plasman na Olimpijske igre u Pekingu 2008.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 01.07.2006.]
