Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostala pusta rodna ognjišta
U srpskom selu Kralji kod Drvara, niko se u povratničkim porodicama nije rodio, dok je umrlo dvadeset seljana. U susednoj Župici samo su četiri kuće naseljene, dok ih je tridesetak zamandaljeno
Drvar – U Župici, petnaestak kilometara daleko od Drvara, danas su četiri kuće naseljene. U ostalih tridesetak više nema domaćina.Ko zna da li će ihikada u njima i biti... Nije sigurno da će se na rodnom ognjištu podjariti vatra i nešto u kazanu za čeljad skuvati...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ma kako i o čemu pričali, srpski povratnici u ovo selo, Milka i Marko Marčeta, namerniku najradije podare priču o onom što je bilo pre šezdesetak godina. O vremenu u kome je, samo Svevišnji, sačuvao tada petogodišnju devojčicu Milku koju je strina, za zbega u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, ostavila na milost i nemilost mećavama i, možda, nekim ljudima koji bi trebalo da nabasaju na nejače ostavljeno na prtini u selu Tičevo, podno planine Šator.
– Samo je muka mogla naterati moju strinu Milku da me, zajedno sa njenom Nadom, ostavina prtini. Kada me, posle nekoliko dana, našao Marko Vještica, Nada je bila već mrtva. Skapala je od studeni i gladi... Markov komšija Pero Vidović nije imao dece te su on i njegova Simeuna mene uzeli kod sebe. Nisu me dali u sirotište. Tu sama rasla, uz njih školu završila i udala se. Pred smrt su mi moji Pero i Simeuna prepisali sve što su imali, priča Milka.
Majka Milka, po kojoj je nesrećna devojčica dobila ime, došla je četrdeset i osme u Drvar da na pijaci kupi nešto malovarica... Raspitivala se za Milku i došla u Župicu.
– Eno moje Milke. Povikala je čim sam progovorila...Ljubila me...Ali me nije privolela da pođem sa njom u rodnu Jasenicu na Grmeču. Sa braćom Rajkom, Markom i Milankom te sestrama Mirom i Nadom, već se ređe i čujem. Poslednji put smo se videli u Jasenici kada su im deca odlazila u vojsku... Pre tridesetak godina...Vreme briše sve. I ono što je bilo lepo, a i ono drugo što i ja treba da zaboravim, opet će Milka.
Milkina i Markova deca,Sreto i Nebojša danas su u Šamcu, a Dragana je u Drvaru.Izrodili su im i troje unučadi.
– Kad danas vidim unučad, ne znam šta bi to moglo da me natera da nejač ostavim. Pokušavala sam da razumem strinu kojoj me je majka ostavila na čuvanje. Ali nijedan razlog nisam pronašla... Znam samo da joj nije bila namera da me ostavi pa da skončam. Jer i njena Nada bila je sa mnom, na kraju će Milka Marčeta.
Samo malo dalje, uKraljima, koji su se, zbog onog što je bilo juče, svili u Župici,života tek za staviti u oko. U selu koje se u Titovo vreme zbog imena retko kada i pominjalo, niko se po povratku nije rodio. U izbeglištvu je umrlo dvoje starijih ljudi, a vratilo se na dedovinu njih još osamnaest. Međi živima su i starina Bojan Kralj i njegov sin Nikola. Bojanu je sto druga, a sinu mu Nikoli osamdeset i šesta. Kažu da od Nikole nema starijeg deteta kome je otac živ.
– Sve do proletos okopavao jekukuruze. Čuvao blago, ubirao letinu i kosio. U Kraljima je on umeo najbolje poklepati i naoštriti kosu. Ali ova omara ga je naterala da se dohvati 'ladovine. I da pričeka Preobraženje. Tada će, ako Bog da, opet ovcama, dolje u prisoju. A za Veliku Gospojinu rekao je da će otići na zbor kod crkve u Prekaji. Obnovljena je nakon više od pedeset godina koliko je prokišnjavala. Veli da neće žaliti umreti ako je vidi nabačenu i pod novim krovom, sretno će na kraju Nikola Kralj.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 30/07/2008.]
