Izvor: Objava, 24.Dec.2019, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ

Српски деспот Ђурађ Бранковић, унук кнеза Лазара по мајци, други син Вука Бранковића, родио се фебруара 1375. године у Приштини. На српски престо ступа 19. јула 1427. године. За наследника престола проглашен је на сабору у Сребреници 1426. године. Одлуке сабора потврђују на састанку у Тати маја 1426. године српски деспот Стефан Лазаревић и угарски краљ Жигмунд. Ступајући на престо, Ђурађ је био већ зрео човек од 52 године. Имао је византијско васпитање и био добро упућен у војне, дипломатске и финансијске послове. Владавину започиње у веома сложеној ситуацији. Провала Турака 1427. године и губитак већих градова (Београд, Голубац, Ниш, Крушевац) приморали су га да подигне Смедерево за престоницу и да утврди један број старих градова: Островицу и Борач.

Иако у двоструком вазалству, угарском и турском, Србија ипак напредује. Ђурађ није могао да настави одлучну политику свога претходника, деспота Стефана, у јачању домаћег грађанства. Због тешких спољашњих прилика, био је попустљив према странцима, тако да су Дубровчани могли безобзирно да експлоатишу домаће људе и да их притисну својим зеленашким кредитима. Странци су се нашли на веома високим државним положајима и дошли до утицаја на деспотовом двору. Ђурађ је настојао да политички положај Србије учврсти дипломатским путем, па је кћер Катарину удао за грофа Улриха Цељског, а Мару је 1435. послао с великим миразом у харем турског султана Мурата II. Исте године склопио је с Млечанима погранични уговор, а 1436. са читавом породицом прима млетачко држављанство.

Ипак, добар део снага Србије трошен је узалуд. То је нарочито уочљиво у борбама с Босном око Сребрeнице.

Године 1439. Турци спремају велики напад на Угарску. Деспотовина је морала да падне. После тромесечне опсаде Турци освајају Смедерево, а деспот Ђурађ се преко Зете и Дубровника склонио у Угарску, покушавајући да добије помоћ. Тек миром у Сегедину 1444. деспот је добио натраг своју земљу заједно са двадесет четири града. Године 1454. султан Мехмед II предузима нови поход против деспотовине, али је одбијен. Већ наредне године Турци су покренули нову офанзиву, заузели Ново Брдо и јужне делове Србије, па је деспот отишао у Угарску и у Беч да тражи помоћ. Године 1456. успео је да одбрани од Турака Смедерево, а и турска опсада Београда завршена је неуспешно. Деспот је поново прелазио у Угарску да тражи помоћ. У току овог рата, деспот Ђурађ Бранковић умире у Смедереву 24. децембра 1456. године. Сахрањен је у Кривој Реци испод Рудника.