Izvor: Press, 06.Avg.2010, 06:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlji konji opet u galopu
Na zadovoljstvo ljubitelja prirode desetak konja opstalo je na Suvoj planini
Malo krdo divljih konja zaista krstari Suvom planinom. Dopisnik Pressa iz Pirota ne samo što ih je video, već je uspeo i da ih fotografiše. To su prve fotografije krda divljih konja na Suvoj planini nakon dve decenije, kao nesumnjiv dokaz priča da je ostalo još nekoliko ovih lepih životinja.
Dopisnik Pressa Aleksandar Ćirić se sa ekspedicijom Planinarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << društva „Vidlič" iz Pirota uputio na Suvu planinu, jednu od najmanje istraženih planina u Srbiji. Tamo su krenuli nakon vesti da je malo krdo divljih konja na Suvoj planini ipak opstalo.
Teško doći do konja
Nekada je Suvom planinom galopiralo više od stotinu divljih konja, a sada ih ima jedva desetak. Činjenica da su opstali uprkos tome što ih lovokradice bezočno ubijanju daje nadu da će se nekada najveće krdo divljih konja u Evropi obnoviti i predstavljati turističku atrakciju ovog dela Srbije.
Prema rečima planinara Roberta Ilića, divlje konje veoma je teško naći jer stalno tumaraju nepreglednim pašnjacima Suve planine koja se prostire na teritorijama Niša, Babušnice, Bele Palanke i Gadžinog Hana.
- Najčešće se mogu videti kod mesta Rakoš, gde se nalazi pojilo, jedno od retkih na planini. Nakon sedam sati napornog planinarenja od Babušnice ka srcu Suve planine, ipak nas je poslužila sreća. Krdo od šest konja našli smo tamo gde smo se najmanje nadali, daleko od pojila, na mestu zvanom Tri bare. Pošto je bila velika vrućina, oni su spas od žege našli u obližnjem šumarku. Prizor je bio nestvaran. Nisu dozvolili da im se priđe blizu, a kada su nas uočili napustili su šumarak i odgalopirali daleko od ljudi, koji su im mnogo zla naneli proteklih decenija. Krdo je predvodio ogroman pastuv, a za njim su u redu jedan po jedan otišli i kobile i ždrepci - priča Ilić.
Hroničar belopalanačkog kraja i predsednik Lovačkog udruženja „Jastreb" iz Bele Palanke Dušan Jovanović kaže da je Suva planina nekada bila čuvena po konjima.
- Konje su stočari zajedno sa ostalom stokom isterivali u planinu. Kako je bilo puno konja koje su vlasnici vremenom napuštali, jer su im sve manje bili potrebni, tokom godina života u surovim planinskim uslovima oni su se razmnožavali i podivljali, pa otuda i to krdo divljih konja na Suvoj planini - objašnjava Jovanović.
Pir lovokradica
Kada se o krdima divljih konja pročulo širom zemlje, počele su da dolaze lovokradice.
- Lovci su počeli sve češće da javljaju kako su na planini nalazili glave ubijenih konja i njihove ostatke. Dok smo se mi opasuljili da krenemo da ih štitimo, najveći broj konja završio je u niškim mesarama. Jedan broj konja hvatali su meštani okolnih sela i pripitomljavali. Vest da su divlji konji ipak opstali je obradovala sve u Beloj Palanci, a naročito nas retke srećnike koji su pre nekoliko decenija imali prilike da uživo vide galop krda konja od koga zastaje dah. Nema lepšeg prizora koji čovek može da vidi, niti gracioznije i lepše životinje - kaže Jovanović.
