Izvor: RTS, 24.Avg.2023, 12:37
Како је пре 60 година основана Бундеслига
Бундеслига од 1963. одушевљава љубитеља фудбала, и то не само у Немачкој. Али, њено оснивање није баш текло глатко. А занимљиво је и то да међу клубовима-оснивачима није био Бајерн.
Лопта се у Бундеслиги по први пут закотрљала 24. августа 1963. Тринаест >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << месеци пре тога, делегати покрајинских фудбалских савеза су на скупштини Немачког фудбалског савеза (ДФБ), након дуготрајних дискусија, одлучили да оснују заједничку лигу, елитно фудбалско такмичење за 16 клубова у тадашњој Западној Немачкој.
ДФБ је била једна од задњих великих фудбалских федерација које су се одлучиле да оснују јединствену прву лигу за читаву земљу.
Енглези су још од 1892. имали „Football League First Division“, која је 1992. преименована и трансформисана у Премијер лигу (Premier League). Италијанска „Серија А“ (Serie A) је у своје прво првенство кренула још 1898, шпанска „Primera Division“ 1929.
Након тога је уследила и француска „Лигуе 1“ од 1932. Бржи су били чак и источни Немци. У ДДР-у је прва лига (DDR-Oberliga) почела да се игра од 1949. – дакле чак и пре званичног оснивања те комунистичке државе.
Зашто је основана Бундеслига
Многим фудбалским функционерима и навијачима стари систем се није свиђао. По њему је одлука о прваку Немачке још од 1903. „падала“ у оквиру такмичења које је организовао ДФБ.
На крају сезоне тада је најпре осам (уз неколико изузетака), а касније стално по 16 клубова у нокаут-систему одлучивало о прваку. Учесници тих завршних рунди били су прваци регионалних фудбалских савеза.
Због те расцепканости по регионима, редовно се догађало да најбоље екипе у Немачкој, а тридесетих година прошлог века то су били Нирнберг и Шалке 04, нису редовно играли дербије, већ би се састајали највише једном, на крају сезоне, у финалној рунди. Ту „аномалију“ требало је кориговати оснивањем Бундеслиге.
Осим тога, многима се чинило да би било праведније да одлука о прваку падне у оквиру лигашког такмичења које траје целу сезону, него да о прваку одлучује „лутрија“ нокаут-система, у којем се чак нису играле ни по две утакмице, него само једна.
Како је пала одлука о 16 оснивача
Немачком фудбалском савезу се пре шест деценија, од укупно 74 „оберлигаша“, пријавило њих 46 – који су учествовали у трци за једно од 16 стартних места у првој сезони Бундеслиге. ДФБ је још пре тога дефинисао критеријуме за додељивање стартних позиција: три клуба са севера, по пет са запада и југа, два за југозапад, и један за град Берлин.
За избор је била задужена петочлана бундеслигашка комисија, која је уважила спортске, економске и техничке критеријуме. Као основ за разматрање молби, њени чланови су анализирали резултате пријављених тимова у протеклих 12 сезона у Оберлиги.
Био је то, дакле, јасан поступак, с јасним критеријумима. И свеједно је било свађе, зато што ДФБ то није одмах јавно објавио, а онда се касније није баш ни придржавао свих раније договорених правила.
Било је неколико специфичних случајева, код којих одлука није била транспарентна за све, нити се могло схватити зашто је била баш таква каква је била? Те посебне одлуке довеле су до тога да између клубова који су добили позивницу и оних који нису настане дубоко ривалство које делимично траје све до данашњих дана.
Није прошла ни иницијатива да се у прву сезону крене с 18 или 20, уместо 16 клубова. Укупно је 13 клубова који нису ушли у Бундеслигу уложило протест код ДФБ, међу њима и Бајерн из Минхена и Борусија из Менхенгладбаха. Али, ниједна жалба није прошла.
Ко су били учесници прве сезоне Бундеслиге
Учесници са северу су били Хамбургер, Вердер из Бремена и Ајнтрахт Браунпвајг. С југа Ајнтрахт Франкфурт, Карлсрухе, Нирнберг, ТСВ 1860 Минхен и Штутгарт.
На западу су то били Борусија Дортмунд, Келн, Дуизбург, Пројсен Минстер и Шалке 04. Осим њих, у одабраном друштву нашли су се и Каизерслаутерн и Зарбрикен с југозапада, као и Херта из Берлина. Први првак Бундеслиге постао је Келн.
Бундеслига је у сезони 1965/66. порасла на 18 клубова, а баш тада се у елитном друштву коначно нашао и данас рекордни првак Бундеслиге, минхенски Бајерн, који је до тада наступао у Регионалној лиги југ.
Након уједињења Немачке, од 1991. интегрисани су и клубови из бившег ДДР-а. Задњи првак ДДР-Оберлиге, Ханза из Ростока и вицепрвак Динамо Дрезден одмах су постали прволигаши, тако да се Бундеслига те сезоне играла с 20 клубова. Али, онда су на крају сезоне четири клуба испала, а само два из друге лиге ушла у Бундеслигу, па је број учесника сведен на стандардних 18.
Најдужу бундеслигашки стаж од свих клубова-оснивача из прве сезоне пре 60 година имао је Хамбургер. Читавих 55 сезона ХСВ је континуирано наступао у првој лиги, а онда су „диносауруси“ 2018. испали.
Највише прволигашких сезона имају Бајерн и Вердер Бремен. Бундеслига је ових дана кренула у своју 61. сезону, а та два клуба у своју 59. бундеслигашку сезону.
.jpg)
