Izvor: Politika, 10.Maj.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tetovaža više nije tabu
Nekada rezervisan za zatvorenike i „prijateljice noći”, ovaj vid ukrašavanja tela danas je rasprostranjen među svim slojevima, a posebno popularan kod mladih
Nekada samo važan datum, ime voljene osobe ili JNA za uspomenu na vojničke dane. Danas – hiljade različitih motiva, od portreta bliskih ljudi, svetaca, istorijskih ličnosti, stihova, ili jednostavnog unikatnog crteža. Rade ih iz estetskih, društvenih, medicinskih ili ritualnih razloga. Ko poželi da ih ima, valja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobro da razmisli, jer posle može samo da se kaje. Tetovaže se ne skidaju i ostaju za ceo život budući da se boja unosi ispod kože. Sa korenima u dalekoj prošlosti, ovakvo ukrašavanje staro je nekoliko hiljada godina. Iako jedno vreme rezervisano za zatvorenike i „prijateljice noći”, danas je rasprostranjeno među svim slojevima, a posebno je popularno kod mladih.
– Tetovaža više nije tabu. Sada je to nešto prilično rasprostranjeno, primetila sam da ih imaju komunalna inspektorka ili zaposleni u bankama – kaže Snežana Dubajić, tatu majstor i vlasnica centra „Sinđel”.
Tetoviranjem se bavi 23 godine i navodi da su za dobru tetovažu najvažniji zrela odluka, dobar majstor i, u likovnom i u tehničkom smislu, poštovanje zdravstvenih pravila i nega same slike.
One koji se odluče da telo ukrase na ovaj način Snežana deli na strpljive, koji tragaju za ličnim pečatom i žele jedinstveni model u čijem crtanju i sami učestvuju, na druge koji žele tatu, ali nemaju jasnu predstavu o tome kako bi on trebalo da izgleda, dok treći kopiraju tetovaže poznatih pevača, sportista, glumaca.
– Oni koji kopiraju tetovaže slavnih trebalo bi da znaju da to nije isto kao kada kopiraju nečiju frizuru, jer uvek mogu da odu kod frizera da to promene, a tetovaža ostaje trajno i treba da budu spremni da se nose sa tim i za 20 godina – napominje Snežana koja i sama ima nekoliko malih i velikih slika na telu.
Poslednju je uradila pre nekoliko meseci posle smrti majke kada je na ruci istetovirala tekst za koji kaže da joj daje snagu.
I Dejan Milić iz studija „Tatu master” ima nekoliko crteža od kojih izdvaja lik Mrguda, jednog od junaka crtanog serijala „Štrumfovi”. Najviše voli da radi velike slike koje prelaze u bodi-art. Kada je reč o aktuelnim trendovima, ističe da su i motivi i mesta tetoviranja, kao i razlozi, sasvim individualni.
Najteži zadatak za tatu majstore jeste popravljanje loše urađenih i neuspelih tetovaža ili prekrivanje onih koje više nisu aktuelne, kao na primer kada se neko „odljubi” od osobe čije je ime prethodno trajno ispisao.
-------------------------------------------------
Dnevnik na koži
Najveća tetovaža koju je Snežana Dubajić radila bila je na pokojnom prvaku baleta Narodnog pozorišta Aleksandru Izrailovskom. Svake srede je, kaže ona, dolazio u njen studio gde je priču o događajima iz njegovog života pretvarala u likovne motive, iscrtavajući ih u formi violinskog ključa. Kada je pre šest godina preminuo, ta velika tetovaža ostala je nedovršena.
A. Marinković
objavljeno: 10.05.2011.
