Izvor: Politika, 20.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski prvak protiv vicešampiona
Kada je 1991. Robert Prosinečki kao igrač Crvene zvezde osvojio Kup evropskih šampiona Avram Grant je kao mlad trener s Hapoelom iz varoši Petah Tikva trijumfovao u izraelskom kupu ligaša. Kada je 2008. Grant vodio Čelzi u finalu Lige šampiona Prosinečki je pekao trenerski zanat kao pomoćnik selektora Hrvatske.
Sada će se, u najvažnijem fudbalskom okršaju u Srbiji, nadmudrivati nekadašnji veliki igrač, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je tek započeo trenersku karijeru (Prosinečki) i bivši beznačajni fudbaler s velikim, mada osporavanim, trenerskim iskustvom (Grant).
Kakav će učinak imati trener najviše zavisi od toga kakve igrače ima na raspolaganju. Dakle, čime raspolažu Crvena zvezda i Partizan?
Verovatno nije sporno da njihovi golmani uživaju najveći ugled u našoj ligi. Bajković je sklon „bekenbauerovskim” potezima, koji mogu da budu rizični, ali i da spasu njegov tim u okolnostima u kojima bi se svaki „običan” golman predao. Stojković, utisak je, nema ništa protiv toga da bude nezapažen tokom cele utakmice, samo da ne bude opasnosti po njegov gol.
Za razliku od „poslovođa” i napadača, koji na svakoj utakmici moraju da traže način kako da probiju bedem pred protivničkim golom, njihove odbrane tek u okršaju s „večitim rivalom” polažu prvi težak ispit.
Dosadašnji protivnici jednostavno nisu imali ni snage, ni „naređenje” da do poslednjeg daha navaljuju na njih. To je bilo naročito vidljivo u drugih 45 minuta, kada se, uz neke izuzetke (Zvezda protiv Spartaka, a Partizan na Karaburmi) igralo tako reći samo na protivničkoj polovini.
Odbrana i „crveno-belih” i „crno-belih” je tu i tamo ispoljila poneku nesigurnost, ali nije plaćen neki veliki ceh (Zvezda čak nikakav). Međutim, ovoga puta će, sigurno, na mukama biti do samog kraja.
Zvezdini bekovi su među njenim adutima, jer i Mikić, i Mladenović svih 90 minuta ne pomišljaju da odustanu od prodora uz aut-liniju. Po tome im je sličan Volkov, ali na njega Partizan ne može da računa. Grant tu sigurno mora da se zamisli kako da ih ili dobro pokrije kad krenu u napad ili da ih optereti brigom u odbrani.
Zvezdini centarhalfovi verovatno nisu još dobro uigrani. Tošić je „po zanimanju” levi bek, a Maksimović je tek od zimus u Zvezdi. Poneki put mu je nedostajala hladnokrvnost, međutim, ipak je igrao na svim utakmicama, pa ne bi bilo osnovano da se u ovakvom duelu u vatru baca neko drugi.
Rnić i Ivanov su imali celu jesen da se priviknu jedan na drugog. Međutim, brzina im nije glavna vrlina.
Vezni red i jednih i drugih je relativno spor. Zvezda je to malo poboljšala u odnosu na prvi deo sezone, ali se njena igra zasniva na dodavanju od noge do noge. Kod „crveno-belih” su za prodore u stvari zaduženi bekovi, dok iz sredine mogu da zaprete šutevima, pošto su se Kadu i Evandro tu već dokazali, a golmani su verovatno na oprezu i kad je lopta kod Milivojevića.
Od tobdžija je „crno-belima” ostao samo Tomić. U sredini su im i drugi igrači prilično spori (Babović, Smiljanić) uz to i u godinama (Vukić, Ilić). Međutim, svi su oni povratnici iz inostranstva i dosta toga mogu da nadoknade iskustvom.
I Crvena zvezda i Partizan imaju dvojicu brzih napadača. Prosinečki je pažljivo dozirao opterećenje Kasalici, jer je upravo on ta strela koja je nedostajala Zvezdinom luku toliko puta zatezanom jesenas, ali bez odapinjanja. Do sada je takva opasnost protivniku pretila samo od Lazovića, a pošto je on bio jedina lasta onda ni proleće nije dolazilo. Borha nije sprinter, ali ume odlično da se zagradi, ulazi u šanse, a ume i opasno da raspali sa dvadesetak i više metara.
Grant nešto u početku nije verovao u Dijaru, ali sada verovatno neće da dopusti sebi takav luksuz da ga drži na klupi. Marković, možda, nije takav sprinter, ali je jedini koji s loptom može da krene pravo ka golu i da driblinzima ostavlja prepreke iza sebe.
Za trenera „crno-belih” je zato najprihvatljivije da smanji razmak između svoje odbrane i veznog reda, jer bi tako smanjio opasnost da mu zadnji red ostane sam na cedilu protiv brzih prodora Zvezde preko krila ili utrčavanja u sredinu. Time bi, ujedno, pred njegovim napadačima bila manje mina u brisanom prostoru na protivničkoj polovini.
Prosinečki je uneo dopune u igru svog tima u odnosu na jesenas, ali nije odustao od opredeljenja s kojim je i preuzeo Zvezdu. Kad je lopta u nogama njenih igrača, onda i ishod utakmice zavisi od nje. Međutim, tu je potreban povećan oprez, jer se takvim načinom igre i koncentracija više troši.
Razume se, nijedan trener ne može da „režira” razvoj događaja na utakmici, pa ostaje mnogo toga što zavisi od ljudskog faktora: nečijeg propusta ili nadahnuća.
Ivan Cvetković
objavljeno: 21.03.2012
Pogledaj vesti o: Robert Prosinečki, Liga Šampiona, Finale Lige Šampiona
.jpg)
