Izvor: Politika, 07.Apr.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moratinos i Stajberg u „misiji ubeđivanja“
Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš izjavio da je sada pravi trenutak za reforme ali da EU i SAD a ne mogu umesto BiH da naprave neophodne korake
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Zamenik državnog sekretara SAD Džejms Stajnberg i ministar inostranih poslova Španije Miguel Angelo Moratinos doputovali su juče u popodnevnim časovima u zvaničnu posetu Bosni i Hercegovini koju su započeli susretom sa predsedavajućim Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a potom i sa visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom. Razgovori su održani iza zatvorenih vrata.
Dvojica zvaničnika EU i SAD svoju novu diplomatsku aktivnost u BiH trebalo bi da nastave danas, pojedinačnim susretima sa liderima političkih partija BiH kojima će, kako su najavili pred dolazak u Sarajevo, „ponuditi saradnju i ohrabrenje da načine novi napredak u političkim reformama pred izbore u oktobru i da rade na unapređenju evroatlantskih integracija. Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš izjavio je da će Moratinos i Stajnberg „nastojati da ubede lidere da je pravi trenutak za reforme i da EU i SAD žele da BiH uspe na svom evroatlantskom putu, ali da ne mogu umesto BiH napraviti neophodne korake”.
Prognoze o mogućem uspehu nove misije dvojice diplomata, koju će obeležiti razgovori o radnoj verziji „Madridske deklaracije” o promenama bosanskoherecegovačkog ustava, prilično su pesimistične. Dozu pesimizma uliva, pre svega, činjenica da tekst deklaracije nije po meri, takoreći, ni jedne političke opcije u BiH. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je „da se ovom deklaracijom od RS traže preveliki ustupci, dok bošnjački lideri smatraju” da ona ne nudi dovoljno za jačanje države”. On istovremeno sugeriše da je „Madridska deklaracija” koju je iniciralo špansko predsedavanje EU, samo „jedan vid prepakovanog takozvanog 'Butmirskog procesa' ustavnih promena koje su predstavnici RS odbili prošle godine”.
Tekst deklaracije bazira se, između ostalog, na provođenju presude Evropskog suda za ljudska prava što za RS nije sporno, jer ona je voljna da Ustav BiH uskladi sa ovom presudom, odnosno da se preformuliše odredba o izboru članova Predsedništva BiH. Međutim, bošnjački političari otvoreno pokušavaju da zloupotrebe presudu u slučaju „Sejdić-Finci” kako bi kroz ustavne promene eliminisali entitetsko glasanje u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, dok su za hrvatske predstavnike prihvatljive, uglavnom, korenite ustavne reforme koje bi podrazumevale unutrašnje preuređenje zemlje što bi, kako veruju, rešilo pitanje hrvatske ravnopravnosti u BiH.
U mogućnost postizanja dogovora, odnosno usaglašavanja teksta deklaracije sumnja i lider PDP-a Mladen Ivanić zato što očekuje da će i ovaj pokušaj „minirati” stranke iz FBiH.
„Mislim da svima mora biti jasno da RS nikada više, ili barem za dugi niz godina, neće moći da prihvati ono što je bilo ponuđeno tzv. aprilskom paketom ustavnih promena koje su odbile kolege iz ”, kaže on. Skeptičan je i lider SDA Sulejman Tihić, jer njegova stranka zastupa stav da bi „sama rasprava o sadržaju deklaracije ponovo u prvi plan izbacila velike razlike koje postoje između političkih lidera u BiH i nespremnost da se dogovore o tome”.
„To može biti samo kontraproduktivno u ovoj godini koja je izborna. Kada se nismo mogli u prethodnom periodu dogovoriti, ne verujem da ćemo to moći učiniti u izbornoj godini”, ističe on.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, takođe, procenjuje da su razgovori osuđeni na propast.
„Deo bošnjačke elite misli da treba sačekati kako bi neko drugi kroz razne rezolucije preoblikovao BiH, političari iz srpskog naroda žele osigurati prohodnost Dejtona, hrvatska politička elita se navija na obje strane i zato se bojim da će ovo biti gubljenje vremena”, upozorava on.
Ukoliko sarajevski razgovori završe neuspešno u tom slučaju, prema rečima potpredsednika SNSD-a Igora Radojičića, od najavljenog sastanka lidera u Madridu nema ništa.
Dušanka Stanišić
[objavljeno: 07/04/2010]
