Izvor: B92, Beta, Tanjug, 15.Maj.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EBRD nastavlja sa podrškom Srbiji
Zagreb -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra u projekte u Srbiji.
Direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek kazala je da su ta sredstva namenjena za infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji.
Direktorka Gacek je na predstavljanju Srbije na godišnjoj skupštini EBRD-a u Zagrebu izjavila da je od početka ove godine EBRD u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << miliona evra.
Prema njenim rečima, plan je da do kraja ove godine bude premašen rekord u finansiranju ostvaren 2009. od 425 miliona evra.
"Pregovara se o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra", rekla je Gacekova.
Đelić: Ključni odnosi Beograda i Zagreba
U regionu jugoistočne Evrope dve najbitnije zemlje su Srbija i Hrvatska, a delotvorni odnosi Beograda i Zagreba su ključ stabilnosti celog Balkana, izjavio je Tanjugu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na kraju godišnje konferencije EBRD-a.
"Naše dve zemlje što širom saradnjom mogu da doprinesu da jugoistočna Evropa bude stabilna i da ima ekonomski napredak", rekao je Đelić koji je ocenio da je skup u Zagrebu ispunio njegova očekivanja iz više razloga.
Đelić se tokom boravka u Zagrebu sastao i sa Olijem Renom, prvi put u ulozi evropskog komesara za ekonomiju i finansije.
"Dogovorili smo se da ćemo sredinom juna u Briselu potpisati makrofinansijsku podršku EU u iznosu od 200 miliona evra za naš budžet", najavio je Đelić.
Kao jedan od razloga zašto je skup u Zgrebu ispunio njegova očekivanja Đelić je naveo to što je EBRD dobila 50 odsto veći kapital, što znači da će biti u stanju da pod njihovim uslovima, koji su bolji od komercijalnih, finansira veći broj projekata u Srbiji.
"Drugi razlog je što smo na sastancima s predsednikom EBRD, ali i njihovim specijalistima imali mogućnost da razmotrimo naše sektorske politike i znamo da ćemo dobiti podršku EBRD-a ne samo za dalji razvoj infrastrukture, nego da ćemo imati nove projekte i u domenu agrobiznisa i tehnologije", rekao je Đelić.
Treći razlog Đelić vidi u tome što je konferencija omogućila seriju brojnih kontakata s drugim učesnicima, a premijeru Cvetkoviću omogućila da razgovara sa premijerima svih zemljama jugositočne Evrope.
U delegaciji Srbije u Zagrebu bilu su, pored premijera Cvetkovića i potpredsednika Đelića, i ministarka finasija Diana Dragutinović, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić-Petrović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije za obnovljive izvore Dejan Stojadinović i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je danas u Zagrebu govorio i o projektu beogradskog metroa.
Ren: Zahtevaćemo odgovorniju privredu
Evropska komisija, poučena iskustvom aktuelne finansijske krize, u daljem širenju evrozone ustrajaće na odgovornijem upravljanju privredom, izjavio je danas u Zagrebu da evropski komesar za privredne i monetarne poslove Oli Ren.
On je takođe rekao da će Evropska komisija ustrajati na jačem fiskalnom i makroekonomskom nadzoru država članica.
Ren je na Godišnjoj skupštini EBRD-a, kao pozitivan primer naveo Estoniju.
Prema njegovom mišljenju, ta država zaslužuje uvođenje evra početkom iduće godine.
Ocenio je i da će nezaposlenost ove godine dostići vrhunac i to od oko 10 odsto, ali će u idućoj godine blago padati.
Najavio je da će Grčka, kojoj je odobreno ukupno 110 milijardi evra pomoći za izlazak iz budžetske krize, prvu tranšu zajma EU-a i MMF-a dobiti pre 19. maja.
Ren je takođe istakao da je Evropska komisija "potpuno predana ulasku Hrvatske u EU čim za to ispuni uslove", dodavši da su pregovori u završnoj fazi.
Akcionari povećavaju kapital Evropske banke
Akcionari Evropske banke za obnovu i razvoj odlučili su na konferenciji u Zagrebu da povećaju kapital te banke za 50 odsto i time otvore put povećanju investicija te banke u sledećih pet godina, budući da region centralne i istočne Evrope izlazi iz najdublje recesije od pada komunizma, navedeno je u saopštenju te finansijske institucije.
Kapital će biti povećan sa sadašnjih 20 na 30 milijardi evra, što će omogućiti da ova evropska banka u periodu od 2010. do 2012. godišnje investira po devet milijardi evra i po 8,5 milijardi evra u svakoj od naredne tri godine.
.jpg)
