Izvor: S media, 11.Nov.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene Predloga o radnim sporovima
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio da su tri ključne izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje će omogućiti efikasniji rad Agencije za rešavanje takvih sporova.
Ljajić je obrazlažući Predlog poslanicima u Skupštini Srbije ukazao da se važeći zakon primenjuje od 2004. godine, a da je od 2005. godine, od kada je Agencija za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mirno rešavanje radnih sporova počela da radi, oko 3.600 rešenih individualnih i 42 kolektivna spora.
Ovaj zakon utvrdio je način i postupak regulisanja individualnih i kolektivnih radnih sporova sa ciljem da se dodje do kompromisnog rešenja izmedju strana u sporu i da se izbegnu dugotrajni sudski postupci koji uz to i jako puno koštaju, rekao je Ljajić.
Ministar je dodao da su, medjutim, uočene manjkavosti zakona koje su sprečavale da Agencija bude efikasnija i da se ukazala potreba za izmenama kako bi se povećao obim njene nadležnosti i, posebno značajno, kako bi se promenio član zakona koji govori o tome ko može da pokrene radni spor.
“To jeste ključna stvar ovih izmena” rekao je Ljajić i objasnio da su po važećem Zakonu radni spor mogli da pokrenu samo potpisnici kolektivnih ugovora, što su obično bili reprezentativni sindikati.
“U situaciji kada smo imali obilje štrajkova ne samo u ovoj godini nego i prošle godine, štrajkački odbor po zakonu nije mogao da pokrene spor i traži angažovanje Agencije” rekao je Ljajić.
On je dodao da to nisu mogli da urade ni drugi sindikati koji nisu reprezentativni, niti grupe radnika ili neko ko njih predstvalja.
Ljajić je podvukao da će sada radni spor moći da pokrenu, pored reprezentativnih sindikata, i drugi sindikati, grupe radnika, sami radnici koji smatraju da je neko od njihovih kolektivnih ili individualnih radnih prava uskraćeno.
Prema njegovim rečima, izmenama se proširuju i vrste radnih sporova koje mogu biti predmet rešavanja u okviru Agencije.
On je objasnio da važeći Zakon predvidja mogućnost da predmet spora mogu biti samo kolektivni ugovori kojim se regulišu odnosi izmedju radnika, odnosno sindikata, poslodavaca, a ne i neki drugi opšti akti.
Ljajić je ukazao da u pojedinim preduzećima nema kolektivnih ugovora, ali zato ima ugovora o radu ili sporazuma izmedju sindikata i poslodavaca.
“Ti opšti akti sada mogu biti predmet spora, a ne samo kolektivni ugovori kao što je to do sada bio slučaj” rekao je ministar.
Što se tiče individualnih radnih sporova, izmenama je predvidjeno da se i oni mogu rešavati, rekao je Ljajić i podvukao da su to sporovi povodom otkaza, ugovora o radu, ugovaranja isplate minimalne zarade.
Ljajić je precizirao da je najveći broj amandmana stigao na ovaj predloženi član zakona i ocenio “da su oni sasvim smisleni” i da najveći njihov deo treba da bude prihvaćen.
On je objasnio da to znači da predmet individualnih sporova treba da budu i oni povodom naknada za ishranu tokom rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade i isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Treća izmena odnosi se na potpisivanje posebnih uslova za izbor arbitara kako bi se obezbedila što veća pravna zaštita učesnika u postupku, rekao je Ljajić.
U Skupštini Srbije trenutno traje rasprava u načelu o tom zakonskom predlogu.
