Izvor: Blic, 22.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blamaža!
Blamaža!
Hodnik dvorane 'Spens' selektor Željko Obradović savladao je dugačkim koracima kako bi u tačno 22:59 otvorio dušu.
- Da, kasnim. Imali smo dugačak razgovor u svlačionici. Probao sam malo da isprovociram igrače, da budu ljudi bar u ovom trenutku. Nisam uspeo. Bilo je par pokušaja, slabih, mekanih. Neću da govorim o taktici, već o odnosima. Odnosi su doveli do katastrofe. Od prvog dana priprema trošio sam dnevno po pola sata ili sat da razgovaram >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svakim od igrača. Ne da im pričam o taktici već da ubijem egoiste u njima. Pitajte ih! I dalje mislim da smo najbolji na svetu. Košarkaški, da. Kao ljudi, ne. Oni, jednostavno, nemaju onu stvar - rekao je u jednom dahu Obradović. Nemoguće je da je greška samo u igračima?
- Ja smem da stanem pred ogledalo i da se pogledam. Rekao sam njima da se pogledaju, da li su pošteni. Ne prema nama, prema sebi. Ima ih mnogo nepoštenih. Umesto da brinem o protivnicima ja moram da gledam ko ostaje do pet ujutru na ulici, ko će da bude veći šmeker. Šmeker!? Lepo im kažem vratite se u hotel do 12. Ne vredi. Njih samo zanima šta je ovaj rekao o ovome. Ovakve Francuze bi trebalo da stalno pobeđujemo sa 20 razlike. Šta, konkretno, protiv Francuza nije štimalo?
- Ponovo, odnosi. Pazi, čovek neće da trči u odbranu jer mu ovaj drugi nije dao loptu. Jebiga, čovek neće odgovornost!? Zbog jedne lopte? Eto, sa čime ja moram da se bavim na utakmici. Da su ovi igrači u mom timu i da se ovako ponašaju, ne bi ostali ni 24 časa. Bože, imali te!? Na 15 razlike sa Letonijom moram da sprečavam tuču dvojice igrača. Ponovo zbog lopte.
Obradovićev monolog prekinuo je u 23:17 francuski novinar koji je tražio prevod.
- Teško je ovo prevesti - odgovorio je Obradović na engleskom, i nastavio: - Lepo im je kapiten Bodiroga rekao: 'Vi imate privatne novinare i menadžere, pa razmislite'. U Grčkoj, posle poraza od domaćina sa 19 razlike priđe mi čovek i upita: 'Hoćeš da znaš zašto ste izgubili?' Hoću, naravno. Pa, petorica su ti bila u diskoteci do pet ujutru. Pretpostavio sam o kome se radi ali nisam ja policajac, već trener. Trebalo je da napravim presedan i da oteram trojicu ili četvoricu igrača i da igramo sa osmoricom košarkaša na EP. Tu sam pogrešio. Morao sam da ih oteram, ali bi mi vi onda 'skinuli' glavu. Mržnja je u njihovim očima. Znate šta je mržnja? Mrze se toliko da ne mogu jedan drugog da gledaju. Pazite, pitaju me da li ćemo odmah posle Francuza, kada se budemo plasirali u četvrtfinale, da idemo u Beograd. Ljudi iz mog stručnog štaba mi kažu: 'Željko, bolje Novi Sad. Pusti Beograd. Kako ćeš da ih pratiš u Beogradu, ima da ti pobegnu iz hotela'. Bože, imali te!? Zbog čega odmah niste oterali te igrače?
- U početku sam im bio zahvalan, dok smo bili na Kopaoniku, jer su uopšte došli. Bar su se pojavili, za razliku od drugih. Ali, onda je počelo ludilo. Čuvam poruke u mobilnom telefonu, šta su mi sve pisali. To je sramota, mogu odmah da pocrvenim. Mesec dana sam ih molio da igraju u svojoj zemlji, kao da je ovo moja privatna reprezentacija. Da li ću da nastavim da radim? Šta, pa da završim u ludnici? Spreman sam za bolnicu kako se sada osećam. Šta sam morao da doživim u svojoj zemlji? Nasledniku želim puno, puno sreće. Niste hteli da navedete imena igrača, a da li možete da odgovorite da li je ovo i vaša ostavka?
- Prvo moram da se zahvalim ljudima u Savezu koji su me pre dve godine zamolili da preuzmem ekipu. Rekli su mi: 'Željko, niko ih neće. Uzmi ih ti, molim te'. Neću da bežim, nisam takav čovek. Saradnje više nema - poručio je sada već bivši selektor Obradović. A. Pijevac
