Izvor: B92, 26.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoko o ustavnoj reformi BiH
Sarajevo -- U parlamentu BiH od juče se vodi žestoka borba za usvajanje ustavnih reformi, usaglašenih pod patronatom međunarodne zajednice.
Iako su predstavnici ključnih političkih stranaka ranije podržali reforme, u Predstavničkom domu nema dovoljno glasova za njihovo usvajanje. Zbog činjenice da je paket reformi kreacija međunarodne zajednice, odbijanje poslanika da ga prihvate predstavlja neku vrstu pobune protiv, kako se može čuti, diktiranih ustavnih promena. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Rasprava o ustavnim promenama u Predstavničkom domu državnog parlamenta, koja je trajala ceo dan i prekinuta sinoć posle ponoći, pokazala je sve protivrečnosti bosanskohercegovačke političke scene. Reforme, koje su dogovorili lideri ključnih političkih stranaka pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice, dramatično su polarizovale poslanike. Oštri sukobi vode se unutar samih stranaka, a ne, kako je to uobičajeno, na nacionalnom principu.
Ustavne reforme, čiji je glavni mentor američki ambasador Daglas Meklhejni, pojedine političke snage u Federaciji smatraju konačnom podelom Bosne i Hercegovine, pa je duboki razdor među bošnjačkim predstavnicima postavljen na temelju izdajnik-patriota. Političke snage koje po svaku cenu žele reforme predvodi predsednik Stranke demokratske akcije i član državnog predsedništva Sulejman Tihić. Prema njegovim rečima, svi oni koji budu glasali protiv ustavnih reformi, moraju znati da će to imati značajne posledice, ne samo na reformski put i evropske težnje Bosne i Hercegovine, nego i na samoodrživost zemlje. Najmanje što se može dogoditi jeste, kako kaže, radikalizacija i destabilizacija u celoj zemlji.
Na drugoj strani, koja sebe u ovosedmičnim sukobima naziva patriotskom, stoji Stranka za Bosnu i Hercegovinu, čiji je osnivač Haris Silajdžić. Njeni predstavnici, među kojima je predratni lider nekadašnjeg Saveza komunista Bosne i Hercegovine Nijaz Duraković, ustavne promene smatraju izdajom ideje multietničke Bosne i Hercegovine i njenom definitivnom podelom pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice. Duraković je javno postavio pitanje međunarodnim predstavnicima zašto bezrezervno podržavaju rešenja kojima se krše evropske konvencije o ljudskim pravima a kakva ni slučajno ne bi primenjivali u svojim zemljama.
Ključni problem jeste odrednica prema kojoj se u Predstavničkom domu zadržava princip takozvanog entitetskog glasanja, koje omogućava entitetima da blokiraju bilo koju odluku državnog parlamenta. Time ovaj dom građana gubi svaki smisao i pretvara se u neku vrstu ispostave Doma naroda, koji već postoji. Hrvatski predstavnici u parlamentu smatraju da će time hrvatski narod biti potpuno marginalizovan i da neće moći uticati ni na najbanalnije odluke. Većina stranaka iz Republike Srpske spremna je da podrži reforme jer, kako kažu, daju entitetima potreban politički značaj.
Borba se vodi doslovno za jedan glas, a ključna ličnost jeste poslanik SDA Mehmed Žilić, koji se odlučno suprotstavlja usvajanju ustavnih promena, čime se pobunio protiv sopstvene stranke i izazvao pravu dramu, ne samo u sali parlamenta, nego i na celokupnoj političkoj sceni Bosne i Hercegovine.
