Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Apr.2020, 01:38

Radomir Antić - "više od trenera"

"Biće čoveka se određuje: slobodom, odgovornošću i delovanjem u cilju napretka". Srpski fudbal je imao neke od najboljih evropskih trenera - Ljubiša Broćić, Miljan Miljanić, Vujadin Boškov, Bora Milutinović i Radomir Antić.

Svi su na određen način svojim znanjem, radom i rezultatima pronosili sportsku kulturu. Ali retki su sportski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << radnici i treneri kao što je Radomir Antić, čiji je životni i sportski rad baziran na čvrstim temeljima: porodica, obrazovanje, stručnost i permanentna potreba za fudbalom kao smislom života, vizija i smisao sporta kao neodvojiv segment društva i naroda, životnim i trenerskim podvigom definisanim kroz potrebu da se i drugim osobama pomogne da ostvare sebe, kako u životu, tako i sportu i ljudskom potrebom i pažnjom da pomogne srpskom sportu ( fudbalu ) i društvu u celini.

Svojim najznačajnijim saveznicima smatrao je porodicu. Suprugu, decu, unuke. Seća se reči oca i majke, naročito vrednosti usađenih od strane oca Jove. Podsećao je da se „život uzima malom kašikom“ i da su najveće vrednosti za čoveka, zapravo porodične vrednosti. Bio je ponosan prvim ozbiljnim profesionalnim ugovorom, koji je uključivao dom za porodicu. Smatrao je da porodica predstavlja preuzimanje odgovornosti u životu. Ljubav mu je predstavljala pokretač svega, a ljubav prema unucima posebnu privilegiju.

Inženjer mašinstva, diplomirao na Višoj mašinskoj školi, naročito je insistirao na školovanju, obrazovanju, učenju. Isticao je zahvalnost sportu što mu je omogućio da upozna različite filozofije života. Živeći u različitim kulturama znao je da citira svoju učiteljicu Persidu Međedović, koja je znala da kaže: „različite stvari ne mogu da se porede!“ Različite kulture i navike je poštovao, kako u malim sredinama u kojima je živeo ( Žitište, Užice ), tako i u velikim evropskim metropolama ( Beograd, Istanbul, London, Madrid ). Sredine u kojima se kretao smatrao je životnim Univerzitetima, i sa svih ti Univerziteta je upijao najbolja učenja i saznanja.

Kao sportski radnik, davao je na značaju jačanju šire sportske kulture, i isticao značaj Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu u njegovom sportskom obrazovanju. Za njega fudbal nikada nije bila samo igra, već kultura i vaspitanje. Nikada nije zaboravio svog fudbalskog učitelja Vujadina Boškova, koji je zajedno sa suprugom Jelenom, Radomiru i njegovoj porodici otvorio značajna vrata najboljih škola u Španiji.

Radomirova radoznalost u samom fudbalu su bili psihologija i fiziologija, govorio je da „želi da zna šta trening proizvodi u organizmu sportiste“. Uvek je želeo da zna šta se i zbog čega dešava. Opsesija je predstavljala gol. U karijeri je uvek tražio način da do njega dođe sadržajnom, misaonom igrom na terenu. Da svaki gol bude rezultat dobrog rada.

Za autora ovog teksta od neprocenjivog su značaja bile analize i komentari i određena viđenja same igre od strane Radomira Antića. Niko kao Radomir, nije tako strastveno i duboko doživljavao i sagledavao fudbal. Samo je on znao da npr. objasni odličnu igru reprezentacije Holandije, govoreći: „Volim fudbal i gledam ga kao jednu intepretaciju, a ne samo kao rezultat. Jer, gledajte - nije slučajno da je Holandija najveći izvoznik fudbalera i lala, zato što iza toga stoji jedna intencija, stoji ono - „zbog čega?“. Ako vam sad pokažem trening holandske dece biće vam jasno zašto su oni tehnički najspremniji igrači. To je jedina reprezentacija koja je na poslednjem prvenstvu Evrope igrala unazad, kako bi stvorila prostor za promenu orjentacije igre. Sve su to stvari koje mi i dalje slepo ne gledamo.“

Svoju stručnu samouverenost nije gradio na činjenici da je trenirao tri najbolja španska kluba, od kojih su dva kluba i ponajbolja na svetu, već su i skromnost i samouverenost dolazili iz posvećenosti poslu, višedecenijskog zadovoljstva da je radio ono što je istinski voleo i da je iza svih svojih odluka čvrsto stajao.

Smisao i viziju igre bazirao je na vrednostima samog mentaliteta i karaktera sredine u kojoj je radio. Znao je da, da dijagnozu i da pođe od činjenice da sagledavanje problema znači bar upola njegovo rešavanje. Samo je Radomir duboko misaono objašnjavao da je radeći u fudbalskom klubu Atletiko Madridu birao put u skladu sa mentalitetom ljudi koji su ga vodili i koji su za njega navijali. Radomir je govorio: „Moj uspeh u Atletiko Madridu se zasnivao upravo na tome: uvek sam polazio od činjenice da srednja socijalna klasa ima problem i da ne voli da se oseća inferiorno. Zato moja igra nikada nije polazila od činjenice da budemo inferiorni, uvek smo gledali da damo gol više. E, sve je to stvorilo jednu euforiju, i na tribinama i van stadiona, i zato je taj uspeh ne samo rezultatski, već i socijalni. To je uspeh cele te mase ljudi koja je bila predstavljena jednim načinom igre koji do tada nije bio prisutan u Atletiku.“ I na kraju je i uspeo!

Kada je preuzeo fudbalsku reprezentaciju Srbije učio je igrače da fudbal ima socijalnu delatnost. Tražio je od igrača ono što mogu, a to je ponašanje na terenu koje je u skladu sa mentalitetom Srba. Nema ništa bez velike borbe, brzine i poštovanja svih dogovora. I ne sme se praviti razlika između stranog i domaćeg terena. Igra je morala da bude ista u svim uslovima. Taj ritam igre morao je da se održava na istoj visini svih devedeset minuta.

Učio ih je da oni reprezentuju narod koji ima velikih problema. Da ima problem da preživi mesec pred njim, ali da niko ne može da mu oduzme ponos koji ima. „Analizirajući srpski mentalitet zaključio sam da će fudbalski narod ceniti hrabrost i odlučnost, nikako inferiornost. Srbin je ponosan čovek i u skladu sa tim moramo i mi da se ponašamo na terenu“ - govorio je Radomir.

Možda i najznačajniji testament Radomirove karijere predstavlja veliki broj igrača kojima je omogućio da pronađu sebe u sportu, fudbalu. Velika je lista igrača koji su zahvaljujući Radomiru popravili svoje statističke parametre i unapredili svoju igru, velika je lista igrača koji su u svojim početcima trenerske karijere mogli dobiti blagonaklon i dobronameran savet od Radomira, kao i manje poznata lista neafirmisanih igrača koji su danas kvalitetni treneri, a koji su savet dobili upravo od Radomira.

U prilog ovim rečima osvrnućemo se samo na jedan detalj iz biografije igrača koji je svakako ponajbolji igrač sa početka 21. veka.

Mnogi poklonici fudbala su svu lepotu igre prepoznali u Barseloninoj igri, sistem totalni fudbal ( juego de posicion ) čiji su tvorci Rinus Mihels i Johan Krojf, a u Barseloni vešto nastavio i sproveo u delo, Pep Gvardiola. Glavni protagonista te ideje na terenu je bio fudbaler koji je obeležeio tu Barseloninu eru, Ćavi Ernandez. Uz Ćavija svakako ide i pominjanje čoveka koji mu je pružio preko potrebnu slobodu u igri i mogućnost da pronađe novu i ispostaviće i kasnije i ključnu ulogu u samom timu. Jer kao što Aleksandar Makedonski nije zamisliv bez svog učitelja Aristotela, tako ni Ćavi ne bi bio Ćavi bez svog učitelja - Radomira. Predložio mu je da promeni poziciju na terenu i konačno pređe centar terena i dođe na protivničku polovinu. Znao je da je to jedna od najboljih odluka. Verovao je u svoju odluku, i kasnije se ispostavila kao ispravna, Ćavi je ubedljivo najbolji ofanzivni vezni fudbaler, možda i svih vremena. I duboko potvrdio dokaz koji je ogledao njegovu trenersku filozofiju - „da se taktika i pozicija prilagođavaju karakteru igrača i njegovim sposobnostima.“

Za autora ovog teksta je krajnje nezahvalna uloga, da jednu ispunjenu životnu biografiju ( 22. 02. 1948. - 06. 04. 2020 ) i jednu jedinstvenu sportsku biografiju ( 1967 - 2015 godine ) uobliči u jedan novinarski tekst. Ostaje pomalo gorak utisak, da je jedna takva sportska vrednost utkana u Radomira, bila više voljena i cenjena u Španiji, nego u Srbiji. Iz Madrida, grada koji je posebno voleo,jer je isticao da je to jedina evropska metropola na sličnoj nadmorskoj visini kao i njegov Zlatibor, slao je dovoljno upečatljive i dobronamerne poruke svome narodu, a sve one su se mogle svesti u dve dobronamerne ideje i želje za srpski narod: „Srbi, okrenite se sebi!“ i „Volim ljude koji znaju da počiste ispred svoje kuće.“

Imao je Radomir jedan ritual pred utakmicu, španci to zovu sijesta, srbi - popodnevni dremež. Pred svaku utakmicu bio je dovoljno smiren i mudar, i verovao je da je učinio sve da posao uradi onako kako treba. Na našu žalost, 06. aprila 2020 godine Radomir je produžio taj dremež, ali potvrdio reči da je zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka.

Sa tog nebeskog plavetnila i dalje će iscrtavati dijagrame i dijapozitive i redovno vikendom pratiti i po dvadeset utakmica, kako je samo on to znao.

Kao neponovljiva ličnost u srpskom, evropskom sportu ( fudbalu ) živeće, jer čovek živi dok na njega postoje sećanja, dok se spominje i dok je predmet pisane reči i zahvalnice mnogih velikih sportista koji su učili od našeg Radomira Antića.

Možda i nije teško ostati čist - ako si dosledan sebi, učio nas je svojim životom Radomir Antić.

Neka ostane i jedan interesantan podatak, koji je jedinstven, a koji vezuje fudbalsku reprezentaciju Srbije i Radomira Antića:

Srbija drži jedan svetski rekord, a to je činjenica da smo jedina fudbalska reprezentacija na svetu, od prvog šampionata do poslednjeg u Rusiji koja je na svetsko prvenstvo došla sa 23 igrača iz 23 kluba. To se dogodilo reprezentaciji Srbiji u Južnoj Africi.

„Morao sam da se oslanjam na igrače iz inostranih ekipa.“ Prvaci sveta tada su bili Španci. Sastav njihovog tima činila su osmorica igrača iz Barselone i šestorica iz Reala, a ostali nisu ulazili u igru. Ipak, pobedili smo Nemce posle 28 godina. Ali smo izgubili od Gane sa 1:0 i Australije sa 2:1 jer smo igrali i protiv sudija.“ - kazao je Radomir Antić

Životni postulati Radomira Antića:

„Uvek se pitam da li ću moći da odgovorim na sve zahteve. Onda sam počeo da planiram šta sve treba da uradim, kako bih ispoštovao zahteve ljudi koji su mi ukazali poverenje. Od tog prvog iskustva potiče sve ono kasnije, ceo moj stav i odnos prema životu - tražim razlog za svoje ponašanje i uvek sam donosio isključivo svoje odluke, a ne one koje su mi sugerisane.“

„Reč. Za mene je data reč jača od zakona. U svim odnosima, od porodice, preko prijatelja, do poslovnih saradnika, reč poštujem po cenu života. Uvek sam stajao iza svojih reči. Jer, moje reči nikad nisu bile prazne priče. To uvek očekujem i od drugih.“

„Istina je polazna tačka mog razmišljanja i komunikacije sa ljudima. Od običnog sveta na ulici, do fudbalera na terenu i u svlačionici.“

„Nisam za ulazak Srbije u Evropsku uniju po svaku cenu. U glavi mi je stalno jedna misao da su političari koji su postali višak u svojim zemljama, završili u kancelarijama u Briselu.“

„U životu ne postoje beznačajne stvari. Moj princip je da čovek u svakoj situaciji mora da prida važnost onome što ima.“

„Osećam veliku potrebu da svoje znanje prenesem na druge. To nikako nije potreba da nametnem svoje mišljenje.“

„Mene pet minuta razgovora sa nekim starim prijateljima ispuni adrenalinom za narednih sedam dana.“

„Video sam u različitim kulturama da se nesreća mnogo lakše prevazilazi nego emotivna povreda.“

„Razvio sam se tako da umem da cenim stvari i da imam osećaj odgovornosti.“

„Moj životni princip je da verujem svima dok se ne dokaže suprotno.“

Trenerski postulati Radomira Antića:

„Kad govorite o Barseloni, prija mi način na koji se ponaša Ćavi, jer sam učestvovao u njegovoj transformaciji, i kao čoveka, i kao igrača. I Valdez, svi ti igrači. Ali najdraže mi je kad vidim gde se nalazi evropski fudbal, opredeljenje da lopta ima važnost, da šarm i pas igra osvajaju trofeje.“

„Ne računajući golmana svaki igrač ima udela u napadu. To i jeste naše opredeljenje. Svaki pojedinac individualnim kvalitetom pravi razliku i kada imamo loptu i kada je ona u nogama protivnika. Svako je pronašao sebe, daje maksimum i svi su fantastični u obe faze. Najviše volim kada se svih deset igrača kreće u odnosu na situaciju na terenu.“

„Trener mora da ima viziju igre, jer fudbal je vizija, a ne trenutak. Mogućnost ponavljanja mora biti ispred uspeha ili neuspeha jedne akcije ili jednog rezultata. Talenat mora da ima kontinuitet. Ja imam viziju prema kojoj biram igrače sa karakteristikama da je ispune.“

„Prvo treba rešiti osnovno pitanje, a to je rad sa mladima. Prošle godine je u nekim našim klubovima bilo i po 15 stranaca. Druga tendencija je vraćanje igrača veterana. Treći problem su kadrovi, od školovanja do želje za usavršavanjem.“

„To što je neko igrao fudbal nije garancija da će biti i dobar trener jer naš posao nije samo pokazati kako se šutira lopta, već trener mora da bude i psiholog i pedagog i fiziolog.“

„Formiranje tima je proces. Pred svaki meč moguće su i promene sastava uz jedan uslov: moram da verujem u vrednost ovih promena. To je jedini put ka uspehu.“

„Štos. Dribling. Ali nije dovoljno samo naučiti tehniku, nego stvoriti ličnosti koje su sposobne da tu tehniku sprovedu na pravi način. To je privilegija šampiona.“

„Fudbalerima ne namećem kako treba da se ponašaju. Svako u skladu sa svojom inteligencijom i opredeljenjem ima pravo na svoje odluke.“

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...