Izvor: Blic, 18.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolt - oluja sa Jamajke
Da je neko je pre samo deset godina tvrdio da će svetski rekord u trci na 100 metara biti pomeren za 21 stotinku unapred, verovatno bi bio sa osmehom dočekan. Međutim, iz decenije u deceniju, iz godine u godinu, donja granica se rapidno pomera, ne samo u trci na 100 metara, već i u ostalim atletskim disciplinama.
Jamajčanin Usein Bolt, kralj staze na 100 metara i vlasnik novog svetskog rekorda, nedeljnim rezultatom od 9,58 dao je domaći zadatak naučnicima, ali i sportskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istoričarima, da objasne na koji način se granice izdržljivosti ljudskog organizma pomeraju ka maksimumu, odnosno, gde će se na kraju zaustaviti?
Odgovor je još nepoznat, niko nije uspeo da odgonetne nadljudski rezultat superčoveka Bolta. Matematička formula za tako nešto ne postoji.
Ni sam Bolt nije mogao ni da sanja da će za čak 11 stotinki nadmašiti svoj rekord sa Olimpijskih igara prošle godine.
- Nije mi bio cilj da srušim svetski rekord. Samo sam želeo da napravim što manje grešaka, jer su imena rivala jasno govorila da će trka biti veoma teška. Odlično sam startovao, maksimalno trčao prvih 20 metara, a posle su stvari išle same – priznao je skromno Bolt.
Najuspešnija Srpkinja na dugim stazama Olivera Jeftić nije krila divljenje prema Boltu, pokušavajući da objasni iz ugla maratonke način na koji je stigao do 9,58.
- Svaka mu čast na ostvarenom rezultatu, da čovek prosto ne poveruje. Da biste postigli takav rezultat morate da imate neverovatno visoku koncentraciju, a na njegovom licu pre trke se vidi da je ima – zapanjena je Olivera.
Ona smatra da ovo nije sve što ćemo videti od Jamajčanina.
- Nijanse odlučuju u sprintu, morate da pazite o svakom detalju i ne napravite grešku. U maratonu imate vremena za popravni, ali na kratkim stazama - ne. Videli ste da je mogao i više. Verujem da će ići čak i na 9,50. Stvarno ne znam kolike su mu granice – poručuje Jeftićeva.
Na jedno pitanje se ipak može odgovoriti – kome pripisati ovakve rezultate? I u ovom slučaju važi da je za napredak zaslužna evolucija.
Na američkom Univerzitetu Djuk su došli do frapantnog zaključka: olimpijski šampioni u atletici, ali i plivanju, za poslednjih sto godina su postajali viši, samim tim i brži i razvijali su se mnogo brže od ostalih, „prosečnih" ljudi.
- Istraživanje je pokazalo da će rekorde u brzini i dalje postizati sve viši, ujedno i teži sportisti. Primera radi, trka na 100 metara, koju bi danas neko istrčao za 13 sekundi, u antičko doba bi bila istrčana za 14 sekundi, jer su tela ljudi iz antičkog doba bila manja od današnjih – rekao je Džordan Čarls sa univerziteta Djuk, upoređujući visine i težine najbržih plivačkih i trkačkih rekordera na 100 metara u poslednjih 110 godina.
Tako, prosečan čovek za 4,8 centimetra ima veću visinu u odnosu čoveka iz 1900. godine. Ali, kada je reč o sportistima, to ne važi. Danas najbrži plivači viši su za 11,4 centimetara od onih sa početka 20. veka, a sprinteri za 16,3 centimetra! Svetski šampion Bolt je visok 196 santimetra, težak 86 kilograma. Ipak, kakav će ko napraviti rezultat umnogome zavisi i od treninga, opreme, ishrane, ali i stila života.
Pileća krilca daju snagu
Koja je tajna Boltovog uspeha, kako se hrani, kako živi, pitanja su koja su verovatno mnogi postavili kada su videli rezultat na semaforu. Boltov odgovor šokantan je, kao i rekord koji je postavio.
- Nikada ne doručkujem. Ustajem oko 11 časova pre podne, zatim gledam televiziju, obavezno pojedem pileća krilca. Posle se vratim u krevet, odspavam nekoliko sati, pa ponovo jedem krilca, i na kraju treniram – otkrio je Bolt.
Za razliku od njega, plivač Majkl Felps, osvajač osam zlatnih medalja u Pekingu, rekao je da samo za doručak unese 12.000 kalorija, što je čak za 10 hiljada više nego što je predviđeno za prosečnog čoveka.
Istorijat rekorda
10.6 Donald Lipinkot (SAD), Stokholm (6. jul 1912)
10.4 Čarls Padok (SAD), Ridlends (23. april 1921)
10.3 Persi Vilijams (Kanada), Toronto (9. avgust 1930)
10.2 Džesi Ovens (SAD), Čikago (20. jun 1936)
10.1 Vili Vilijams (SAD), Berlin (3. avgust 1956)
10.0 Armin Hari (Zapadna Nemačka), Cirih (21. jun 1960)
9.95 Džim Hins (SAD), Meksiko Siti (14. oktobar 1968)
9.93 Kelvin Smit (SAD), Kolorado Springs (3. jul 1983)
9.92 Karl Luis (SAD), Seul (24. septembar 1988)
9.90 Liroj Barel (SAD), Njujork (14. jun 1991)
9.86 Karl Luis, Tokio (25. avgust 1991)
9.85 Liroj Barel, Lozana (6. jul 1994)
9.84 Donovan Bejli (Kanada), Atlanta (27. jul 1996)
9.79 Moris Grin (SAD), Atina (16. jun 1999)
9.77 Asafa Pauel (Jamajka), Atina (14. jun 2005)
9.74 Asafa Pauel, Rijeti (9. septembra 2007)
9.72 Usein Bolt (Jamajka), Njujork (31. maj 2008)
9.69 Usein Bolt, Peking (16. avgust 2008)
9.58 Usein Bolt, Berlin (16. avgust 2009)
