Izvor: Press, 24.Apr.2014, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analiza: Crvena zvezda - Cibona
Posle devet godina, Final Four Jadranske lige vraća se u Beograd. Tadašnji Final Eight odigran 2005. godine u hali Pionir odigran je pred konstantno skromnim brojem gledalaca, a završio se finalom između dva jadranska debitanta u kojem je Hemofarm savladao ekipu Partizana.
Ovogodišnji finalni turnir u Beogradskoj Areni je drugi uzastopni koji će finalistima doneti plasman u Evroligu za narednu sezonu. Više puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je pokretana priča o pravednosti ovog sistema, odnosno da se 26 kola regularne sezone potencijalno svede na jednu utakmicu i jedan šut koji odlučuje da li ćete sledeće sezone imati mesto u Evroligi koje donosi bolje sponzore, skuplje sezonske karte, veće posete, kvalitetnije igrače koji bi bili zainteresovani za dolazak u klub...
Upravo ovo su najbolje osetili Crvena zvezda i Radnički u polufinalu prošle sezone. Zbog bizarnih uslovljavanja i pravila Eurolige, nikada nećemo znati da li bi Radnički zaista i učestvovao u ovom takmičenju da je dobio Zvezdu pre godinu dana u Laktašima, ali isto tako se možemo i pitati kakav bi roster imala Zvezda u ovom trenutku da nije obezbedila sebi mesto u Evroligi. Iz ovog ugla gledano, jasno je da je najvažniji potez uprava kluba napravila kada je odmah po završetku prošle sezone produžen ugovor DeMarcusa Nelsona. Baš kao i prošle, i ove sezone je prvo mesto u ligaškom delu ABA lige zauzela ekipa koja je igrala najbolju odbranu u ligi.
Zvezda je to uradila sa sjanom timskom odbranom i sa dosta minuta nekih igrača koji nisu baš najbolji individualni defanzivci, ali nema dileme da je sve kretalo od Nelsona. „Čista odbrana“ je nešto što većina protivničkih plejmejkera odmah pominje kada im se postavi pitanje o duelu sa Zvezdinim bekom. Dejan Radonjić je uspeo da napravi ovu ekipu po svom ukusu i da, i pored par kadrovskih promena tokom sezone, održi konstantu u rezultatu. Pobeđivala je Zvezda i kada nije izgledala baš najbolje na terenu, a uspela je da sa 22-4 dominantno osvoji prvo mesto u ligi sa 4 poraza od ukupno 14 poena razlike i skorom 5-1 protiv ostala tri učesnika finalnog turnira.
Prilagođavanje Čarlsa Dženkinsa na evropsku košarku je krenulo sporo, ali je na kraju stiglo do toga da on odigra svoju šuterski najbolju sezonu u karijeri. Jaka Blažič je celu sezonu odigrao u svojoj brzini, Boban Marjanović i Raško Katić su se uglavnom dobro dopunjavali deleći minute na poziciji centra, a Ivan Radenović se ispostavio kao i bolja opcija od Borisa Savovića. Problemi sa kolenom upravo Radenovića su potencijalno i najveća glavobolja za ljude iz Zvezde, a u slučaju da njegova minutaža bude limitirana, na klupi će biti spreman, u poslednje vreme posle povratka od povrede sve bolji, Luka Mitrović.
Samo nekoliko meseci nakon što su komentari iz kluba bili da će se do kraja sezone tražiti nekoliko pobeda koliko bi im bilo dovoljno da izbegnu poslednje mesto u ligi, tim Cibone je na jednu pobedu od povratka u Evroligu sledeće sezone. Kada je Cibona krajem decembra došla na gostovanje Zvezdi u Pioniru, znalo se da je to poslednja utakmica u timu za Meta Dženinga i D.J. Strouberija, a tim je na utakmicu došao sa 10 igrača i još dva čoveka sem njih na klupi – Slavenom Rimcem i Juricom Golemcem. Posle ubedljivog poraza tu, Cibona je na sledećoj utakmici, na gostovanju u Kragujevcu, u još jednom porazu igrala gotovo svih 40 minuta sa jednom petorkom – Džerel Blasingejm - Davor Kus - Dario Šarić - Marin Rozić i Marko Jagodić-Kuridža.
I pored ultra skraćenog rostera, stvari su krenule na bolje od narednog kola. Cibona je počela seriju od pet vezanih pobeda, uključujući i šokantnih 85-67 protiv Cedevite u gradskom derbiju, u ekipu je stigao Ivan Siriščević koji je šutirao bolje nego što su u Ciboni mogli od njega i da se nadaju i u klubu su mogli da počnu da razmišljaju o plasmanu u najbolja četiri tima. Od trenutka kada je pomenutih par igrača napustilo klub i kada se ovaj ostatak okupio između sebe i počeo da igra sve bolje, utisak je bio da je jedan igrač možda i zaslužniji za to od trenera Rimca. Blassingame je jedan od onih plejmejkera koji ne prestaju da pričaju tokom cele utakmice, kojima nikada neće nedostajati samopouzdanja. Upravo on je uvek najglasniji među svojim saigračima, često ume da i tokom igre uđe u raspravu sa sopstvenom klupom oko nečega što mu se nije dopalo i nije neko ko će ostati tih u izražavanju tog svog mišljenja.
Naravno, za to vreme je Cibonu u svemu ostalom predvodio Dario Šarić. Najverovatnije pik lutrije predstojećeg, inače veoma dobro kvalitetom popunjenog, NBA drafta, Šarić je posle svih problema sa neigranjem, transferima i ugovorima samo nastavio da radi i trenira još više i došao je do statusa najboljeg igrača u ABA ligi ove sezone. Blago je reći da Šarić radi sve za ovu ekipu Cibone i to igrajući uglavnom 35 ili više minuta na utakmici, sve to sa nedavno napunjenih 20 godina.
Ne treba posebno naglašavati koliki je Zvezda favorit pred ovu polufinalnu utakmicu. Jasno je i koja od ove dve ekipe ima daleko stabilniju organizaciju u klubu i jasniju situaciju kada je budžet za sledeću sezonu u pitanju. Isto tako je jasno i koliko će bilo šta od toga uticati na igrače Cibone koji će sa zadovoljstvom prihvatiti ovu utakmicu u kojoj je sav pritisak na protivniku.
Činjenica je da je njima za potencijalno iznenađenje potrebno da se poklopi dosta toga – savršena utakmica u organizaciji igre i sa par pogođenih trojki za Blassingamea, standardno dobra igra Šarića u kombinaciji sa nekim eventualnim šuterskim ludilom Siriščevića i koliko je to moguće dobrom zaštitom reketa od strane Planinića i Jagodić-Kuridže. Upravo ovo i daje draž ovom sistemu takmičenja kojeg se Jadranska liga za sada drži. Da se igra serija na tri pobede između ove dve ekipe, teško bi bilo poverovati da bi Cibona imala ikakve šanse. Ovako, kada samo 40 minuta košarke rešava... Zvezda je veliki favorit, ali ništa nije nemoguće.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Beogradska Arena
