Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2020, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brnabić na obeležavanju 75 godina od oslobođenja Aušvica
Prеdsеdnica Vladе Rеpublikе Srbijе Ana Brnabić doputovala jе u Poljsku gdе danas prisustvujе cеrеmoniji obеlеžavanja 75 godina od oslobođеnja nacističkog koncеntracionog logora Aušvic-Birkеnau. Prеdsеdnicu vlade dočеkali su ambasador Rеpublikе Srbijе u Poljskoj Nikola Zurovac i povеrеnica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Sa prеmijеrkom Brnabić u Poljsku jе otputovala i dеvеdеsеtosmogodišnja Borbala Igumanović, prеživеla iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Aušvica koja ćе biti jеdna od 200 prеživеlih koji ćе prisustvovati današnjoj cеrеmoniji.
Porеd njih, cеrеmoniji prisustvuju i prеdsеdnik Poljskе Andžеj Duda, dirеktor Aušvic mеmorijalnog muzеja Pjotr Civinski, kao i vеliki broj svеtskih zvaničnika-prеdsеdnik Izraеla Ruvеn Rivlin, prеsеdnica Slovačkе Zuzana Čaputova, prеdsеdnici Austrijе Alеksandеr van dеr Bеlеn i Nеmačkе Frank Valtеr Štajnmajеr, slovеnački prеdsеdnik Borut Pahor, prеmijеrka Bеlgijе Sofi Vilmеs, prеmijеri Bugarskе Bojko Borisov, Hrvatskе Andrеj Plеnković i Čеškе Andrеj Babiš, francuski prеmijеr Eduar Filip, prеmijеr Grčkе Kirijakos Micotakis, mađarski prеmijеr Viktor Orban, prеmijеri Luksеmburga Gzavijе Bеtеl i Holandijе Mark Rutе, norvеška prеmijеrka Erna Solbеrg, ministar finansija SAD-a Stivеn Mnučin i drugi zvaničnici.
Janković: Opomena i upozorenje koliko je diskriminacija opasna
Sećanje na događaje koji su obeležili najveće ljudsko stradanje u 20. veku nije samo obaveza prema prošlosti, već i zalog za budućnost, a dan sećanja na žrtve Holokausta mora ujedno da bude opomena i upozorenje koliko je diskriminacija opasna, poručila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
"Milioni nedužnih su stradali da bismo mi danas imali zajedničku budućnost i ako to zaboravimo u opasnosti smo da nam se to zlo ponovi", navela je Janković povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Poverenica je, u saopštenju, navela da je danas, kada je preživelih svedoka sve manje, obaveza da se mladim generacijama prenesu sećanja na žrtve i podsećanja do kakvih užasa nerazumevanje i mržnja drugog i drugačijeg može da dovede, te da se zato posebna pažnja mora posvetiti edukaciji.
Janković je ukazala da je važno da u školama, kroz nastavu i vannastavne aktivnosti, deca neguju sećanje na žrtve Holokausta, da se tu upoznaju sa istorijskim činjenicama, jer je obaveza svakog da se suprotstavi antisemitizmu kao i svim drugim oblicima diskriminacije.
"Neophodno je da učimo decu da uvažavaju različitosti i da na ljude oko sebe gledaju kao na sebi ravne, bez obzira na veru, boju kože, pol ili seksualno opredeljenje", navela je poverenica.
Janković je naglasila da Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta mora ujedno biti opomena i upozorenje koliko je diskriminacija opasna i do kakvih je katastrofalnih posledica u istoriji dovodila.
Ona je navela da kršenje ljudskih prava i raspirivanje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, tolerisanje takvih stavova i nesuprotstavljanje, mogu dovesti do nesagledivih posledica i u budućnosti, te je neophodno stalno ukazivati i podsećati na važnost poštovanja ljudskih prava.
Poverenica, prisustvuje obeležavanju 75 godina od oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, u Poljskoj, u okviru državne delegacije koju predvodi predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Jevreji su bili najbrojniji među 1,1 milion ljudi koji su izgubili život u logorima, ali je među njima bilo i Poljaka, Rusa...
Veče uoči komemoracije, preživeli su se, oslanjajući se na svoju decu i unuke, prošetali po mestu gde su bili dovedeni i u kojem su preživeli najstrašnija mučenja.
Oni su rekli da su došli u Aušvic da se sećaju, da podele svoju sudbinu sa drugima i pokažu prkos prema onima koji su želeli da ih unište.
"Nemam grob na koji bih otišla, ali znam da su moji roditelji ovde umrli i spaljeni. Dolaskom u Aušvic, ja im odajem počast", rekla je Ivon Englman, 92-godišnja žena koja je došla iz Australije.
Ona se seća da je bila dovedena u Aušvic iz geta u Čehoslovačkoj, da su joj skinuli odeću, obrijali glavu i stavili u gasnu komoru.
Nekim čudom, gasna komora tog dana nije radila i ona je preživela.
Jenet Špigel, 96-ogodišnjakinja, imala je 20 godina kada je dovedena u Aušvic, gde je provela devet meseci.
Sada živi u Njujorku i boji se rastućeg antisemitizma u Sjedinjenim Državama.
"Mladi ljudi moraju da znaju da ništa nije sigurno, da se grozne stvari mogu desiti i da moraju da budu oprezni. A ono što se dogodilo Jevrejima, nikad ne bi smelo da se ponovi", rekla je Špigel.
Svetski lideri su se prošle nedelje okupili u Jerusalimu na 5. svetskom forumu o Holokaustu, kada je obeležena i godišnjica oslobođenja Aušvica, a taj događaj je poljski predsednik bojkotovao nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin okrivio Poljsku za izbijanje Drugog svetskog rata.
Organizatori navode da fokus ceremonije treba da bude na preživelima, a ne na politici.
Današnji dan, 27. januar obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Aušvic je u Austriji dugo bio tabu tema
Bivši koncentracioni logor Aušvic važi u svetu kao simbol holokausta, a u Austriji je on bio dugo godina tabu tema.
U Austriji nisu želeli da govore o zločincima, već su pričali, samo o žrtvama iz Austrije, te se decenijama Austrija u memorijalnom centru tog nekadašnjeg logora predstavljala kao "prva žrtva nacizma".
Istoričari i dan danas tvrde da nedostaje fokusirano istraživanje o Aušvicu, to jest još uvek je nejasno koliko je uopšte Austrijanaca ubijeno u tom logoru.
Prema "knjigama smrti" ubijeno je nešto više od 1.000 Austrijanaca, ali je poznato da je većina žrtava odmah po dopremanju direktno smeštana u gasnu komoru, bez upisivanja imena.
Procene govore o više od 11.000 Austrijanaca, što je jedna šesnaestina svih austrijskih žrtava holokausta.
Inače, ogromna većina žrtava iz Austrije bili su Jevreji, kao i Romi, a veoma mali broj Austrijanaca bili su u tom logoru iz političkih razloga.
Nakon završetka Drugog svetskog rata Aušvic je bila tabu tema u Austriji, zemlji u kojoj je rođen Adolf Hitler, koji je pokrenuo "mašineriju smrti".
Do 1950-tih Aušvic u austrijskoj javnosti nije tematizovan kao mesto patnje političkih protivnika nacizma i otpora, pošto su Jevreji inače, kao najveća grupa žrtava, smatrani kao "žrtve političkog progona".
Tek početkom 1960-tih, podstaknuti suđenjem protiv Adolfa Ajhmana u Jerusalimu, Aušvic je u austrijskoj javnosti postao tema, a ubrzo i sinonim nacističkih zločina.
Prvi austrijski političar koji je posetio Aušvic bio je vicekancelar Bruno Piterman 1962.godine.
U memorijalnom centru, u kojem je svaka zemlja iz koje potiču žrtve mogla da postavi nacionalnu izložbu, dugo je trajalo dok Austrija nije to učinila.
Tek 1978., na 40-tu godišnjicu "Anšlusa", u "Bloku 17" državnog muzeja Aušvic-Birkenau je otvoreno austrijsko mesto sećanja.
U okviru te izložbe, koja je decenijama ostala nepromenjena, Austrija se prikazala kao "prva žrtva nacizma".
Na jednoj velikoj fotografiji na ulazu videla se vojnička čizma nad crveno-belo-crvenom kartom Austrije.
I pored brojne kritike tek je 2005., na 60-tu godišnjicu oslobađanja Aušvica, promenjena fotografija na ulazu austrijskog mesta sećanja.
Kao prelazno rešenja postavljen je baner sa tekstom "ovo shvatanje istorije nije u saglasnosti sa današnjom Austrijom".
Pre sedam godina sklonjena je stara postavka, i raspisan konkurs za novu izložbu, a od septembra prošle godine sprovodi se sveobuhvatna sanacija "Bloka 17", te se sa otvaranjem nove izložbe može računati tek iduće godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
