Izvor: Glas javnosti, 16.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrotiće i Ginisa
Za razliku od njegovih vršnjaka kojima adrenalin skoči kada shvate da će izgubiti partiju šaha ili dok prate zasedanja republičkog parlamenta, Uroš Milanović (69) iz Sente bavi se poslom na koji bi se odvažio malo koji dvadesetogodišnjak sa čeličnim nervima i brzim refleksima. Već skoro četiri decenije najstariji pakleni vozač u Evropi kroti konjske snage motora u zidu smrti. Iako će 17. novembra proslaviti sedamdeseti rođendan, i ne pomišlja da kaže zbogom neobičnoj veštini na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dva točka.
- Kruna moje skoro četiri decenije duge karijere trebalo bi da bude ulazak u Ginisovu knjigu rekorda. Nisam siguran da u svetu postoji neko ko u ovim godinama, prkoseći sili zemljine teže, vozi u zidu smrti. Verujem da zavređujem da se nađem u knjizi u kojoj su pohranjeni najneobičniji ljudski podvizi. Od kako sam 1971. godine položio ispit u Udruženju artista bivše Jugoslavije bavim se ovim poslom. Nažalost, to udruženje više ne postoji pa mladi vozači nemaju mogućnost da steknu odgovarajuće papire. Ne računajući kolegu iz Palića, koji nekoliko puta godišnje organizuje vožnje, jedini sam u Srbiji čiji zid smrti još nije otišao u starog gvožđe - kaže Milanović.
Prekaljeni as sa setom priznaje da je sa nekadašnjom državom u legendu otišla većina paklenih vozača i da njegova akrobatska grupa predstavlja poslednje Mohikance neobične veštine.
- U staroj Jugi postojalo je četiri-pet zidova smrti koji su nastupali na vašarima i moto susretima. Interesantno je da su svi vlasnici i vozači bili iz Beograda, Niša ili Vojvodine, a nijedan iz Hrvatske ili Slovenije. Zlatna era zida smrti trajala je od 1970. do 1987. godine. Gledanost je tada bila velika kao i profit od nastupa. Biti vozač ili vlasnik zida smrti tada je bio veliki prestiž. Za naše nastupe u Derventi, Brčkom, Požarevcu ili Obrenovcu tražila se karta više. Sada je situacija potpuno drugačija pa krpimo kraj s krajem. Sezona započinje u aprilu i traje do početka oktobra. Iako se godišnje u Srbiji održi 27 vašara zbog velikih troškova koje imamo ne nastupamo na svim. Prošle godine nastupili smo na 12, a pretprošle na 21 vašaru. U nedelju 21. septembra gostovaćemo na čuvenom vašaru u Šapcu - otkriva Milanović.
Svaka jedanaesta prokleta
Milanović priznaje da je davnih dana prestao da broji povrede. Naglašava da je svaka jedanaesta godina za njega bila prokleta.
- Tako je bilo 1971. godine, pa ‘81. i ‘91. Srećom, 2001. nisam se povredio, ali se 2011. opasno približila. Lomio sam ruke i noge, a o iščašenjima da ne govorim. Ukoliko to pada dođe na nastupu, praviš se da ti nije ništa. Tek kada šou prođe, možeš da odboluješ, a ako treba i otplačeš. Zanatu me je podučio sada pokojni vozač Miki Pavljević iz Golupca. U bivšoj državi najduže je radio zid smrti Bože Vukadinovića iz Banjaluke.
Zid smrti
Računajući galeriju na kojoj se nalazi publika, bure u kome voze pakleni vozači visoko je sedam, a prečnika osam metara. Vozači se kreću do crvene linije, koja je od glava prisutnih udaljena tek jedan metar. Milanović i ekipa u njemu izvode vratolomije jureći brzinom i do 70 kilometara na sat. Da bi se zid smrti sklopio ili rastavio, četvorici radnika potrebno je između šest i osam sati. Moj zid smrti napravljen je 1969, a rekonstruisan 1990. godine. Pre dve godine vozač Mihalj Repeš je svojom greškom izleteo iz zida smrti, zbog čega je mesec dana morao da sedi u hirurškom koritu - kaže Milanović.
Interesantno je da je frotmena „Atomskog skloništa „Bruna Langera za antologijsku numeru „Pakleni vozači“ inspirisala porodica Nađ, koja čini okosnicu Milanovićeve agrobatske grupe. Nažalost, nedavno je premio čuveni Jovica Nađ, čije su majstorije decenijama uveseljavale fanove zida smrti.
- Jovica se preselio u legendu zbog čega više ne možemo da izvodimo spiralu smrti, u kojoj četiri vozača istovremeno voze u zidu smrti. Da bi se ovakva tačka do tančina uigrala, potrebno je da vozači zajedno nastupaju barem dve, tri godine. Zato spirale smrti u našem repertoaru neće biti narednih nekoliko godina - priznaje Milanović.
Međutim, njegova oktanska družima i dalje ima jedinu ženu vozača na ovim prostorima. Brankica Nađ je na motor sela sa osam godina, dok je u 11. uveliko vozila na zidu smrti, čemu su je podučili braća i otac. Milanović se nada da će desetogodišnji Marjan Cako, zvani Maks, koji nastupa sa ocem, uskoro sastati u veliki vozača na zida smrti.
