Izvor: Objava, 06.Avg.2018, 18:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БЕЧКИ КОНГРЕС 1814-1815.

Бечки конгрес био је међународни конгрес којим је завршена епоха Наполеонове превласти, успостављен мир и рестаурисано старо стање. Организатор скупа била је Аустрија, а заседање је почело 1. новембра 1814. уз учешће 216 представника разних земаља. Поред владара, на конгресу су били: гроф Неселроде (представник Русије), Кестлри (министар спољних послова Велике Британије), кнез Метерних (канцелар Аустрије), Харденберг (министар-председник Пруске), кнез Таљеран (министар иностраних дела Француске) и др. Рад конгреса се углавном обављао у четворној комисији у којој су биле заступљене Русија, Аустрија, Пруска и Велика Британија. У току рада конгреса Таљерану је пошло за руком да унесе раздор међу Велике силе, тако да је створен савез Велике Британије, Аустрије и Француске против Русије и Пруске (3. јануара 1815). 9. јуна 1815. потписан је Завршни акт који је имао 121 одредбу. Велика Британија је добила поседе освојене у рату против Наполеона: Јонска острва, Малту, Цејлон, Гијану у Јужној Америци, Колонију Рт добре наде и Тринидад, чиме је проширена и учвршћена њена превласт на мору. Италија је остала расцепкана. Аустрија се одрекла бивше Аустријске Низоземске, али је добила Ломбардију, Тирол и некадашње поседе Млетачке и Дубровачке Републике. Русији су признате освојене области Финске и Бесарабије и присаједињење највећег дела Великог Варшавског војводства. Пруска је добила велика проширења: шведску Померанију, Данциг, Познањ, делове Саксоније, Вестфалије и рајнске области. Образована је Немачка конфедерација од 35 монархија и 4 слободна града који су добили заједничку савезну скупштину у Франкфурту на Мајни под председништвом аустријског цара. Француска је враћена у границе које је имала пре револуционарних ратова. Шведска и Норвешка спојене су у једну државу, а бивша Низоземска Република и бивша Аустријска Низоземска у Краљевину Низоземску. Донесен је низ одредби којима је проширено значење међународног јавног права (о режиму пловидбе на рекама, о укидању ропства итд.). И поред територијалних промена, конгрес је требало да успостави стање какво је било у Европи пре Француске револуције. Да би се то стање сачувало и да би се завео трајан мир, у ствари да би се онемогућили даљи револуционарни покрети, три месеца после завршетка Бечког конгреса основана је Света алијанса.